Drski, smeli, kreativni, brzi i sa Balkana: Pink Panteri kradu dragulje širom sveta, da li su i Luvr pokrali?

Da li se iza drske pljačke neprocenjivih dragulja iz muzeja Luvr u Parizu krije najpoznatija banda kriminalaca na svetu poreklom sa Balkana - Pink Panteri? Beri Filips, bivši šef britanske specijalne policijske jedinice poznate kao "Leteći odred" (Flying Squad) smatra da spektakularna krađa, koja je zaprepastila Francusku i svet u nedelju ujutru, ima sva obeležja ozloglašene bande. Ko su Pink Panteri, kriminalni sindikat sa Balkana koji je izveo neke od najspektakularnijih pljački u stilu Džejms Bonda?

Zločini vezani za luksuzni nakit desili su se u različitim delovima sveta, a pljačke u stilu "Ocean’s Eleven" su uglavnom plod mašte holivudskih scenarista. Međutim, u stvarnosti ipak postoji jedna grupa koja ne prestaje da zadaje glavobolje policiji širom sveta - čuveni Pink Panteri, mreža kradljivaca nakita i satova poreklom sa Balkana, koja je delovala gotovo nekažnjeno početkom 2000-ih, ukravši procenjenih 500 miliona dolara u dijamantima, nakitu i luksuznim satovima. Pljačke su se desile širom sveta, uključujući tradicionalno "bezbedne" gradove kao što su Tokio, Dubai i Ženeva. Čini se da je sada na red došao i Pariz...

Preporučujemo

Sindikat, koji su navodno osnovali paravojni veterani rata u Jugoslaviji, koristi zanatske veštine i preciznost koje bi parirale prvoklasnoj obaveštajnoj službi, sa odgovarajućom drskošću.

Ćelija Pink Pantera je 2007. godine projurila sa dva Audija S8 kroz staklena vrata tržnog centra Vafi u Dubaiju, niz mermerne staze i direktno do prodavnice nakita. Nestali su nekoliko minuta kasnije. Nakon pljačke 2005. godine u Sen Tropeu, kriminalci su se ukrcali na gliser koji je čekao radi brzog izvlačenja, destinacija nepoznata. Grupa je 2013. godine izvela bekstvo iz zatvora u Švajcarskoj tako što se ukradenim kombijem zakucala u kapiju, postavila merdevine preko bodljikave žive i oslobodila bosanskog člana bande.

Foto: Dubai Police

Tokom 21. veka u razmaku od samo šest godina Pink Panteri su opljačkali 120 prodavnica u više od 20 zemalja. Na udaru grupe su bili Dubai, Ženeva, Japan, London, Danska, Monako, Francuska, Švajcarska, UAE, Amerika. Njihova posvećenost detaljima im je omogućila toliko uspeha u ovim poduhvatima. Pre pljačke u Bijaricu ofarbali su sve klupe u blizini draguljarnica kako bi sprečili nekoga da na njih sedne i vidi ih u akciji.

Grupa je osumnjičena da je učestvovala u najmanje dve takozvane "polomi i zgrabi" pljačke zlatara u tokijskom okrugu Ginza. Prva, 2004. godine, bila je teška 3,5 miliona jena u draguljima. U drugoj, juna 2007. godine, ukradeno je nakita u vrednosti od 284 miliona jena. U toj pljački Rifat Hadžiahmetović i Radovan Jelušić isprskali su suzavcem 3 prodavačice i potom ukrali krunu, ogrlice i drugi nakit i pobegli iz radnje.

Pljačka u Tokiju 2004. godine Foto: Interpol

Ove visoko koordinisane pljačke traju samo nekoliko minuta, a u roku od nekoliko sati počinioci su već u drugoj zemlji. I pljačka najpoznatijeg muzeja na svetu, Luvra, trajala je samo sedam minuta. Lopovi su se popeli na građevinsku platformu koja je bila naslonjena na zgradu muzeja, razbili prozor i otišli do galerije Apolo, odakle su ukrali dragulje neprocenjive vrednosti, a onda pobegli skuterima.

U nastavku istražujemo strukturu, kreativnost, zanatske veštine i taktike koje su učinile sindikat Pink Panter najuspešnijom i najsmelijom međunarodnom kriminalnom organizacijom u novijoj istoriji, nasleđe koje se nastavlja i danas.

Odakle ime "Pink Panteri"?

Ime "Pink Panteri" skovao je Interpol (Međunarodna organizacija kriminalističke policije) nakon drske pljačke dijamanta Graf u Londonu 2003. godine, u kojoj je jedan od lopova, prerušen u VIP klijenta, Milan Jovetić, pobegao u Ferariju koji ga je čekao.

Nakon njegovog hapšenja u Francuskoj, plavi dijamant vredan više od 500.000 dolara pronađen je u teglici kreme za lice koja je pripadala njegovoj devojci. Ova taktika je korišćena u istoimenom filmu "Pink Panter" iz 1960.

Lopovi džentlmeni - tajni uticaj

Obaveštajne veštine grupe protežu se i na medije. Grupa sprovodi efikasnu kampanju uticaja, nastojeći da razvije mistiku sličnu Robin Hudu kao "džentlmenski lopovi". Nekoliko članova bande je čak dalo intervjue i pojavilo se u medijima. Uprkos brzini i nasilnosti akcije, većina pljački traje samo nekoliko minuta, a grupa brzo primećuje da je tokom godina, uprkos brojnim operacijama, izazvala samo jednu smrt.

"Nikada nismo bili nasilni. Ja sam lopov, ali sam džentlmen. Uvek smo pravili jasne planove", rekao je Rajko Čaušević, član grupe koji je sebe opisao kao osnivača.

Rođeni iz jugoslovenskih ratova - paravojna obuka

Prema većini izvora, grupa je nastala iz Jugoslovenskih ratova, niza sukoba na Balkanu nakon raspada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Jedan poznati istaknuti lider, za kog neki veruju da je i osnivač, Dragan Mikić, navodno ima vojnu obuku i iskustvo. Procenjuje se da grupa ima od 500 do 800 članova, različitih nivoa umešanosti, a veruje se da su mnogi bivši jugoslovenski vojnici, što objašnjava vojničku preciznost i sofisticiranu taktiku. Članovi se regrutuju u timove za određene operacije na osnovu svojih veština i profila.

Banda decentralizovana bez jasnog vođe ili organizacione šeme

Pink Panteri se mogu pohvaliti impresivnim nizom mogućnosti koje mogu parirati bilo kojoj vodećoj obaveštajnoj agenciji, uključujući i Centralnu obaveštajnu agenciju. Grupa ima širok spektar raznovrsnih pojedinaca koje regrutuje za specifične operacije, uključujući falsifikatore dokumenata, obijače sefova i članove sa naprednim oružjem i vozačkom obukom. Za razliku od mafije ili kartela, struktura je decentralizovana bez jasnog vođe ili organizacione šeme, što komplikuje višedecenijske napore međunarodnih organizacija za sprovođenje zakona da razbiju grupu.

Metodologija pljačke - ciklus kriminalnog planiranja

Koristeći okvir koji je razvio Stratfor, "Ciklus kriminalnog planiranja" mogu se analizirati zanatske veštine, metode i taktike koje koriste Pink Panteri.

Ciklus čine izbor mete, planiranje i nadgledanje, raspoređivanje, zločin, bekstvo, eksploatacija i pranje novca.

Nakit i satovi u vrednosti od 37 miliona dolara ukradeni su iz prodavnice Harry Winston u Parizu, Francuska, 2007. godine. (Foto: Vanity Fair)Foto: STEPHANE DE SAKUTIN / AFP / Profimedia

Izbor mete: primarno se fokusirajući na Evropu, Bliski istok i Aziju, Pink Panteri su birali mete sa geografskom i raznolikom lokacijom. Prodavnica nakita u srcu Mejfera, muzej u Cirihu ili butik u Tokiju - ništa nije isključeno.

Kada je upitan zašto pljačka banke, američki pljačkaš banaka Vili Saton rekao je "zato što je tamo novac". Upravo je ovaj etos naveo Pink Pantere da kradu luksuzne satove, uključujući Roleks, Odemars Pige i Patek Filip. Uz to, Pink Panteri su agnostici po pitanju plena, fokusirajući se prvenstveno na dijamante i drugi klasični nakit zbog odnosa vrednosti i težine, ali se šire i na umetnička dela. Pink Panteri su 2008. godine navodno opljačkali muzej u Cirihu i odneli nekoliko slika uključujući dela Monea, Degasa i Vinsenta van Goga, procenjene vrednosti od 160 miliona dolara.

Planiranje i nadzor: Pink Panteri posvećuju značajne resurse za planiranje pre napada i nadgledanje, koje može da traje mesecima. Timovi se obično sastoje od tri do pet osoba sa komplementarnim specijalnostima i iskustvom, a većina uključuje barem jednu ženu. Sa više nego dovoljnim finansiranjem, Panteri se oblače kako treba, stiču "sigurne kuće" i kradu luksuzne automobile. Žene članice se često koriste za obilazak lokacije, vraćajući se sa snimljenim snimcima i ručno crtanim skicama rasporeda mete. Mete se procenjuju zbog bezbednosti, ali i imajući u vidu bekstvo. Kreativnost se podstiče, a za bekstva se koristi sve, od ukradenih luksuznih automobila do čamaca i bicikala u Japanu.

Svesna istražnih mogućnosti organa za sprovođenje zakona, grupa koristi gotovinu za troškove, pa čak i navodno lažne pasoše i registarske tablice, demonstrirajući impresivan nivo sofisticiranosti kriminalnog elementa.

Raspoređivanje: Da bi ušli u ustanovu koja je meta, timovi koriste mešavinu prerušavanja, kreativnosti i grube sile. U maju 2003. godine, dva člana bande ušla su u prodavnicu Graf dijamanata u Londonu, pretvarajući se da su bogate mušterije obučeni u odela i sa perikama kako bi sakrili svoja prava lica. Panteri će često koristiti žene i manje prerušavanje kako bi delovali manje alarmantno. Panteri seku i zidove susednih radnji kako bi ušli u objekat nakon radnog vremena. Ujutru 6. oktobra 2007. godine, tim od četiri osobe već je čekao unutar radnje Harry Winston kada se butik u Parizu otvorio. Bili su prerušeni u građevinske radnike, koji su navodno radili na objektu nedeljama pre pljačke, u kojoj je pronađen luksuzni nakit i satovi vredni 37 miliona dolara.

Zločin: Brzina, iznenađenje i nasilnost akcije su zaštitni znakovi pljačke Pink Pantera. U pravom trenutku, član tima vadi skriveni pištolj i čekić, brzo usmeravajući osoblje na zemlju i često koristeći fleksibilne vezice da ih obuzda. Počinilac zatim razbija staklene vitrine i hvata sve što je lako dostupno. Drugi član ostaje ispred prodavnice da podupre vrata i čeka reakciju organa reda. Uprkos tehnici grube sile, osoblje prodavnice retko biva povređeno, pokazujući određeni nivo discipline i ograničavajući dugotrajne kazne kada budu uhvaćeni i uhapšeni.

Navodna pljačka koju su izvršili Pink Panteri u Milanu, u Italiji Foto: Polizia di STATO

Bekstvo: Prema intervjuima sa istražiteljima i članovima grupe, kreativnost i razmišljanje posvećeno bekstvu i izbegavanju je jedan aspekt pljačke koji izdvaja Pantere od drugih mreža. Panteri navodno biraju mete na osnovu lakoće bekstva, koristeći pristup prolazima i uskim uličicama kako bi sprečili poteru od strane organa reda.

Timovi često predaju ukradenu robu članu koji čeka na motoru. Tim zatim nestaje koristeći vespine skutere, jednostavne bicikle, luksuzne sportske automobile i čak glisere u stilu holivudskih filmova za bekstvo. Prema intervjuima, cilj je izaći iz zemlje u roku od dva sata.

Eksploatacija i pranje novca: Prema nekoliko izveštaja, ukradeni predmeti se donose na Balkan, a zatim polako kurirskom službom vraćaju u Evropu radi prodaje na crnom tržištu. Dijamantski okrug u Antverpenu, u Belgiji, najčešća je destinacija zbog blizine i velike količine dijamanata koji prolaze kroz grad, ponekad i do 80% svih dijamanata na svetu.

Dijamantski okrug u Antverpenu Foto: Wikimedia/Kristina D.C. Hoeppner

Prema intervjuu sa jednim od trgovaca na crnom tržištu u dokumentarcu "Smash & Grab", Panteri zarađuju 20-30% vrednosti robe.

Napori organa za sprovođenja zakona: Napredna zanatska tehnika zbunjuje agencije za sprovođenje zakona decenijama i komplikuje napore da se grupa goni.

Iako je došlo do nekoliko hapšenja poznatih članova grupe, struktura Pink Pantera kao "mreže timova" bez jasne hijerarhije otežava razbijanje mreže. Za razliku od mafije ili kartela, ne postoji poznati šef ili organizaciona šema, što otežava "odsecanje glave zmiji". U stvari, mnogi učesnici možda čak ni ne znaju da rade za Pink Pantere, već su umesto toga labavo povezani. Kada budu uhapšeni, članovi grupe deluju pod kodeksom ćutanja ili lojalnosti zakletvi Omerte.

Budućnost Pink Pantera

Pljačke velikih razmera koje se pripisuju Pink Panterima smanjile su se tokom prethodne decenije, a više od 50 bitnih članova uhapšeno je u Evropi i na Bliskom istoku. Da bi ušle u Evropsku uniju, Crna Gora i druge balkanske zemlje su, kako se navodi, pooštrile stav protiv organizacije "Pink Panter" i povećale saradnju sa Interpolom i drugim evropskim agencijama za sprovođenje zakona. Ali grupa nije nestala i periodične pljačke se nastavljaju. Da li se grupa krije i iza spektakularne pljačke u muzeju Luvr u nedelju, još uvek nije zvanično potvrđeno.

Iako je primamljivo romantizovati Pink Pantere i popustiti narativu da pljačkaju bogate da bi dali siromašnima, stvarnost je da je međunarodni organizovani kriminal prljav posao i da je nemoguće odvojiti pljačke nakita od ubistava, narkotika i trgovine ljudima.

Hapšenja članova bande

Godine 2005, dva muškarca i jedna žena su uhapšeni u Beogradu. U oktobru 2007. godine osuđeni su pred sudom u Srbiji zbog krađe ogrlice Kontesa de Vandom u Tokiju, vredne približno 15 miliona funti. Ta pljačka se dogodila marta 2004. I to je najveća pljačka nakita u istoriji Japana. Vođa grupe je osuđen na 7 godina, dok su ostala dva člana dobili manje kazne.

Tri člana grupe iz Srbije su proglašena krivim za pljačke u Bijaricu, Kanu, Kurševelu i Sen Tropeu pred sudom u Šamberiju 2008. godine. Dva su osuđena na zatvorske kazne od 6 i 10 godina.

Rifat Hadžiahmetović, osumnjičen za pljačku u Ginzi tržnom centru 2007. godine, uhapšen je na aerodromu u Larnaki sa lažnim bugarskim pasošem u martu 2008. godine. Na Kipru je odslužio kaznu zbog putovanja sa lažnim ispravama, pre nego što je izručen španskim vlastima. Španija ga je potom izručila Japanu gde je osuđen na kaznu od 10 godina u septembru 2011. Njegov saučesnik, Radovan Jelušić, uhapšen je u Italiji 2010. za posebno krivično delo pa je potom izručen Crnoj Gori.

20. juna 2009. francuska policija u Monte Karlu zadržala je 3 člana grupe pošto su primećeni kako se muvaju oko draguljarnica u Monaku. Uhapšeni su na Kazino skveru, nakon što im je naređeno da legnu na zemlju, stavljene su im lisice.

Vladimir Lekić je u novembru 2010. godine osuđen na osam godina zatvora zbog učestvovanja u krađi nakita i satova vrednih dva miliona evra, iz jedne zlatare u Frankfurtu u decembru 2003. godine. Pljačku je izvršio sa još dva crnogorska državljanina. Na suđenju je tvrdio da nije kriv, i da je u vreme pljačke samo prolazio kroz Nemačku. Sudije su u presudi obrazložile da su Cetinjanina snimile nadzorne kamere iz te zlatare, te da se na snimku vidi da drži šrafciger prislonjen uz obraz prodavačice, dok se za to vreme njegovi saučesnici pljačkali radnju.

Foto: SAVO PRELEVIC / AFP / Profimedia

Jedan od troje uhapšenih, Dragan Mikić, posebno je zanimljiv istražnim organima. On je iz Srbije, nalazi se na Interpolovoj listi najtraženijih, i vrlo moguće da je jedan od vođa Pink Pantera. Bio je u bekstvu od 2005. kada je uz pomoć merdevina i naoružanih saučesnika pobegao iz zatvora.

Glavna figura Pink Pantera, Mitar Marjanović, uhapšen je u Rimu 8. marta 2012. godine, nakon što su dva njegova saučesnika u pljački počinjenoj mesec dana ranije prilikom bekstva ispustili ukradene predmete sa Marjanovićevim otiscima prstiju.

Dana 14. marta 2012. u Atini su uhapšena još 3 člana grupe. Dvojica su bili Srbi, starosti 20 i 36 godina, i uhapšeni su prilikom izviđanja draguljarnica za pljačku. Dali su se u beg i tom prilikom je 36-godišnji uhapšeni pištoljem pucao i ranio policajca tokom potere. Obojica su potom uhapšeni i nenamerno odali trećeg člana grupe, četrdesettrogodišnju državljanku Srbije Oliveru Vasić Ćirković. U julu 2012. Olivera je pobegla iz atinskog zatvora uz pomoć trojice prijatelja. Jedan od njih koji joj je "donosio akvarel boje" na Oliverin znak nerado je udario glavnu stražarku tako da je onesvesti i mirno su išetali iz zatvora i seli na motore na kojima su ih čekala preostala dvojica.

U oktobru 2012. godine su, pod optužbom da su izvršili četiri pljačke zlatara u Beču i Salcburgu, pred Zemaljskim sudom u Salcburgu osuđeni na dugogodišnje zatvorske kazne. Mihajlo M. (30) i Nikola B. (24) su ukrali nakit u vrednosti od 1,8 miliona evra, i sredinom maja su se u pratnji svog advokata Nikolausa Rasta predali bečkoj policiji. Obojica su pred sudom priznali krivična dela, ali iz straha, zbog navodnih drugih članova bande, nisu želeli da daju detaljnije podatke.

Da im ne polazi uvek sve za rukom ilustruje "slučajno" hapšenje člana bande Duška Poznana, osumnjičenog za pljačke u Dubaiju i Lihtenštajnu. Naime, oktobra 2008. Poznan je, sa još jednim saučesnikom, obilazio Monako, kvart u kome se nalaze ekskluzivne prodavnice Kartije, Ermes i Luj Viton i dok je prelazio ulicu udario ga je automobil. On je prvo odbio medicinsku pomoć, ali kada su ga konačno odvezli u bolnicu, policajac ga je prepoznao sa Interpolove poternice. Policija je uspela i da, nakon pljačke u Dubaiju, u zapaljenom audiju pronađe ugovor o iznajmljivanju auta sa brojem mobilnog telefona, koji ih je odveo do šest članova "Pink Pantera".

Bilo da su u pitanju Džordž Kluni i Met Dejmon u filmu "Ocean’s Eleven", Marki Mark i Šarliz Teron u filmu "The Italian Job" ili previše komplikovani podvizi Asana Lipena u francuskoj seriji "Lupin", verovatno ne postoji osoba koja u jednom ili drugom trenutku ne mašta o tome da bude međunarodni kriminalni genije, "džentlmenski lopov" sa podjednakim stilom i lukavstvom.

Za Pink Pantere, ove pljačke u holivudskom stilu su stvarnost, ali imaju svoju cenu, primoravajući članove da žive u senci kao begunci, uvek na oprezu zbog radoznalih očiju međunarodnih organa za sprovođenje zakona.

(Telegraf.rs)