Preti "momenat Franca Fendinanda": EU se radikalno menja pod sve agresivnijom senkom Vladimira Putina

Provokacije Vladimira Putina i polu-povlačenje Donalda Trampa primoravaju Evropsku uniju da se radikalno transformiše. Samit lidera EU u sredu biće najočitiji dokaz do sada da blok više nije ono što je nekada bio.

Ratoborne pretnje koje okružuju okupljanje u Kopenhagenu teško da su mogle biti zlokobnije. Ne samo da su ruski lovci uleteli u vazdušni prostor NATO, što je navelo Trampa i čelnike EU da javno podrže ideju njihovog obaranja, već je i sam aerodrom u danskoj prestonici, na koji će sleteti desetine lidera i zvaničnika, prošle nedelje doživeo velike poremećaje zbog misterioznih dronova koje je Danska opisala kao "hibridni napad", prenosi Politico.

Preporučujemo

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, bivša nemačka ministarka odbrane, insistirala je na tome da se na samitu održi bez presedana diskusija o vojnim kapacitetima EU, daleko izvan tradicionalnog fokusa bloka na trgovinu, antimonopolska pitanja i ekonomiju. Među opcijama o kojima se govori je stvaranje "zida od dronova", sistema koji bi otkrivao, pratio i obarao dronove, kao i projekti za brzo reagovanje na avione koji narušavaju evropski vazdušni prostor.

"Presretanje lovaca je posao NATO", rekao je visoki zvaničnik EU i nastavio:

"Posao EU je da bude spremna da zauzme poziciju u kojoj može da reaguje da unapredimo našu spremnost i obezbedimo alate kako bismo mogli da odgovorimo na pretnje kada je to potrebno, jačajući zajedničke instrumente i kapacitete suočeni sa zajedničkom pretnjom".

Ovo je prvi sastanak od kada se 27 lidera EU okupilo u Briselu u junu. Tri meseca od tada pružila su kratak tračak optimizma nakon susreta Trampa i Putina na Aljasci, koji je ubrzo zamenjen zveckanjem oružjem i još više pretećim ponašanjem nego ranije. Sa drugim samitom planiranim za kraj oktobra u Briselu, blok želi stvarne odluke o jačanju evropske odbrane i finansijskoj pomoći Ukrajini.

Priznati rizik koji dolazi iz Moskve je lakši deo, ali odgovor u EU punoj suprotstavljenih prioriteta mnogo je teži. Ipak, svi se slažu oko jedne osnovne stvari: ne učiniti ništa što bi učinilo totalni rat verovatnijim.

"Izazov za evropske lidere u Kopenhagenu je da pronađu ravnotežu odvraćanja u odnosu na sve rizičnije rusko rukovodstvo, koja će omogućiti efikasno upravljanje takvim incidentima, a da oni ne prerastu u krizu ili potencijalno u sukob", rekao je Rafael Los, istraživač politike odbrane u Evropskom savetu za spoljne odnose.

"To je veoma teško kada predsednik SAD, najveći saveznik u NATO alijansi, kaže: ‘Slobodno oborite ruske avione, ali da li vam čuvam leđa, ne znam".

Ipak, ova opasnija faza evropske politike puna je potencijalnih katastrofa. U privatnim razgovorima, zvaničnici vlada izrazili su zabrinutost zbog mogućnosti "momenta Franca Ferdinanda", u kojem bi iznenadna eskalacija mogla da uvuče kontinent u sukob, poput atentata na nadvojvodu 1914. godine u Sarajevu koji je pokrenuo Prvi svetski rat.

Poljska je u nedelju podigla lovce i privremeno zatvorila deo svog vazdušnog prostora nakon ruskog napada na Ukrajinu, za koji je predsednik te zemlje, Volodimir Zelenski, rekao da je trajao više od 12 sati. Pozivajući Evropu da pojača odbranu, Zelenski je upozorio da je Kremlj svoje ambicije usmerio i dalje od Ukrajine.

"Putin neće čekati da završi svoj rat u Ukrajini, otvoriće neki drugi pravac", rekao je Zelenski. "Niko ne zna gde".

Sopremni da troše

Ako se oko osnova odbrane postigne opšti konsenzus čak i sa Evropom koja je politički oštro podeljena između raspadajućeg centra i rastuće populističke desnice, kako platiti za ono što treba da dođe sledeće jeste suprotstavljanje lidera jednom lideru. Transformacija EU u efikasnu globalnu silu košta novac i ne slažu se sve prestonice oko toga koliko treba potrošiti, a kamoli na šta.

Vojni lideri insistiraju da se Evropa već suočava sa ratom niskog intenziteta sa Rusijom. Istorijski gledano, kažu, ratovi su dobijani samo javnim dugom i signal da je EU spremna da troši može biti deo odvraćanja.

Ali davanje većeg budžeta EU za trošenje na bilo šta retko je bilo popularno, a još manje sada kada su nacionalni lideri ušli u vladu na antievropskoj retorici.

Dok su čak i zemlje prijateljski nastrojene prema Kremlju, poput Mađarske i Slovačke, pozdravile dodatni novac za oružje, obuku i opremu kao podsticaj za svoje ekonomije, druge, poput Španije, umanjuju rizik od rata dok pokušavaju da zaštite svoje već preopterećene budžete. Holandija, Švedska i Nemačka su konstantno zabrinute zbog dodatnog zaduživanja za plaćanje vojnog naoružavanja i pomoći Ukrajini.

Ali ništa ne može da se smiri kao pretnja invazijom. Diplomate su rekle da se nadaju da će rastuće pretnje pomoći u donošenju odluka koje bi ranije nerado donosile.

"To je teška ravnoteža jer ne želite da uplašite ljude, ali želite da lideri budu dovoljno svesni rizika da ih shvate ozbiljno", rekao je jedan diplomata uključen u evropske diskusije.

Izolovanje Orbana

Vreme nije na strani EU. Ukrajina se sledeće godine suočava sa budžetskim deficitom od oko 23 milijarde dolara, što vladama daje samo nekoliko meseci da isporuče značajan iznos novca koji može da održi ratne napore Kijeva. Fon der Lajenova veruje da je pronašla odgovor u obliku "kredita za reparacije" od 140 milijardi evra koji je finansiran sankcionisanim ruskim novcem. Novac bi došao od ruske imovine koju je EU zamrznula od početka sukoba u Ukrajini 2022.

Mađarski premijer Viktor Orban stoji na putu planu EU da zapleni imovinu, ali Komisija smatra da je pronašla pravno rešenje da isključi Mađarsku iz procesa donošenja odluka. Lideri će razgovarati o planu u sredu, a zatim se nadaju da će doneti zvaničnu odluku na drugom samitu krajem oktobra.

"Cilj u Kopenhagenu je da se prikupi dovoljna podrška drugih zemalja kako bi se izolovao Orban. Nalazimo se u sivoj zoni", kaže jedan diplomata.

Samit u Kopenhagenu je još jedan korak u novom poglavlju EU. Ali ono što se nije promenilo jeste kako se blok i dalje bori da se preuzme u prvi plan i kako mu opcije deluju male.

"Ne mislim da postoji ikakav interes za suočavanje sa Vladimirom Putinom, upuštanje u bilo kakvu vatru u odbranu 'socijalističkih Evropljana'", rekao je Maks Bergman, direktor Programa za Evropu, Rusiju i Evroaziju u vašingtonskom istraživačkom centru Centar za strateške i međunarodne studije.

Nakon što je već uvela ozbiljne sankcije, Evropa više očigledno nema "srebrni metak".

(Telegraf.rs)