U Nemačkoj se javio polarni vrtlog, danima najavljuju "zimu veka": Poznati meteorolog otkrio šta je istina

Nemački portali preplavljeni su informacijama o ekstremnoj zimi, zatrpanim ulicama snegom i vremenskim neprilikama koje navodno prete toj zemlji.

Gotovo svake godine pojavljuju se slični izveštaji koji Nemačkoj prognoziraju dugotrajne ekstremne vremenske uslove.

Preporučujemo

U aprilu je to bilo "pakleno leto 2025", a sada je reč o "zimi veka", koja bi, navodno, trebalo da pogodi Nemačku 2025/26. godine. Ali, može li se vreme uopšte toliko unapred predvideti? Odakle dolaze nagađanja o "zimi veka 2025/26." i koji im je cilj?

Slabi polarni vrtlog pokrenuo spekulacije

Povod za spekulacije o "zimi veka" bio je pre svega internet-članak koji povezuje slabiji polarni vrtlog iznad Severnog pola sa mogućim arktičkim hladnoćama u Nemačkoj. Navodno postoje prognoze koje ukazuju na to da bi ovaj polarni vrtlog tokom sledeće zime mogao biti relativno slab, potvrđuje meteorolog Bok.

Slab polarni vrtlog (široka cirkulacija vazduha koja tokom zimskih meseci dominira severnom i južnom hemisferom), za razliku od snažnog, ne može da zadrži hladan vazduh u polarnim oblastima. Kada se te ledene mase izliju, one mogu doprti i do naših geografskih širina i uticati na vreme u Evropi. To se može dogoditi, ali ne mora, piše DW.

Da li uopšte postoji veza između slabih polarnih vrtloga i hladnoće u Nemačkoj, još uvek nije dokazano, kaže Martin Gud iz Centra za vremensku ekspertizu nemačkog javnog servisa ARD.

U proteklim godinama ništa slično nije primećeno.

"Jer slab polarni vrtlog zapravo znači da Arktik više nije toliko hladan kao ranije", objašnjava meteorolog.

Prognoza za zimu 2025/26. trenutno nemoguća

Prema mišljenju stručnjaka, predvidljivost vremena zavisi od brojnih faktora - ne samo od polarnog vrtloga. Ulogu imaju i temperature okeana, morske struje i opšti atmosferski uslovi. Na pitanje hoćemo li u sezoni 2025/26. zaista imati "zimu veka", meteorolog Karsten Švanke odgovara: "Ne znamo."

I za Lotara Boka iz DWD-a u Minhenu to je "čista spekulacija" da se govori u oktobru o ekstremno hladnoj zimi ili čak "zimi veka".

"Što se tiče ozbiljnih prognoza za zimu, možda, ali zaista samo možda, početkom godine možemo pogledati obrasce strujanja vazduha: kakvo je bilo vreme do sada i kakvo bi moglo biti", kaže Martin Gud iz ARD-ovog centra.

Na osnovu toga eventualno se mogu dati grube procene o tome kako će ostatak zime da se odvija.

Vremenska prognoza pouzdana najviše deset dana unapred

Iako bi mnogi želeli da što ranije saznaju pouzdanu dugoročnu vremensku prognozu, mogućnosti su vrlo ograničene.

Prema rečima meteorologa Lotara Boka, vreme za naredna tri dana može da se relativno dobro predvidi. Kod stabilnih vremenskih situacija, poput dugotrajnog visokog pritiska, prognoza može biti donekle tačna i do deset dana.

Prema njegovom mišljenju, očekivanja od vremenskih izveštaja su prevelika, između ostalog i zato što vremenske aplikacije često deluju sigurnije nego što zapravo jesu.

"Mislimo da možemo predvideti vreme 10, 20 ili 50 dana unapred, ali to jednostavno nije moguće. Tačnost prognoza jeste veća nego pre 40 ili 50 godina, ali za duži vremenski period još uvek imamo velikih poteškoća da predvidimo kakvo će vreme biti", kaže ovaj stručnjak.

"Zima veka" je, statistički gledano, ona koja se događa jednom u 100 godina.

Takva je, na primer, bila zima 1962/63, koja se smatra najhladnijom zimom 20. veka u Nemačkoj. Tada su posledice bile ozbiljne, problemi sa snabdevanjem električnom energijom i grejanjem, velika oštećenja infrastrukture i brojni smrtni slučajevi.

Mnoge reke, pa čak i Bodensko jezero na jugu Nemačke, tada su bile potpuno zaleđene.

(Telegraf.rs)