Lideri EU bez dogovora u Kopenhagenu. Zanimljiva dešavanja na samitu od kog se mnogo očekivalo, a malo desilo

Samit EU u Kopenhagenu imao je dugu i komplikovanu agendu, ali je doneo malo rezultata, piše Politico.

Posle dana provedenog u danskoj prestonici, lideri EU se nisu dogovorili ni oko zida protiv dronova, koji su odbile velike sile, niti oko korišćenja zamrznute ruske imovine, koja i dalje ostaje blokirana jer Belgija i druge države traže pravne garancije u vezi sa njihovom upotrebom za kredit Ukrajini.

Odbijen je i predlog da se ubrza pristupanje Ukrajine, naročito od strane Viktora Orbana, ali i Francuske, Holandije i Grčke.

O zajedničkoj odbrani se dugo raspravljalo, ali su lideri naglasili da odluke moraju ostati u rukama država, a ne Evropske komisije.

Stvari nisu išle baš po planu na samitu EU u Kopenhagenu. Bilo je mnogo rasprava, a malo rezultata, pa evropski lideri sigurno nisu mirniji nego što su bili pre, zaključuje Politico.

Predlozi Ursule fon der Lajen i Antonija Košte naišli su na snažan otpor: predlog predsednice Komisije od najvećih i najuticajnijih država, poput Nemačke, Francuske i Italije, koje su nevoljne da šire ovlašćenja Komisije; a predlog predsednika Saveta od strane Mađarske, ali i Francuske, Holandije i Grčke.

Velike sile odbile "zid protiv dronova"

Fon der Lajen je pokušala da u Kopenhagenu dobije podršku za stvaranje "zida protiv dronova", namenjenog otkrivanju i presretanju ili obaranju dronova koji lete duž istočnog krila Evrope.

Međutim, koncept su odbile velike države.

"Oprezan sam", rekao je predsednik Francuske Emanuel Makron, dodajući da "stvari moraju biti nešto sofisticiranije".

I nemački kancelar Fridrih Merc se usprotivio, u samoj sali samita, prenela su trojica zvaničnika, dok su zemlje sa juga tražile širi koncept koji bi štitio i njihove granice. Ideja će verovatno biti pretočena u neki drugi projekat, pod drugim imenom, navodi Politico.

Zamrznuta ruska sredstva ostaju takva, za sada

Države EU nisu bile spremne da odobre ni plan Evropske komisije da se zamrznuta ruska sredstva iskoriste za finansiranje mega-kredita Ukrajini.

U Evropi je blokirana ogromna ruska imovina, oko 140 milijardi evra, koju čuva Euroclear, finansijska institucija u Belgiji. Komisija želi da taj novac upotrebi, ne konfiskujući ga direktno (što bi moglo da krši međunarodno pravo), kroz jedan "domišljat" finansijski mehanizam: Ukrajini bi bio odobren kredit od 140 milijardi evra, garantovan tom imovinom. Praktično, ruski novac bi bio korišćen kao garancija.

Dogovor nije postignut jer su i Belgija i druge zemlje tražile pravne garancije. Belgijski premijer Bart de Vever bio je najoprezniji, budući da bi njegova zemlja najviše snosila posledice eventualnih pravnih postupaka Rusije. On je tražio od lidera EU da potpišu dokument kojim bi se obavezali da dele finansijske rizike povezane sa korišćenjem ruske imovine za kredit Ukrajini.

Posle samita, Ursula fon der Lajen pokušala je da umiri Belgiju i druge skeptične države, uključujući i Francusku, naglasivši da, prema planu, imovina ne bi bila konfiskovana i da se "rizici moraju podeliti na šira pleća". To nije bilo dovoljno, bar ne za sada, piše Politico.

Sledeći samit, zakazan za kraj meseca, mogao bi da bude "dan odluke", rekao je predsednik Evropskog saveta Antonio Košta.

Odbijeno ubrzavanje pristupanja Ukrajine EU

Nije prošla ni Koština ideja da se ubrza proces pristupanja Ukrajine EU. Predsednik Saveta je predložio promenu pravila, tako da bi pregovori o članstvu mogli da počnu većinskom odlukom, a ne jednoglasnošću.

Mađarski premijer Viktor Orban kategorički je odbio predlog. Druge države, uključujući Francusku, Holandiju i Grčku, takođe su se usprotivile, blokirajući inicijativu.

Lideri EU Komisiji: Odbrana ostaje u našim rukama

Rasprava o zajedničkoj odbrani trajala je 4 sata. Iako su države pozdravile predloge Komisije, lideri su insistirali da imaju jaču ulogu. Biće češće organizovani sastanci 27 ministara odbrane EU i šefice evropske diplomatije Kaje Kalas, objasnio je jedan zvaničnik samita.

Fon der Lajen i Košta insistirali su na svojim predlozima da pokažu da ostaju relevantni i da lično čine sve što mogu da pomognu Ukrajini, navodi Politico, pozivajući se na trojicu diplomata.

Ipak, odbrana ostaje domen u direktnoj nadležnosti nacionalnih vlada, a velike države ne žele da Brisel preuzme tu vlast. Manje zemlje, naročito sa istoka, sklonije su idejama Komisije, jer se osećaju ranjivije pred ruskom pretnjom.

Evropskim zvaničnicima nije bilo jasno zašto je Antonio Košta odlučio da toliko insistira na temi proširenja EU (promeni pravila za prijem Ukrajine i Moldavije), iako su šanse za uspeh bile vrlo male. Košta je pokušao da izađe iz sporedne uloge koju je do sada imao. Jedan zvaničnik je rekao da verovatno ima i plan B, odnosno alternativnu strategiju.

Evropski zvaničnici odbacili su i kritike da su Fon der Lajen i Košta izašli sa loše osmišljenim predlozima.

"To se zove liderstvo", reagovao je jedan zvaničnik, sugerišući da se ideje prvo iznose, a potom modifikuju dok ne postanu stvarnost.

Samit je pokazao da velike evropske prestonice i dalje imaju poslednju reč, zaključio je navedeni izvor.

Merc nije uspeo da nametne svoju agendu

Nemački kancelar Fridrih Merc došao je na samit da razgovara pre svega o konkurentnosti, ali nije uspeo, piše Politico.

"Imamo dve glavne teme: prvo, konkurentnost evropske industrije i nivo, previše visok, regulative u Evropi. Drugo, nažalost, moraćemo ponovo da razgovaramo o ratu u Ukrajini", izjavio je Merc po dolasku.

Zvanična agenda je ionako jasno predviđala sednicu o odbrani i jednu o Ukrajini. Diplomate prisutne na samitu rekle su da je Mercova poruka bila više namenjena domaćoj javnosti, u trenutku kada je nemački lider pod pritiskom da ojača ekonomiju i ispuni predizborna obećanja.

Kraljevski program diktirao ritam samita

Kraj samita odredila je jedna pozivnica na večeru. Danska kraljevska porodica pozvala je lidere EU tačno u 19 časova. Ova pozivnica stavila je program pod pritisak, ali, iako se sednica o bezbednosti i odbrani produžila za dva sata, dvostruko duže od plana, Košta, koji je vodio raspravu, nije se usudio da isključi mikrofon, rekao je jedan zvaničnik EU.

Na kraju su lideri stigli na vreme na večeru. Samo su Fon der Lajen, Košta i danska premijerka Mete Frederiksen potom otišli nazad u sedište samita da daju izjave za medije.

(Telegraf.rs)