Evropa se opet bori za mesto za stolom na samitu Trampa i Putina: Spominje se jedna KLJUČNA FIGURA

Evropski lideri se ponovo bore za mesto za pregovaračkim stolom nakon što je poslednji susret ruskog predsednika Vladimira Putina sa američkim kolegom Donaldom Trampom pretio da pokvari njihove napore da pojačaju pritisak na Rusiju zbog rata u Ukrajini, prenosi Bloomberg.

Tramp je rekao da će održati drugi samit sa Putinom, ovog puta u Budimpešti, nakon što su dvojica lidera u četvrtak imala dug telefonski razgovor. Najava je usledila dok se Tramp spremao da se u petak u Vašingtonu sastane sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, koji traži krstareće rakete Tomahavk od SAD kako bi pomogao svojim snagama da udare dublje u Rusiju.

Preporučujemo

Putinova intervencija došla je baš kada je rastao zamah u korist Ukrajine kod Trampa, rekla su četiri evropska zvaničnika, izražavajući zabrinutost zbog objave samita.

Ruski lider je kupovao vreme i pokušavao da osujeti pregovore Zelenskog u Beloj kući, prema rečima zvaničnika, koji su tražili da ne budu imenovani, a razgovarali su o osetljivim pitanjima.

Lideri Evropske unije trebalo bi da se čvrsto stave protiv Rusije i pronađu načine da se suprotstave Putinovom uticaju na Trampa na samitu, rekla su dva zvaničnika. Jedan je predložio da finski predsednik Aleksandar Stub, koji je bio ključna figura u razgovorima u Beloj kući nakon Trampovog avgustovskog samita sa Putinom na Aljasci, nekako bude prisutan u Mađarskoj.

Foto: Tanjug/AP

"Samit definitivno zaustavlja trenutnu sklonost Vašingtona ka većoj frustraciji zbog Rusije i vršenju većeg pritiska na Rusiju", rekao je Aleksandar Gabujev, direktor Karnegi centra Rusija-Evrazija u Berlinu.

"To su loše vesti za Ukrajinu", dodao je on.

Izbor mesta održavanja ostavio je druge evropske lidere zabrinutim zbog ishoda planiranih razgovora. Tramp je prostro crveni tepih za Putina na samitu na Aljasci, donevši mu diplomatsku pobedu nakon godina hladnoće zbog rata.

Ali američki predsednik nije uspeo da obezbedi prekid vatre koji je postavio kao ključni cilj sastanka. Putin nije napravio nikakve ustupke i čak je prvo razgovarao sa novinarima za govornicom pored Trampa nakon razgovora, što je obično privilegija domaćina. Zatim je nastavio da intenzivira svoje napade na Ukrajinu.

Zelenski i glavni evropski lideri su nekoliko dana kasnije požurili u Vašington da ubede Trampa da stane uz Ukrajinu. Obezbedili su obavezu da se pridruže bezbednosnim garancijama kao delu bilo kakvog mirovnog sporazuma i da razgovore o potencijalnim teritorijalnim razmenama sa Rusijom zadrže za kasnije.

Jedan visoki zvaničnik EU rekao je da se nada da će se Tramp setiti da je Putin posle samita na Aljasci uradio suprotno od onoga čemu se Tramp nadao.

Pobuđen uspehom u postizanju prodora u zaustavljanju borbi u Gazi između Hamasa i Izraela, Tramp je ponovo usmerio pažnju na ruski rat protiv Ukrajine, za koji je tokom svoje predizborne kampanje obećao da će ga okončati u roku od jednog dana po povratku na predsedničku funkciju.

Nemački kancelar Fridrih Merc rekao je da mu najava samita u Budimpešti uliva veću nadu da je Tramp ozbiljan u nameri da uspostavi mir u Ukrajini.

"Ako plan od 20 tačaka za okončanje rata u Gazi treba da posluži kao model za uspeh ovog predsedništva, onda će on nastaviti da se fokusira na Ukrajinu i nastojati da okonča rat tamo", rekao je Merc u intervjuu u petak.

"Predsednik Tramp zna odgovornost koju snosi. On takođe zna koje opcije ima", rekao je kancelar.

Najgori slučaj

Rusija nastavlja neumorne napade dronova i raketa na ukrajinske gradove dok njene trupe polako napreduju na frontu u istočnoj i južnoj Ukrajini. Tramp je izrazio rastuće frustracije Putinovim odbijanjem da prekine rat koji je sada u četvrtoj godini, iako je više puta odlagao pretnje da će Rusiji uvesti kaznene mere.

Takođe je poslednjih nedelja usvojio sve topliji ton prema Zelenskom - što je oštra promena u odnosu na njegov hladniji stav prema ukrajinskom lideru ranije u njegovoj administraciji, koji je uključivao i javnu kritiku u Ovalnoj sobi u februaru.

Foto: Tanjug/AP

Zelenski je pokušao da iskoristi Trampovo nezadovoljstvo Putinom kako bi obnovio molbe za protivvazdušnu odbranu i pomoć u nabavci novih energetskih zaliha, zajedno sa željenim "tomahavkama".

Nakon sporazuma o Gazi, "Kremlj možda pokušava da iskoristi Trampovu spremnost da nametne sporazume u naizgled nerešivim okolnostima i nada se da će to iskoristiti u korist Rusije, umesto da dozvoli Ukrajini da vodi razgovor", rekla je Emili Feris, viša istraživačica u Kraljevskom institutu ujedinjenih službi u Londonu.

"Najgori mogući scenario je da Putin uspe da ubedi Trampa da je on razumnija stranka i da to utiče na Trampovo interesovanje da razgovara sa Zelenskim", rekla je ona.

Ne može biti odluke o Ukrajini bez učešća Kijeva u diskusijama, rekao je nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful novinarima u Ankari nakon razgovora u petak sa svojim turskim kolegom.

"Razgovore u Budimpešti vidim kao drugi pokušaj, nakon razgovora na Aljasci, da se predsednik Putin konačno ubedi da ozbiljno pregovara sa Ukrajinom", rekao je on.

(Telegraf.rs)