Marija Korina Mačado je dobitnik Nobelove nagrade za mir

Dobitnik Nobelove nagradu za mir za 2025. godinu je Marija Korina Mačado. Mačado je dobila Nobelovu nagradu za mir "za unapređivanje demokratskih prava naroda Venecuele".

"Marija Korina Mačado dobija Nobelovu nagradu za mir za svoj neumorni rad na unapređivanju demokratskih prava naroda Venecuele, kao i za svoj trud da se postigne pravedan i miran prelazak sa diktature na demokratiju", saopštio je komitet u svojoj izjavi.

Preporučujemo

Marija Korina Mačado je venecuelanska političarka i industrijska inženjerka koja je trenutno lider opozicije u Venecueli.

Bila je izabrana članica Nacionalne skupštine Venecuele od 2011. do 2014. godine.

Podsetimo, uoči proglašenja dobitnika nagrade, predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp javno je ponovio da zaslužuje nagradu zbog svojih diplomatskih inicijativa i "rešenja sedam ratova", dok su lideri poput izraelskog predsednika Benjamina Netanjahua i vlade Pakistana javno izrazili nominacije u njegovu korist. Njegovi saradnici, uključujući glavnog izaslanika Stiva Vitkofa, "pritiskali su odbor da ga prizna kao najboljeg kandidata" u istoriji nagrade.

Inače, do 2024. godine, Nobelova nagrada za mir dodeljena je 105 puta, ukupno 142 laureata – 111 pojedinaca i 31 organizaciji.

Među pojedinačnim dobitnicima, 92 su muškarci, a 19 žene.

Najmlađa laureatkinja do sada je Pakistanka Malala Jusufzai, koja je nagradu primila sa 17 godina 2014. godine, dok je najstariji laureat bio Džozef Rotblat, koji je 1995. godine nagrađen sa 86 godina za svoj rad protiv nuklearnog oružja.

Podsetimo, Laslo Krasznahorkai osvojio je ovogodišnju Nobelovu nagradu za književnost. Ovaj mađarski pisac nagrađen je "za svoje snažno i vizionarsko stvaralaštvo koje, usred apokaliptičnog užasa, potvrđuje moć umetnosti".

Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu dodeljena je za otkrića koja objašnjavaju kako imuni sistem napada štetne infekcije, ali ne i sopstvene ćelije organizma. Nagradu dele Japanac Šimon Sakaguči i američki istraživači Merij Brankou i Fred Remzdel. Njihov rad se koristi u razvoju novih terapija za autoimune bolesti i rak.

Što se tiče Nobelove nagrade za hemiju, istaknuto je delo Susumu Kitagavae, Rišarda Robsona i Omara Jaghija na razvoju metalno-organskih mreža (MOF). Njihova istraživanja mogla bi pomoći u rešavanju nekih od najvećih problema s kojima se suočava planeta — od hvatanja ugljen-dioksida radi borbe protiv klimatskih promena, do smanjenja plastičnog zagađenja pomoću hemije.

Džon Klark, Mišel H. Devore i Džon M. Martinis osvojili su Nobelovu nagradu za fiziku za svoj rad na otkriću makroskopskog kvantno-mehaničkog tunelovanja i kvantizacije energije u električnom kolu, čime su otvorili put za razvoj nove generacije digitalnih tehnologija.

U ponedeljak ćemo čuti ko odnosi nagradu za ekonomiju.

Svaka Nobelova nagrada sastoji se od medalje, lične diplome i novčane nagrade. Ove godine, svaka nagrada iznosi 11 miliona švedskih kruna (1.156.395 dolara). To znači da, ako nagradu dobije jedna osoba, ona zadržava celokupan iznos, dok, ukoliko nagradu dobije grupa naučnika, suma se deli među njima.

(Telegraf.rs)