Kako su izbori u Moldaviji bili velika lekcija za Evropu: Putinu se može stati na put?

Pobeda proevropske stranke na parlamentarnim izborima u Moldaviji bila je lakmus test u bivšoj sovjetskoj republici, gde su rusko mešanje i kampanje dezinformacija uložile milione kako bi sprečile zemlju da se priključi evropskom mejnstrimu.

Vladajuća Partija akcije i solidarnosti (PAS) lako je pobedila izazivača iz proruskog Patriotskog bloka. Iako je razlika u glasovima bila znatno manja nego pre četiri godine, PAS je ipak osvojio nešto više od 50% glasova - čime je Moldavija, najsiromašnija zemlja u Evropi, došla korak bliže Evropskoj uniji.

Preporučujemo

Pre dve godine, pobeda PAS-a izgledala je daleko manje verovatna usred masovnih protesta zbog rasta cena energenata i drugih egzistencijalnih pitanja. Ali trijumf u nedelju doneo je i nekoliko pouka za Evropu u celini, piše CNN.

Ulog je bio veliki. Neposredno pre izbora, Evropski savet za spoljne poslove nazvao je glasanje testom otpornosti Evrope.

"Osnažene stranke ili blokovi povezani s Kremljom stvorili bi direktan bezbednosni rizik na jugozapadnoj granici Ukrajine i obezbedili centralnu bazu iz koje bi Rusija mogla delovati protiv zemalja EU", navodi se u saopštenju.

Poljska, Nemačka i Francuska rekle su u zajedničkoj izjavi u ponedeljak da je došlo do "neviđenog mešanja Rusije, uključujući kupovinu glasova i dezinformacije".

Obraćajući se narodu Moldavije i predsednici Maji Sandu, poljski premijer Donald Tusk napisao je na mreži X: "Zaustavili ste i Rusiju u njenim pokušajima da preuzme kontrolu nad čitavim regionom. Dobra lekcija za sve nas".

Lekcija: uticaj ekonomske podrške EU u trenutku kada je američko interesovanje oslabilo, kao i opsežna saradnja s Moldavijom u borbi protiv proruskih dezinformacionih kampanja.

Tokom proteklih nekoliko godina, Evropa i SAD obezbedile su sredstva vladi dok se suočavala s protestima zbog tarifa za energiju, inflacije i ekonomskog pada.

Godine 2023, USAID je najavio 300 miliona dolara pomoći za unapređenje energetske bezbednosti Moldavije, suočene s onim što je američka ambasada nazvala "dugogodišnjim pokušajima Kremlja da koristi energiju kao oružje i ugrozi nezavisnost Moldavije".

Međutim, rezovi u finansiranju USAID-a tokom Trampove administracije praktično su zamrzli skoro 500 miliona dolara pomoći, pa je Evropa morala da preuzme teret - što je i učinila.

Moldavija bi trebalo da dobije više od 2 milijarde evra pomoći od EU između 2025. i 2027, što je ključna finansijska injekcija namenjena, između ostalog, "jačanju energetske nezavisnosti od Rusije", navode u Briselu.

Tajming je takođe bio presudan, jer je proevropska vlada zaostajala u anketama usled porasta siromaštva i naglog pada BDP-a Moldavije. Pored toga, uz evropsku podršku, moldavske vlasti sprovele su snažnu kampanju protiv ruskog uticaja.

Ove godine EU je rasporedila takozvani Hibridni tim za brzi odgovor kako bi pomogla Moldaviji u borbi protiv stranog mešanja i dala vladi pristup evropskoj rezervi za sajber bezbednost. Takođe je stvorila regionalni centar Evropske opservatorije za digitalne medije (EDMO) s fokusom na ruske dezinformacije u Moldaviji i šire.

U junu, EU je okupila predstavnike kompanija Google, Meta i TikTok s moldavskim zvaničnicima i civilnim društvom kako bi identifikovali kampanje dezinformacija. Moldavska služba bezbednosti potom je otkrila lažne profile generisane veštačkom inteligencijom koji su širili koordinisanu propagandu na Fejsbuku, Telegramu i TikToku.

Osnivač Telegrаma, Pavel Durov, rekao je tokom vikenda da su mu prošle godine "francuske obaveštajne službe preko posrednika prišle, tražeći da pomogne moldavskoj vladi da cenzuriše određene kanale na Telegramu uoči predsedničkih izbora u Moldaviji".

Dodao je da su mu zauzvrat rekli da će "francuske obaveštajne službe ‘reći lepe stvari’ o njemu sudiji koji je naredio njegovo hapšenje".

Francusko Ministarstvo spoljnih poslova odgovorilo je u ponedeljak da Durov "voli da iznosi optužbe dok izbori traju. Posle Rumunije, Moldavija".

Moldavska vlada takođe je preduzela mere protiv proruskih grupa. Pre dve godine, proruska partija na čijem je čelu bio Ilan Šor zabranjena je. Šor je biznismen s vezama u Rusiji, optužen da je 2014. ukrao milijarde dolara iz moldavskih banaka. Proglašen je krivim za prevaru, ali je negirao bilo kakvu umešanost.

Prošle nedelje, vlasti su privele više od 70 ljudi i zaplenile pasoše, gotovinu i oružje u vezi s navodnom zaverom za izazivanje nereda. Istragu, koja je obuhvatila oko 250 racija širom zemlje, vodilo je specijalno tužilaštvo usko povezano s evropskim agencijama.

Komesarka za proširenje EU, Marta Kos, rekla je da je moldavska vlada pokazala otpornost i sposobnost da se odupre snagama koje bi volele da ova zemlja skrene s evropskog puta.

Svoju verziju priče iznela je i Moskva. U ponedeljak je Kremlj optužio moldavske vlasti da guše podršku opoziciji, tvrdeći da je bilo premalo biračkih mesta za Moldavce koji žive u Rusiji.

"Ovo nije pitanje toga da Rusija pokušava da utiče na nekoga; ovo je nezadovoljstvo velikog dela moldavskog stanovništva zbog toga što im nije dato pravo da glasaju na izborima", rekao je prošle nedelje portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Glasanje u otcepljenoj moldavskoj regiji Pridnjestrovlju, gde je stacionirano više od 1.000 ruskih vojnika, takođe je bilo otežano kada je izborna komisija zatvorila četiri biračka mesta zbog "moguće destabilizacije" i pretnji. Opozicija je u ponedeljak tvrdila da je najmanje 200.000 ljudi sprečeno da glasa.

Pobeda PAS-a teško da će zaustaviti ruske operacije uticaja.

Pre dve godine, CNN je izvestio o tajnom planu koji je izradila ruska bezbednosna služba FSB, u kojem su izneti detaljni scenariji za destabilizaciju Moldavije - uključujući podršku proruskim grupama, korišćenje Pravoslavne crkve i pretnje prekidom isporuke gasa.

Dokument je izneo desetogodišnju strategiju za uvlačenje Moldavije u rusku sferu uticaja i izgleda da ga je 2021. izradilo Upravno odeljenje FSB-a za prekograničnu saradnju.

Naveli su ciljeve, među kojima su "protivljenje ekspanzionističkoj politici Rumunije", suseda Moldavije, i protivljenje saradnji Moldavije s NATO-om, kao i "stvaranje stabilnih proruskih grupa uticaja" u Moldaviji.

Ali ovi izbori pokazali su da u Moldaviji postoje snažne struje protiv povratka u orbitu Rusije. Veliki odziv imala je moldavska dijaspora, oko trećine birača, koja je verovatno daleko proevropskija od starijeg i siromašnijeg stanovništva u zemlji.

Mlađi Moldavci takođe su više okrenuti Evropi, što se videlo prošle godine kada su izašli na referendum o tome da li Moldavija treba da stremi članstvu u EU.

Kao i u susednoj Ukrajini i Gruziji, još jednoj bivšoj sovjetskoj republici, borba između ruskog čeličnog zagrljaja i budućnosti bliže Evropi nastaviće se.

(Telegraf.rs)