Putin na pragu da dobije još jednog saveznika u Evropi, EU gleda sa strahom: Milijarder se vraća na scenu?

Birači u Češkoj Republici izlaze na birališta 3. i 4. oktobra u onome što protagonisti i analitičari opisuju kao ključne parlamentarne izbore koji bi mogli dovesti do sukoba sa EU oko brojnih pitanja, od migracija do klimatske politike.

Glasanje će biti sa pažnjom praćeno u Briselu, koja nervozno razmatra mogućnost pojave trećeg antievropskog agitatora u centralnoj Evropi, pored Mađarske i Slovačke, sa potencijalnim implikacijama na podršku bloka Ukrajini, piše Guardian. I ruski predsednik Vladimir Putin mogao bi da dobije još jednog saveznika u Evropi.

Preporučujemo

Zašto su važni izbori u Češkoj?

On se (skoro) vratio. Četiri godine nakon poraza od velike koalicije ujedinjene protiv njega, milijarder i bivši premijer Andrej Babiš, koji je poznat i kao "češki Tramp", i njegova stranka Akcija nezadovoljnih građana (ANO, ili Da na češkom) veruju u prvo mesto.

Babiš je inače bliski politički saveznik dvojice najodanijih evropskih prijatelja ruskog vladara Vladimira Putina - mađarskog premijera Viktora Orbana i premijera Slovačke Roberta Fica.

Foto:

Populistička ANO, članica grupe Patriote za Evropu mađarskog premijera Viktora Orbana, ima 10 poena više u anketama od desnocentričnog saveza Spolu (Zajedno) koji predvodi premijer Petr Fijala. Pobedila je na evropskim i regionalnim izborima 2024. godine i na putu je da osvoji oko 30%.

Iako se ne prognozira da će ijedna stranka osvojiti većinu u donjem domu parlamenta sa 200 mesta, ANO će - pod pretpostavkom da završi prva - započeti koalicione pregovore sa nizom manjih stranaka kako bi pokušala da pronađe parlamentarnu podršku koja će joj biti potrebna za formiranje vlade.

Nije sigurno da će uspeti. Ali ako se to desi, stranke poput antievropskih, proruskih Sloboda i direktna demokratija (SPD) i Stačilo! ili novopečeni "Motoristi za sebe" zahtevali bi značajne političke ustupke u zamenu za svoje glasove.

Ko su glavni igrači i šta obećavaju?

Babiš (71), milijarder iz agrobiznisa, osnovao je ANO kao centristički, proevropski pokret 2011. godine, ali ga je od tada pretvorio u populističku antiimigracionu i EU skeptičnu stranku. Obećala je da će ograničiti cene energije, sniziti starosnu granicu za penzionisanje i smanjiti poreze na inicijative i preduzeća.

Babiš je takođe obećao da će se boriti protiv zelene agende EU i pakta o migraciji i rekao da je otvoren za saveze sa strankama koje se protive daljoj pomoći Ukrajini. On želi da okonča "češku inicijativu" za isporuku artiljerijske municije Ukrajini koju finansira Zapad.

Fijalin trostranački savez Spolu, koji je smanjio češki javni deficit sa 5% na 2% otkako je preuzeo vlast od Babiša 2021. godine, kaže da bi obećanja ANO-a zemlju uvela u dužničku spiralu. Obećava obnovu javnih finansija, smanjenje duga i unapređenje oružanih snaga.

Foto: Tanjug/AP

Stranka gradonačelnika i nezavisnih (Stan), liberalna, centristička, proevropska stranka i članica Fijaline odlazeće koalicije za štednju, želi da Češka Republika usvoji evro, kao i liberalna, centristička stranka Pirati, deo vlade do prošle godine.

Na krajnjoj levici, moskovski prijateljski i antiestablišmentski savez "Stačilo!", koji uključuje nekada moćne socijaldemokrate i poslednju nereformisanu komunističku partiju centralne Evrope, obećava referendume o izlasku iz EU i NATO-a i nacionalizaciju ključnih industrija.

Na krajnjoj desnici, SPD, koji je progutao tri manje radikalno desničarske stranke, protivi se EU, NATO-u, imigraciji i pomoći Ukrajini. Motoriste sebo (Motoristi za sebe) odbacuje zelenu politiku i želi smanjenje troškova života.

Koji su najveći problemi?

Visoka inflacija i ozbiljna kriza troškova života doprineli su dubokom nezadovoljstvu Fijalom: samo 15 posto Čeha kaže da je zadovoljno političkom situacijom u zemlji.

Anketa je prošle godine pokazala da se manje od polovine oseća bolje nego pre Plišane revolucije 1989. godine, kada su antivladini demonstranti srušili komunistički režim u tadašnjoj Čehoslovačkoj.

Troškovi energije i bezbednost ostaju glavne brige, ali većina analitičara sugeriše da će mnogi ljudi glasati svojim novčanikom. Vlada se smatra u velikoj meri stranom koja je izgubila kontakt sa svojom javnošću i više je zainteresovana za povećanje prihoda političara nego za održavanje niskih cena.

Fijalini pokušaji da ograniči štetu do sada su se uglavnom svodili na podsećanje birača na pretnju koju bi koalicija predvođena ANO predstavljala za češku demokratiju, vladavinu prava i kontinuirano usklađivanje zemlje sa proevropskim tokovima.

Kako sistem funkcioniše?

Mesta u parlamentu se raspoređuju u svakoj izbornoj jedinici na proporcionalnoj osnovi, pri čemu pojedinačne stranke moraju da pređu izborni cenzus od 5% nacionalnih glasova, dvostranački saveze trebaju 8%, a grupe od tri ili više stranki 11%.

Ukupno 28 stranaka se registrovalo za učešće na izborima. Neobično je da se glasanje u Češkoj Republici održava tokom dva dana - u petak i subotu ujutru - a skoro kompletni rezultati mogu se očekivati do kasnog subotnjeg popodneva.

Šta kažu ankete?

ANO prema anketama ima nešto više od 30%, vladajući centralno-desničarski savez Spolu ima 21%, a krajnje desni SPD 12%. Proevropski Stan i Pirati imaju 11% i 9% respektivno, krajnje levičarsko Stačilo! ima 7%, a radikalno desničarski Motoristi za sebe imaju nešto više od 5%.

ANO je osvojila više mesta od bilo koje druge stranke na parlamentarnim izborima u oktobru 2021. godine, ali je tesno izgubila na glasanju naroda i bila je potisnuta od strane opozicionih stranki. Tri stranke Spolu, plus Stan i Pirati, sve su rekle da ni ovog puta neće sarađivati sa ANO, Stačilom! ili SPD-om.

Situaciju dodatno komplikuje izjava češkog predsednika Petra Pavela da zadržava pravo da odbije imenovanje ministara koji se zalažu za izlazak iz EU ili NATO-a, niti će imenovati poslanike krajnje levice ili krajnje desnice na mesta u vladi koja se tiču bezbednosti ili spoljnih poslova.

Analitičari su rekli da bi koalicija Spolu-Stan-Pirati mogla biti ponovo formirana ako stranke koje učestvuju osvoje dovoljno mesta. Međutim, formalnu koaliciju predvođenu ANO-om moglo bi biti mnogo teže formirati i održati, jer bi morala da uključi krajnju desnicu, krajnju levicu - ili možda oboje.

Nije jasno kakve ustupke bi Babiš mogao biti spreman da napravi koalicionim partnerima. Smatra se da favorizuje jednostranačku manjinsku vladu ANO koju u parlamentu podržavaju Stačilo!, SPD ili oboje, plus - ako osvoje 5% - Motoristi.

Nijedan od mogućih ishoda koji uključuju ANO ne izgleda posebno stabilno, zaključuje Guardian u analizi.

(Telegraf.rs)