Moćni general kojeg je Zelenski smenio upozorava: Stiže vojska na kakvu Evropa nije spremna!

Evropa odlaže teške odbrambene odluke u korist udobnosti i političke popularnosti, dok se u pozadini stvara nova vojna doktrina zasnovana na robotima i veštačkoj inteligenciji, upozorava bivši vrhovni komandant Oružanih snaga Ukrajine, general Valerij Zalužni.

Prema njegovim rečima, unutar NATO-a ne postoji jednak apetit za novom trkom u naoružanju kakav pokazuje Rusija - ambiciju koju će, kroz ratno iskustvo, naslediti i Kina, Iran i Severna Koreja.

Preporučujemo

U svom članku za Eastern Flank Institute, Zalužni objašnjava kako se trenutno razvija suštinski nova vojna doktrina koja bi trebalo da bude dovršena do 2030. godine.

"To će biti oružane snage robota, autonomnih sistema i veštačke inteligencije, kombinovane s iskustvom i postojećim doktrinama. Najvažnije, moći će da prošire svoje nove sposobnosti na potreban nivo", navodi Zalužni.

"Ukrajina kupuje vreme Evropi, ali prava bitka tek počinje"

General ističe kako je jedan od glavnih propusta u pripremama za rat bilo odlaganje nepopularnih odluka radi kratkoročne popularnosti i ispunjavanja populističkih obećanja. Isti problem, tvrdi, sada je vidljiv i među evropskim liderima. Ubrzavanje odbrambene spremnosti u demokratskom društvu zahteva otvoren dijalog s javnošću.

"Ko će prvi pokrenuti ovaj dijalog - evropske vlade ili ruska vojska - zavisi od nas i naših partnera“, kaže Zalužni, dodajući kako "za sada, Ukrajinci, boreći se za sopstveni opstanak, kupuju vreme svojim evropskim susedima."

Zalužni je kritičan prema dosadašnjim naporima.

"Uprkos bezbrojnim raspravama vođenim na raznim forumima u Ukrajini i Evropi, te odlaganju novih paketa sankcija, u ovom trenutku imamo samo jedan programski dokument razvijen na evropskoj osnovi", ističe on.

Reč je o dokumentu "Zajednička evropska odbrambena Bela knjiga - Spremnost do 2030", koji po prvi put naglašava potrebu za strateškom autonomijom Evrope od SAD-a, prenosi Index.

"Međutim, analizirajući ovaj dokument iz naše i evropske perspektive, moramo zaključiti da deklarisano izdvajanje finansijskih sredstava definitivno neće biti dovoljno za postizanje njegovog glavnog cilja", smatra Zalužni.

"Evropa nije spremna da se odrekne oslanjanja na Vašington"

Postavlja se i pitanje da li su građani i političke elite država članica EU spremni da daju prioritet odbrani ako to znači smanjenje ekonomskog blagostanja. Trenutno se više od 60% evropske nabavke odbrambene opreme obavlja u SAD-u.

Zalužni naglašava da je EU stvorena s težnjom za mirom i stabilnošću, uz puna bezbednosna jemstva SAD-a i NATO-a, zbog čega sama Unija još uvek nema jasne mehanizme obaveze ni temelje za sprovođenje političke volje.

"Stoga će se sprovođenje predloga predstavljenih u ovom dokumentu (Beloj knjizi) zasnivati na ‘motivaciji’ i ‘ohrabrivanju’, bez uspostavljanja obavezujućih mehanizama", kaže Zalužni i zaključuje kako će, uprkos velikim očekivanjima, evropska bezbednost u praksi ostati zavisna od SAD-a.

Bela knjiga do 2030. ne predviđa ključni cilj - stvaranje zajedničkih vojnih struktura unutar EU, kao ni tela sposobnih da njima komanduju. Zalužni navodi da se stvarne vojne sposobnosti mogu postići samo kroz jedinstven sistem transformacije u nekoliko oblasti: razvoj novih tehnologija, reformu odbrambene industrije, prilagođenu logistiku, upravljanje procesima, strukture Oružanih snaga i doktrine za obuku.

Zbog nedostatka jasnog mehanizma odgovornosti, "razgovori o strateškoj autonomiji Evrope od SAD-a su izrazito preuranjeni", tvrdi Zalužni. Zbog toga će spoljna politika EU ostati usmerena na održavanje postojeće bezbednosne formule, sa SAD-om u centru. Ipak, zajednički rad s EU omogućiće Ukrajini da podeli ne samo svoju patnju, već i jedinstveno ratno iskustvo, što može pomoći državama članicama da ubrzaju unapređenje svojih odbrambenih strategija, zaključuje Zalužni.

Ko je Valerij Zalužni?

Valerij Zalužni bio je vrhovni komandant Oružanih snaga Ukrajine od 2021. do februara 2024. godine i smatra se ključnom figurom ukrajinskog otpora ruskoj invaziji. U prvim mesecima rata stekao je reputaciju briljantnog stratega koji je modernizovao ukrajinsku vojsku i uspešno kombinovao zapadne tehnologije s domaćim rešenjima.

Bio je arhitekta odbrane Kijeva u prvim danima invazije, nadgledao je protivnapad koji je oslobodio region Harkova i povratak Hersona 2022. godine. Zalužni je, kao komandant nove generacije, uživao veliko poverenje vojnika i građana, a zapadni saveznici često su ga opisivali kao "lice uspešne ukrajinske vojske".

Njegov odnos s predsednikom Volodimirom Zelenskim s vremenom se pogoršao. Neslaganja su se pojavila oko vođenja rata, političkog uticaja na vojsku i komunikacije s javnošću. Nakon neuspeha ukrajinske kontraofanzive 2023. i sve češćih izveštaja o iscrpljenosti vojske, Zalužni je u intervjuima otvoreno govorio o potrebi prilagođavanja i odbrambenog pristupa, što je u Kijevu protumačeno kao kritika političkog vrha.

Zelenski ga je u februaru 2024. razrešio dužnosti, uprkos velikoj popularnosti među građanima i vojnicima. Taj potez izazvao je podeljene reakcije u Ukrajini i na Zapadu, gde su mnogi strahovali da će njegova smena narušiti moral i poverenje u vojno rukovodstvo.

Nakon odlaska s dužnosti imenovan je ukrajinskim ambasadorom u Ujedinjenom Kraljevstvu, što su mnogi u Kijevu protumačili kao politički elegantan način da se zadrži njegov ugled, ali i ukloni iz domaće politike. Trenutno sarađuje s međunarodnim bezbednosnim institutima, poput "Eastern Flank Institute", gde objavljuje strateške analize o budućnosti ratovanja, veštačkoj inteligenciji i odbrambenim doktrinama. Iako više nije deo vojnog rukovodstva, ostaje jedan od najuticajnijih glasova ukrajinske vojske i simbol borbe protiv Rusije.

(Telegraf.rs)