Evropa brine da je već u ratu, a SAD ne obraćaju pažnju na to: Kako Rusija "kuva evropsku žabu"

"Nismo u ratu, ali više nismo ni u miru." Ovo upozorenje nemačkog kancelara Fridriha Merc­a prošlog meseca možda nema sudbonosnu težinu lamenta ser Edvarda Greja, koji je uoči Prvog svetskog rata rekao da "svetla se gase širom Evrope". Ali, ono označava da se nova stranica istorije okreće, usred talasa upada u vazdušni prostor zemalja NATO ruskih dronova i ratnih aviona, kao i drugih pretećih aktivnosti na moru i u sajber prostoru.

Evropa je 80 godina smatrala svoj mir neupitnim. Sada više ne može biti sigurna. Nova omiljena fraza za ovo doba nesigurnosti je "siva zona" - stanje u kojem ništa nije crno ni belo; gde nema ni potpunog rata ni pravog mira, piše u analizi CNN.

Ne brine to samo Merca. Bivši generalni sekretar NATO Džordž Robertson, koautor britanskog pregleda odbrane, žalio se zbog nedavnih sajber napada i upozorio da civilna infrastruktura nije spremna. "Možemo li da zamislimo da je sve to slučajnost - da se svi ovi napadi i sabotaže širom Evrope dešavaju tek tako?", rekao je Robertson na jednom događaju prošle nedelje.

"Moramo da brinemo o napadima u sivoj zoni. Biće kasno ako se svetla ugase", nastavio je. Obratio se publici u idiličnom Vigtaunu, na jugozapadu Škotske, daleko od rata u Ukrajini: "Imate li lampe sa ispravnim baterijama u svakoj sobi? Imate li sveće?"

Pojave dronova, koje su dovele do zatvaranja evropskih aerodroma i podizanja NATO aviona, razotkrile su nespremnost Evrope nakon decenija strateškog dremeža i izazvale sumnju u to da li oslabljene vlade, uzdrmane populističkim nemirima, imaju političku volju da se ponovo naoružaju.

Nikada nije bilo više nesigurnosti u pogledu čvrstine američkih bezbednosnih garancija za NATO partnere. Predsednik SAD Donald Tramp neprestano ponavlja da rat u Ukrajini nikada ne bi počeo da je on bio predsednik. Ali novo uzbunjivanje dešava se upravo tokom njegovog mandata. Da li je njegova dvosmislenost prema zapadnom savezu, konfuzija u vezi sa "crvenim linijama" i psihodrama laskanja i odbacivanja sa predsednikom Vladimirom Putinom otvorila put opasnom ruskom avanturizmu?

Rastuće tenzije preko Atlantika jedva da su dotakle američki toksični politički balon. Uglavnom su zasenjene atentatom na Čarlija Kirka, Trampovim raspoređivanjem Nacionalne garde u američkim gradovima i obustavom rada vlade.

Rusija se, za sada, mudro uzdržala od testiranja američke bezbednosti.

Ali poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski povukao je analogiju za američku publiku. "Svaka suverena zemlja ima pravo da se nosi s uljezima", rekao je za CNN. "Ne biste tolerisali kubanske migove iznad Floride."

Poljska je bila šokirana kada je više ruskih dronova prošlog meseca ušlo u njen vazdušni prostor. Američki zvaničnici nisu bili sigurni da li je to bilo namerno. Ali to je bilo jedno od najtežih kršenja suverenosti teritorije NATO ikada.

Ideja da se radi o pukoj grešci brzo je pala u vodu. Aerodrom u Kopenhagenu morao je da bude zatvoren dva puta u jednoj nedelji zbog misterioznih dronova, za koje se sumnja da su ruski. Danska je veliki saveznik Ukrajine. Letovi na aerodromu u Oslu u Norveškoj obustavljeni su nakratko prošlog meseca, a zatim ponovo ove nedelje zbog istog razloga. Minhenski aerodrom je dva puta prošle nedelje zatvaran. Dana 19. septembra, NATO avioni presreli su tri ruska aviona koja su povredila vazdušni prostor Estonije, članice Alijanse.

Rastu zabrinutosti zbog ruske "flote iz senke", starih tankera i drugih plovila koja se koriste za izbegavanje sankcija povezanih s ratom u Ukrajini. Centar za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu izvestio je ove godine da se ta flota koristi za podvodne napade na kablovsku infrastrukturu, sabotažu i subverziju.

Rusija je ismejala zabrinutost evropskih članica NATO, nazivajući je paranojom i izgovorom za vojno jačanje koje, kako tvrdi, preti Moskvi. "Neću to više raditi", rekao je Putin prošle nedelje, polusmešeći se, i negirajući da poseduje dronove koji mogu da dosegnu Nemačku, Francusku ili Portugaliju.

Bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev rekao je u ponedeljak da je poreklo dronova nepoznato, ali da se nada da će ti upadi navesti birače u Francuskoj i Nemačkoj da se okrenu protiv svojih lidera. "Glavno je da kratkovidi Evropljani osete opasnost od rata na sopstvenoj koži. Da se plaše i drhte kao glupa stada koja se gone na klanje", rekao je Medvedev.

Danas je Medvedev više internet trol nego pravi igrač u Kremlju, ali je neprepoznatljiv u odnosu na predsednika koji je nekada ručao s Barakom Obamom u "Rejz Hel Burgeru" u Arlingtonu, u vreme neslavnog pokušaja američko-ruskog "resetovanja" odnosa.

Rusija kuva evropsku "žabu"

Pod pretpostavkom da se svi ovi incidenti mogu pripisati ruskom ratovanju u sivoj zoni, koji je vojni cilj Moskve?

"Izgleda veoma verovatno da su ruski. I imaju mnogo razloga da to rade", rekla je Kirsten Fontenrouz, predsednica kompanije Red Six Solutions, koja pruža tehničku ekspertizu američkoj vladi u borbi protiv dronova. "Testiraju granice međusobne posvećenosti zemalja NATO", rekla je za CNN. "Koristimo analogiju o žabi u loncu - žaba ne iskoči jer se voda zagreva polako, pa ne shvata da se kuva. Ovo je isto to: Rusija postepeno povećava temperaturu NATO zemljama. Dokle može da ide?"

Rusija igra i geopolitičku igru.

"Trenutno Rusija testira koliko je Evropa zaista zaštićena", rekla je Kristine Berzina, viši saradnik Nemačkog maršalovog fonda Sjedinjenih Država. "Da li je evropski pomak ka jačoj moći i odbrani stvaran? Da li Evropljani razvijaju stvarne sposobnosti da zaustave Rusiju? I kolika je američka volja da stane uz Evropu?"

Putin odavno pokušava da unese podele među članice NATO u Evropi i između SAD i ostatka saveza. To je naročito izraženo tokom rata u Ukrajini, kada se članice udaljenije od bojišta osećaju manje ugroženo od onih na starim hladnoratovskim linijama fronta u istočnoj Evropi.

Još jedan mogući cilj ratovanja u sivoj zoni, na koji je Medvedev nagovestio, jeste izazivanje straha među zapadnim biračima, što bi moglo da oslabi političku volju za nastavak naoružavanja Ukrajine.

Zapad je odgovorio na ruski poziv na buđenje jačanjem vazdušne odbrane duž istočnog krila. Britanija i Francuska poslale su borbene avione. Poljska je aktivirala član 4 Povelje NATO radi konsultacija. Najviši evropski lideri govorili su o stvaranju "zida dronova" protiv ruskih bespilotnih letelica. I u zanimljivom obrtu, Ukrajina - koja sada ima najiskusniju vojsku u Evropi - poslala je svoje instruktore da obučavaju NATO zemlje o ruskim taktikama. Šire gledano, članice su Trampu na ovogodišnjem samitu NATO donele pobedu obećanjem da će povećati izdvajanja za odbranu na 3,5% BDP-a.

Genijalnost navodnog ruskog poduhvata leži u tome što je uspela da uzbuni evropske protivnike uz minimalne napore i troškove.

Majda Ruže, viša saradnica Evropskog saveta za spoljne odnose u Berlinu, istakla je da Evropa nema ekonomičan način da odgovori. "Poljska koristi F-35 da obara jeftine ruske dronove - to je stavilo na radar većine evropskih lidera da moraju brzo razviti efikasniju i jeftiniju tehnologiju."

Tramp možda pogoršava situaciju

Ali da li je sve ovo zaista potrebno? Nekoliko dronova koji su ušli u NATO vazdušni prostor nisu ubili nikoga. Možda je bolje okrenuti drugi obraz, jer bi preterana reakcija NATO - recimo, ako bi neka članica oborila ruski avion - mogla izazvati eskalaciju koju je Alijansa pokušavala da izbegne tokom celog rata u Ukrajini. Takav stav, međutim, potcenjuje činjenicu da najveća pretnja ne dolazi od flote dronova, već od hibridnog, sajber i prikrivenog ratovanja - koje uključuje i snažne ruske sabotaže širom Evrope.

Još jedno pitanje je američki odgovor, koji bi sigurno bio mnogo odlučniji pod bilo kojim modernim predsednikom osim Trampa.

"Evo ga opet!", napisao je Tramp na društvenim mrežama nakon što su ruski dronovi preleteli Poljsku, ponašajući se više kao zapanjeni komentator nego kao lider slobodnog sveta. Kasnije je rekao da bi možda sve to mogla biti greška. Ali na zasedanju Ujedinjenih nacija prošlog meseca sugerisao je da bi države NATO trebalo da obaraju ruske avione - "u zavisnosti od okolnosti".

Evropski lideri u NATO sada pokušavaju da shvate šta tačno predsednik očekuje od njih i koliko bi SAD stvarno pomogle. Tramp voli da koristi neizvesnost kao sredstvo diplomatije, ali u ovom kontekstu ta nejasnoća može biti opasna - posebno ako Rusija pogrešno protumači američku ambivalenciju kao slabost.

Trampove strateške namere teško je razdvojiti od njegovih emotivnih kolebanja u odnosu s Putinom. Trenutno je razočaran jer ga je "prijatelj" odbio u vezi s njegovim mirovnim planom za Ukrajinu - delom osmišljenim da mu donese Nobelovu nagradu za mir. Ali, kao što je pokazao ranije, lako podleže manipulacijama kremaljskog autokrate.

I evropska odlučnost je pod znakom pitanja. Uplašeni ruskom ekspanzionističkom politikom i Trampovim "Amerika na prvom mestu" pristupom, centristički lideri u Evropi obećali su da će ubrzati ponovno naoružavanje i preuzeti više odgovornosti za sopstvenu bezbednost. Ali politička kriza u Francuskoj, pritisak na britansku laburističku vladu i izazovi koji čekaju Merca otežavaju prikupljanje novca iz prezaduženih ekonomija i traženje nepopularnih žrtava od birača naviknutih na američki bezbednosni kišobran.

"Kinetički incident" ili iznenadna eskalacija s Rusijom možda će biti jedino što će razbiti evropsku samozadovoljnost, kaže Berzina. "To je veoma zastrašujuće, jer znakova ima dovoljno dugo, ovaj rat u Ukrajini traje dovoljno dugo, a Rusija je naučila previše u poslednje tri i po godine da bi Evropa i dalje bila ovako nespremna."

"Svi moraju znati šta da rade"

Kratkoročna spremnost je jedno. Prava bezbednost doći će tek kada zapadna društva budu otporna na ratovanje u sivoj zoni, sajber napade i hibridne taktike koje koriste Rusija i drugi protivnici.

Kao što je Robertson rekao: "Odbrana nije samo stvar oružanih snaga zemlje. Naš izveštaj kaže da to mora biti nacionalni poduhvat. Svi moraju biti uključeni. Svi moraju znati šta da rade u vanrednim situacijama."

Nikolas Dungan, izvršni direktor konsultantske firme CogitoPraxis sa sedištem u Holandiji i član Evropske mreže liderstva, slaže se s njim. "Problem nije u potpunosti vojni, a odgovor nije isključivo vojni", rekao je. "Taj odgovor zavisi od otpornosti čitavog društva, uključujući velike kompanije koje kontrolišu većinu ključnih sistema koji omogućavaju funkcionisanje naših zajednica."

Dungan primećuje rastuću saradnju između vojnih stratega, koji su itekako svesni rizika, i privatnog sektora, što potvrđuje nedavna NATO konferencija u Hagu posvećena civilno-vojnoj saradnji (CIMIC).

Ruska preteća pozicija pokazuje da vremena nema mnogo. Ali možda je time NATO-u učinila uslugu.

(Telegraf.rs)