Pravoslavni manastir u muslimanskoj zemlji pleni lepotom i 17 vekova preživljava: Zašto freskama kopaju oči?

Kad bi njegovi drevni zidovi mogli da govore, pravoslavni manastir Sumela u istočnoj Turskoj imao bi prilično mnogo priča da ispriča.

Od svog osnivanja u 4. veku, od strane najranijih hrišćana koji su stigli na obalu Crnog mora, ovo svetilište svedočilo je o evoluciji Rimskog carstva u vizantijski period, usponu Osmanlija, borbi za tursku nezavisnost posle Prvog svetskog rata, decenijama vandalizma i zapuštenosti, i gotovo čudesnom vaskrsenju u moderno doba.

Preporučujemo

Još privlačnija od burne istorije manastira Sumela jeste njegova lokacija, koja deluje kao da ju je stvorila veštačka inteligencija ili kompjuterska grafika, a ne priroda... Kompleks kapela, dvorišta, biblioteke, stambenih prostorija, zvonika, akvadukta i kamenom ograđenog svetog izvora, smešteni su na stenovitoj litici, skoro 300 metara iznad šumovite rečne doline u Pontskim Alpima.

Hiljade posetilaca – među kojima ima i hodočanika - svakodnevno dolazi u ovu svetinju, ali većina je privučena lepotom ranohrišćanskih fresaka i arhitekture koja prkosi gravitaciji. Prosto je fascinantan doživljaj popeti se kaldrmisanom stazom do manastira. Još jedan razlog dolaska je i činjenica da se Sumela nalazi na UNESCO-voj privremenoj listi za proglašenje Svetskom baštinom.

Sada državni muzej, a ne aktivna verska zajednica, manastir je prošao kroz godine pažljive obnove kako bi mesto bilo bezbedno za turizam i kako bi se ublažila oštećenja nastala požarima, traganjem za blagom, vandalizmom i nepažnjom posetilaca, piše CNN.

"Uvek smo imali problem sa kamenjem koje otpada sa litice. Da bismo sprečili štetu na građevinama i povrede posetilaca, angažovali smo industrijske alpiniste da obezbede stenu", kaže Levent Alnjak, upravnik muzeja i istorijskih lokaliteta u pokrajini Trabzon.

Viseći u vazduhu, planinari su koristili čelične kablove i ogromne metalne klinove da bi pričvrstili mreže i barijere na visoku stenu iznad manastira.

Tokom obnove pronađena su i neočekivana blaga, poput tajnog tunela koji vodi do ranije nepoznate kapele, koja je možda služila kao osmatračnica za odbranu manastira. Unutar male crkve, arheolozi su otkrili upečatljive freske koje prikazuju raj i pakao, život i smrt.

Oživljavanje fresaka

Obnova prelepih fresaka u manastiru je u toku – višegodišnji projekat koji zahteva pažljiv, mukotrpan rad stručnjaka za restauraciju umetnosti. Tokom letnje sezone, kada je dovoljno suvo da se taj delikatni posao obavlja, posetioci mogu izbliza da vide restauratore kako uklanjaju grafite i druga oštećenja nastala tokom perioda kada manastir nije bio naseljen ni zaštićen, između 1920-ih i 1960-ih godina.

Foto: Oscar Espinosa / Alamy / Profimedia

"Dugi niz godina ovde nije bilo kontrole i bilo je mnogo vandalizma“, kaže restaurator Šenol Aktaš, praveći pauzu u radu na fresci iz 18. veka koja prikazuje Bogorodicu kako razgovara s anđelom, na fasadi neverovatne Stene Crkve u Sumi.

"Ljudi su pisali svoja imena i druge stvari po freskama koje sada pokušavamo da uklonimo tako što premazujemo grafite bojama i stilom sličnim onima koje su koristili originalni umetnici", dodaje Aktaš.

Koliko god impresivne bile spoljašnje freske, one blede u poređenju sa još starijim slikama unutra. Iza fasade, crkva nestaje u velikoj pećini ispunjenoj živopisnim prizorima nastalim u 13. veku. Veliki portreti Isusa i Bogorodice gledaju odozgo sa svoda, dok su zidovi rezervisani za anđele, apostole i svece, uključujući i prilično potresan prikaz svetog Ignjatija koga lavovi rastržu u rimskom amfiteatru.

Naslikane oči na mnogim donjim freskama, onima koje su bile dostupne ljudskim rukama, izgrebane su. Neki tvrde da su ih namerno unakazili muslimani.

Ali Oznur Doksuz, koja vodi posetioce kroz Sumelu još od 1980-ih, kada je prvi put otvorena za javnost, kaže da postoji i drugo moguće objašnjenje.

"Bogorodica je sveta ličnost i za muslimane. Zato su ljudi koji žive u okolini dolazili i grebali lica, naročito oči, zatim bi prokuvali čestice boje i pili tu vodu misleći da će ih blagosloviti. Ne znamo da li je ta priča istinita, ali tako ljudi pričaju", dodaje ona.

U međuvremenu, niko sa sigurnošću ne zna da li je priča o nastanku manastira istinita ili samo legenda.

Prema legendi, Sumela svoje poreklo vodi iz 386. godine nove ere i čudesnog otkrića grčkih monaha Varnave i Sofronija. Njih je u to zabačeno područje dovela vizija u kojoj im se Bogorodica ukazala i rekla im za ikonu koju je naslikao apostol Luka, sakrivenu negde u Pontskim Alpima. Monasi su naposletku otkrili sveti relikvijar - tamnu ikonu Bogorodice s malim Isusom, koju su nazvali Panagija Sumela - u pećini koja će kasnije postati Stena Crkva.

Pećina je vekovima ostala mesto hodočašća. Tek u 13. veku osnovan je manastir kakav danas poznajemo, od strane pravoslavnih monaha, tokom perioda kada je poslednje hrišćansko kraljevstvo vladalo ovim regionom. Nastavio je da napreduje i pod Osmanlijama, koji su preuzeli kontrolu nad područjem 1461. godine.

Iako su bili muslimani, Osmanlije su svojim podanicima davali iznenađujući stepen verske slobode - sve dok su bili lojalni caru.

"Ponekad bi crkvu pretvorili u džamiju, kao Aja Sofiju u Istanbulu. Ali većinom su hrišćanima dopuštali da slobodno ispovedaju svoju veru. Čak su i podržavali neka od važnijih hrišćanskih mesta. Sultani su smatrali Sumelu svetim mestom i pomagali manastir dajući monasima donacije i više zemlje", objašnjava Alnjak.

Kako su monasi napustili manastir?

Sumela je bila popularna i među hrišćanskim i među muslimanskim hodočasnicima, i ostala je aktivan grčko-pravoslavni manastir sve do ranog 20. veka. Nakon raspada Osmanskog carstva posle Prvog svetskog rata, etnički Turci i Grci u carstvu su vodili građanski rat koji se završio 1923. godine velikom razmenom stanovništva između azijskog i evropskog dela nekadašnjeg carstva.

Mnogi Grci koji su živeli u Pontskim Alpima i duž obale Crnog mora odlučili su da se presele u Grčku, među njima i monasi manastira Sumela. Bojeći se da će ih opljačkati tokom puta, monasi su zakopali manastirska blaga na tajnim mestima u dolini Altindere, nadajući se da će ih jednog dana ponovo pronaći.

Foto: Hakan Burak Altunoz / AFP / Profimedia

Napusten manastir postao je magnet za lovce na blago koji su tražili te dragocene predmete. Ikona Panagija Sumela je na kraju pronađena od strane monaha i sada se čuva u manastiru Nea Sumela u severnoj Grčkoj. Ipak, neki relikvijari su prokrijumčareni iz Turske i danas se nalaze u muzejima ili privatnim kolekcijama širom sveta.

Do 1970-ih, tursko Ministarstvo kulture i turizma pokrenulo je prve pokušaje očuvanja i obnove Sumele kao nacionalnog blaga. Tokom narednih decenija pristup manastiru je poboljšan kako bi se olakšale posete turista i hodočasnika.

Presudan trenutak u obnovi manastira dogodio se 15. avgusta 2010. godine, na praznik Uspenja Presvete Bogorodice, kada je vaseljenski patrijarh obavio prvu pravoslavnu službu u Sumeli posle 88 godina. Služba se od tada ponavlja svakog 15. avgusta, iako vernici mogu da se mole tokom cele godine u manastirskim kapelama.

Kako do manastira?

Manastir Sumela nalazi se u Nacionalnom parku doline Altindere, oko sat vremena vožnje južno od Trabzona, letovališta na istočnoj obali Crnog mora u Turskoj.

Posetioci mogu sami da voze do tamo ili da se pridruže vođenim obilascima kombijem ili minibusem koje nude turističke agencije u Trabzonu. Od parkinga, shuttle autobusi voze posetioce do podnožja strme staze, a zatim stepenicama do ulaza u manastir.

Ulaznica za lokalitet košta 20 evra. Manastir je otvoren svakog dana od 8 do 18 časova. Kratak film o renoviranju prikazuje se u jednoj od starih monaških ćelija. Računajte da ćete provesti jedan do dva sata istražujući lokalitet.

Odmah ispred kapije nalaze se mala prodavnica sa grickalicama i suvenirima, automati sa pićima, stolovi na otvorenom i toaleti. Posetioci bi trebalo da nose čvrstu obuću i odeću prilagođenu vremenu - kiša je moguća tokom toplijih meseci, a sneg tokom zime.

Trabzon je udaljen oko 13 sati vožnje od Istanbula, ali manje od dva sata avionom. Turkish Airlines leti više puta dnevno između Istanbula i Trabzona.

Selo Košandere nudi najbliži smeštaj manastiru. U selu postoji hotel sa tri zvezdice, a mnogo veći izbor smeštaja nalazi se u Trabzonu, gde ima i hotela iz čuvenih lanaca.

(Telegraf.rs)