Krste muslimane u kadi, iza svega je misteriozna sekta: Poznato zašto ekspresno menjaju veru

Brojni muslimani koji su stigil u Veliku Britaniju u nadi da će dobiti azil navodno su "ekspresno kršteni". Sumnja se da je dobrotvorno udruženje Carelinks Ministries, za koje se tvrdi da je povezano s hristadelfijancima, hrišćanskom zajednicom koja nastoji da obnovi učenje ranog hrišćanstva i odbacuje ideju da je Bog istovremeno Otac, Sin i Duh Sveti, obišla hotele širom zemlje u kojima su smešteni tražioci azila i navodno su u kupaonicama krstili migrante muslimanske veroispovesti.

Određeni broj migranata koji su nakon dolaska u Veliku Britaniju postali hristadelfijanci u poslednjih nekoliko godina dobilo je azil prema Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, tvrdeći da bi im u slučaju povratka u matične zemlje pretio progon.

Preporučujemo

Kris Filp, zastupnik Konzervativne stranke u Parlamentu Ujedinjenog Kraljevstva i ministar unutrašnjih poslova u sencia, rekao je za Telegraph da su spomenuta krštenja bila "ludilo" i "dokazala" da sistem azila treba "razmontirati".

Prema bistanju britanskog lista, crkve su se 2024. godine našle na udaru kritika zbog slučaja Abdula Ezedija. U pitanju je državljanin Avganistana koji je 2016. kao tražilac azila u kamionu stigao u Njukasl u Engleskoj. Ezedijev je zahjev za azilom 2017. odbijen. Nakon što je iste godine seksualno napastovao ženu i u javnosti razotkrio polni organ, Avganistanac je 2018. proglašen krivim za seksualno napastovanje i kažnjen zatvorskom kaznom, obaveznim dobrotvornim radom i stavljanjem na popis registrovanih seksualnih prestupnika.

Kad je odradio kaznu, Ezedi je 2020. kršten te je nakon toga ponovno zatražio azil, utvrdivši da će mu kao hrišćaninu život biti ugrožen ako bude deportovan u Avganistan. Zahtev mu je ponovno odbijen, a odbijena mu je i žalba. Za njega se tokom žalbe zauzeo baptistički pastor koji je rekao da veruje da je Ezedi postao hrišćanin i da je predan veri. Avganistanac je kasnije dobio "neograničeno pravo boravka".

Ezedi je 31. januara 2024. u Londonu kiselinom polio 31-godišnjakinju s kojom je nekad bio u vezi i fizički napao njeno dvoje dece. Žena i mlađe dete zadobili su u napadu povrede s trajnijim posledicama.

U napadu je ukupno povređeno devet osoba. Nakon dugotrajne istrage, Ezedijevo beživotno telo pronađeno je 20. februara u Temzi. Obducent je utvrdio da je preminuo od utapanja, a kasnije je presuđeno da je izvršio samoubistvo.

"Samo ih krstim"

Carelinks Ministries saopštio je da je 2024. u otprilike 30 zemalja u hrišćanstvo preobratio više od 260 pojedinaca, a da su među njima bile i izbeglice kao i tražioci azila.

Osobe koje Carelinks krsti obično pročitaju knjigu "Osnove Biblije", pokažu razumevanje sadržaja i pokaju se za svoje grehe. Na društvenim mrežama objavljene su, a kasnije obrisane, objave u kojima se vidi da volonter Carelinksa, Dankan Hister, obilazi Ujedinjeno Kraljevstvo i u hotelima krsti tražioce azila.

Krštenje izgleda ovako - migrant legne u kadu punu vode i potom ga potpuno potope. Kad izroni, smatra se da je kršten. U junu je Hister izjavio da je u jednom hotelu za tražioce azila u Londonu krstio jednu ženu i "neke Irance". Drugi su kršteni u moru, a u novembru prošle godine troje gostiju hotela kršteno je nakon što ih je preobratio tražilac azila koji je prethodno postao kristadelfijanac u Nemačkoj.

Hister je za Telegraph potvrdio da sprovodi krštenja u kadama u hotelima za tražioce azila. Ipak, nije želeo da raspravlja o iskrenosti ljudi koje je krstio, dodajući da su ta krštenja "samo mali deo" svih krštenja koja on i humanitarna organizacija obavljaju. Rekao je da on "samo krsti" svakoga ko želi da bude kršten i da ne učestvuje u postupcima traženja azila. Portparol udruženje rekao je da organizacija ne pomaže pojedincima u ostvarivanju prava na azil.

Ekspresno krštenje

Od 2019. godine u šest slučajeva pred višim imigracionim sudovima migranti su tražili azil nakon što su postali hristadelfijanci. Slučajevi pred nižim sudovima nisu javni. Četiri od šest zahteva odbijena su, ali jedan je bio uspešan u januar 2019, kada je sudija presudio da neimenovani iranski konvertit ima "dobro utemeljen strah od progona u slučaju povratka u Iran zbog svoje religije".

U drugom slučaju, iranski konvertit na kristadelfijanstvo osporio je prvotno odbijanje nakon naknadnog krštenja, a sudije je po žalbi presudio je da bi, u slučaju deportacije u Iran, bio izložen "ozbiljnom lošem postupanju".

Neke crkve krste muslimanske tražioce azila u roku od nekoliko dana od upoznavanja i podržavaju zahteve za azil navodnih konvertita, koje su sudovi utvrdili da nisu bili upoznati s Uskrsom i nisu išli u crkvu.

U jednom slučaju, iranski migrant koji je bio smešten u hotelu u Stokportu kršten je u baptističkoj crkvi tog grada dva dana nakon što je pokucao na vrata i zatražio to. Pastor Stiv Hau razgovarao je s muškarcem koji se predstavio kao "Ali" uz pomoć Google Translate-a pre nego što je odlučio da nema "dobrog razloga da ga ne bih krstio".

Portparol crkve priznao je da je brzina krštenja "neobična", ali je istakao da je migrant pokazao "iskrenost" i "predanost" hrišćanstvu, dodajući da "odluke o zahtevima za azil u potpunosti zavise od Ministarstva unutrašnjih poslova i imigracionom sistemu kojem veruju da temeljno i strogo ispituju sve izjave o veri".

Druge crkve podržale su zahteve za azil bivših muslimana pred imigracionim sudovima – samo da bi njihove konverzije kasnije bile ocenjene kao lažne. U nekoliko slučajeva, sudovi su odbili zahteve konvertita nakon što je utvrđeno da nisu "iskreni hrišćani", te da nisu mogli da objasne značenje svoje vere ili da su predali lažne potvrde o krštenju.

Podršku im je u različitim slučajevima pružalo više pastora iz nezavisnih i lokalnih crkava u Velikoj Britaniji, ali sud je naveo da neki od njih nisu imali dovoljno informacija o podnosiocima zahteva. Sveštenici su istakli da ne podržavaju lažne zahteve i da je dokazivanje iskrenosti konverzije isključivo u nadležnosti imigracionog sistema.

Filp kaže da zakon treba promeniti kako bi se sprečilo da migranti traže azil na verskim osnovama ako promene veru tek po dolasku u Veliku Britaniju.

"Ludost krštenja ilegalnih imigranata u kadi pokazuje da je ceom sistem van svake ozbiljnosti i da je potrebno potpuno ga preurediti", rekao je. Dodao je da bi britanska vlada trebalo odmah da prestane da prihvata sve konverzije u Britaniji kao osnovu za odobrenje azila te da sveštenici koji odobravaju očito neiskrene konverzije radi pogodnosti treba da budu procesuirani za pomaganje u imigracionim prevarama.

Hoće da izigraju sistem?

Robert Bejts, direktor istraživanja u Centru za kontrolu migracija, izjavio je da slučajevi pokazuju kako su neke konverzije delimično motivisane pokušajem izigravanja sistema. Crkva Engleske odbacuje tvrdnje da sistemski krsti tražioce azila, ali u smernicama za sveštenike navodi da neki migranti veruju kako konverzija u hrišćanstvo može pomoći u zahtevu za azil.

U nekim slučajevima azil je odobren konvertitima uprkos sumnjama u iskrenost njihove vere. Mediji tako pišu da je u februaru ove godine iranski osuđeni prestupnik dobio azil iako je sud utvrdio da nije "istinski konvertit" i da se moli samo kod kuće, jer bi deportovan u Iranu bio proglašen hrišćaninom i progonjen.

U novembru prošle godine jedan Kurd iz Iraka takođe je dobio azil uprkos početnom odbijanju, jer je tokom prvog ispitivanja pokazao da "gotovo ništa ne zna o hrišćanstvu". Nezavisne crkve i humanitarne organizacije migrantima daju uputstva o tome kako da podnesu zahtev za azil i kako da pripreme pisma podrške.

Crkva Engleske naglašava da sveštenici treba pažljivo da procene konverzije i da manipulacija ili lažno predstavljanje vere radi dobijanja azila nije prihvatljivo, a konačnu odluku donosi imigracioni sistem.

(Telegraf.rs)