Šta Maduro može da uradi pod ovolikim Trampovim pritiskom? Opcije su loše, jedina koja mu odgovara je nerealna

Napadi koje su Sjedinjene Američke Države izvele na navodne brodove za krijumčarenje droge u Karipskom moru, nedaleko od obala Venecuele, i gomilanje vojnih snaga u tom regionu, izazvali su šira pitanja o mogućim planovima za svrgavanje predsednika te zemlje Nikolasa Madura.

Venecuelanski lider, prvi put izabran 2013. godine, već godinama je "na nišanu" Sjedinjenih Država. Ambasador Džejms Stori, koji je bio poslednji američki diplomata u sada zatvorenoj ambasadi SAD u Venecueli, rekao je da je pokazivanje američke sile u regionu najverovatnije usmereno na svrgavanje Madura, piše CBS News.

"On je veoma loš akter koji sedi na najvećim poznatim rezervama nafte na svetu, uz kritične minerale koji će pokretati ekonomiju 21. veka, a pritom je u savezu sa našim strateškim rivalima", rekao je Stori.

"Hajde da budemo sasvim jasni", dodao je Stori. "Ovo je kriminalna organizacija prerušena u vladu. To je čovek protiv koga je podignuta optužnica za trgovinu narkoticima - koji krši ljudska prava. Neko ko je koristio aparat države da bi ljude zatvarao, mučio ih i ubijao."

Život u Venecueli pod Madurom

Ranije ovog meseca, ekipa emisije "60 minuta" otputovala je u tu južnoameričku zemlju da bi izbliza prikazala kako izgleda život pod opsednutim diktatorom. Novinarka Šerin Alfonsi otkrila je da nestabilnost u Venecueli nije samo građevinska osobina, već način života.

Glad, hronični nestanci struje i nestašica osnovnih lekova pogađaju zemlju sa više od 28 miliona stanovnika. Danas više od 70% građana živi u siromaštvu. To je zapanjujući obrt za naciju koja je nekada bila jedna od najbogatijih na svetu.

Socijalistička politika i loše upravljanje unakazili su ekonomiju Venecuele, konstatovala je ekipa "60 minuta".

Kriza je dodatno pogoršana američkim sankcijama uvedenim kao odgovor na antidemokratske postupke režima, kršenja ljudskih prava i korupciju.

Kupci na prometnoj pijaci u Karakasu, prestonici Venecuele, burno se cenkaju. Zemlja se suočava sa trocifrenom inflacijom.

Jedna žena na pijaci rekla je da joj 50 dolara nedeljno nije dovoljno da prehrani porodicu i da planira da se za nekoliko meseci preseli u Španiju.

Gotovo 8 miliona Venecuelanaca - oko 20% stanovništva - napustilo je zemlju u poslednjoj deceniji. Većina onih koji su ostali nadali su se da će prošlogodišnji predsednički izbori predstavljati prekretnicu. Ali iako su rezultati pokazali da je opozicija osvojila gotovo 70% glasova, Maduro je odbio da ode, ukravši predsedni;ki mandat. Protesti su ugušeni brutalnim represijama, koje su, prema Ujedinjenim nacijama, uključivale hapšenja, mučenja, pa čak i ubistva opozicionara.

Tenzije između SAD i Venecuele dostigle tačku ključanja

U januaru je administracija predsednika SAD Donalda Trampa nakratko stupila u kontakt s Madurom. SAD su pregovarale o oslobađanju šest američkih zatvorenika uhapšenih tokom posete zemlji, kao i o nastavku letova kojima se deportovani Venecuelanci vraćaju iz SAD.

Iako su tenzije sve veće, Venecuela i dalje prima avione pune deportovanih iz SAD. Maduro njihov povratak predstavlja kao trijumf - repatrijaciju Venecuelanaca iz teških uslova američkog pritvora. Ali većina deportovanih sa kojima je ekipa "60 minuta" razgovarala rekla je da se oseća poraženo.

U avgustu je američka državna tužiteljka Pam Bondi udvostručila postojećeg nagradu za informacije koje bi dovele do hapšenja Madura, povećavši je na 50 miliona dolara. Američki zvaničnici optužili su venecuelanskog lidera da je jedan od najvećih narko-trafikanata na svetu i da sarađuje sa kartelima koji preplavljuju SAD kokainom pomešanim s fentanilom.

Maduro je više puta nazvao američke optužbe da on upravlja narko-državom "dezinformacijom". Većina fentanila proizvodi se u Meksiku ili Kini, navodi Američka agencija za borbu protiv droga, a Venecuela nije ni glavni proizvođač kokaina, ali jeste tranzitna ruta.

Poslednjih meseci SAD su pokrenule niz napada na brodove za koje tvrde da prevoze drogu, nazivajući to borbom protiv trgovine drogom. Američka vojska uništila je najmanje deset plovila od septembra, ubivši više od tri desetine navodnih krijumčara droge. Većina brodova bila je pogođena u blizini obale Venecuele.

Ranije ovog meseca, Tramp je objavio da je odobrio tajne operacije CIA unutar Venecuele. A u petak je njegova administracija eskalirala vojnu kampanju, poslavši u region najveći nosač aviona na svetu.

Lovci F-35, osam američkih ratnih brodova i oko 10.000 američkih vojnika sada su u Karipskom moru, a još ih je na putu.

Težina neizvesnosti i tutnjava oklopnih vozila osećaju se širom zemlje. Procene govore da je oko 125.000 pripadnika venecuelanske vojske mobilisano. Dok je ekipa "60 minuta" boravila tamo, vlada je održavala vanredne vežbe i pozivala civile da se pripreme za borbu.

Šta sledi za Madura?

Uprkos nagradi od 50 miliona dolara i rastućem američkom vojnom prisustvu u regionu, ekipa emisije "60 minuta" bila je zaprepašćena kada je, posle višemesečnih pregovora, Maduro pristao na intervju. Njegovi ministri izabrali su vreme i mesto - balsku salu u prometnom hotelu u Karakasu. Intervju je otkazan nekoliko minuta pre nego što je trebalo da počne. Ekipa "60 minuta" je obaveštena da su ministar odbrane i šef obaveštajne službe ocenili da više nije bezbedno obaviti razgovor.

Dva dana kasnije, Maduro se pojavio na mitingu povodom Dana starosedelaca u Karakasu. Bio je okružen stotinama ljudi i pozvao masu da brani republiku.

Venecuelanski lider već mesecima pokazuje prkos, uprkos poternici i nagradi koja mu visi nad glavom. Otvoreno je izazivao SAD i njihove optužbe protiv njega pred okupljenim pristalicama.

Ali u tajnosti, činio je ustupke. Prošle nedelje Tramp je potvrdio da je Maduro ponudio SAD udeo u naftnoj industriji zemlje kako bi izbegao sukob, rekavši da Maduro "ne želi da se zaj***va sa Sjedinjenim Državama".

Dok je bila u Karakasu, ekipa "60 minuta" se sastala i sa Filom Gansonom, višim analitičarem Međunarodne krizne grupe, nevladine organizacije posvećene sprečavanju i rešavanju oružanih sukoba. Ganson, koji već gotovo tri decenije živi u toj južnoameričkoj zemlji, redak je primer stručnjaka koji otvoreno govori o vladi i o Madurovim šansama da preživi aktuelnu krizu.

"Cena koja se traži je Madurova glava. On mora da ode", rekao je Ganson.

Maduro koristi javne događaje i velike mase ljudi kao vid odbrane, rekao je Ganson.

"Jednom ili dvaput u poslednje vreme uradio je nešto prilično neobično - održao je događaje u hotelima", rekao je Ganson. "SAD ga, očigledno, neće ubiti u hotelu."

Republikanski senator sa Floride Rik Skot rekao je da SAD ispravno postupaju pokušavajući da uklone Madura.

"Da sam na Madurovom mestu, krenuo bih pravo u Rusiju ili Kinu", rekao je on.

Senator veruje da se promena približava.

"Njegovi dani su odbrojani", rekao je Skot. "Nešto će se dogoditi. Bilo iznutra, bilo spolja, ali nešto će se dogoditi."

Postoje li nade za mirnu tranziciju vlasti u Venecueli?

Ganson kaže da bi prelazak na demokratiju bio, u najboljem slučaju, trnovit, čak i ako Maduro odstupi. Marija Korina Mačado, opoziciona liderka koja je nedavno dobila Nobelovu nagradu za mir, već mesecima je u bekstvu, ali je izjavila da ima plan. Ganson, međutim, kaže da nema garancije da bi tranzicija bila mirna.

"Jedna od stvari koja me najviše brine jeste što, koliko vidimo, nije bilo nikakvih pregovora sa ključnim elementom u celoj ovoj priči - venecuelanskim oružanim snagama", rekao je. "Ako oružane snage Venecuele ne pristanu na to, i kada kažem oružane snage mislim zapravo na visoku komandu, ljude koji izdaju naređenja, postoji mogućnost da bi se vojska mogla podeliti, ili da bi se možda suprotstavila novoj vlasti."

Kaže da bi dobro naoružane kolumbijske gerilske grupe, kojima Maduro dozvoljava da deluju u Venecueli, takođe mogle da pruže otpor promeni vlasti. Ganson smatra da će SAD na kraju morati da pošalju vojnike na teren kako bi uspostavile red.

"Mislim, ako SAD preuzmu odgovornost. To je onaj princip iz Pottery Barn radnje, zar ne? Ako nešto razbiješ, tvoje je. Moraš da zaštitiš vladu koju si upravo postavio na vlast. A to znači, verujem, hiljade vojnika", rekao je Ganson.

U Vašingtonu zakonodavci raspravljaju o zakonitosti američkih vojnih akcija. Neki tvrde da se ti napadi mogu smatrati vansudskim ubistvima.

Trampova administracija insistira da su oni zakoniti i čin samoodbrane.

U četvrtak, Maduro je uputio apel za mir.

"Ne rat. Ne rat. Ne rat. Samo mir, samo mir. Samo mir", rekao je.

Alfonsi je pitala Gansona šta bi se dogodilo ako bi Trampova administracija povukla ratne brodove iz blizine Venecuele.

"To bi bio ogroman politički trijumf za Madura", rekao je Ganson. "Mogao bi zauvek da govori: 'Suprotstavio sam se SAD, suprotstavio sam se carstvu, kako ga zovu - i carstvo se povuklo.'"

(Telegraf.rs)