KRIZA NA BLISKOM ISTOKU Iran objavio listu zahteva, Tramp besan, Izraelci dobili preteće SMS-ove

Izraelska policija je danas izdala upozorenje u kojem se navodi da je veliki broj Izraelaca primilo poruke sa nepoznatih brojeva za koje kažu da su "namenjene stvaranju panike i predstavljaju pokušaj iranskih obaveštajnih elemenata da regrutuju izraelske građane u Izraelu i inostranstvu".

Prva poruka, kako javlja CNN, koju je podelila izraelska policija, ohrabruje primaoca da sarađuje i "kontaktira iranske ambasade u raznim zemljama ili jednog od iranskih sajber operativaca na mreži" bez ikakvih konkretnih linkova ili kontakt informacija za iranske obaveštajne službe.

Sledeća poruka je bila preteće i, prema pisanju CNN, aludirala je na dalje potencijalne raketne napade na Izrael.

"Obećali smo vam da ćete uskoro videti zvezde na noćnom nebu koje nisu zvezde. Uskoro ćete videti sunce na noćnom nebu", navodi se u poruci.

Grupa za sajber hakovanje "Handala", povezana sa Iranom, saopštila je da je danas poslala putem WhatsApp-a poruke desetinama hiljada Izraelaca upozoravajući na dalje raketne napade.

Najnoviji talas poruka usledio je dan nakon što je CNN objavio istragu o mogućim vezama Irana sa nedavnim antiizraelskim napadima u Evropi, u kojoj se navodi da operativci koji deluju u ime Irana koriste društvene mreže i poruke za potencijalno regrutovanje pojedinaca za nadzor i nasilje, dodaje američka televizijska mreža.

Prema izraelskim optužbama i zvaničnim dokumentima, ista metoda navodno se koristi i za regrutovanje izraelskih državljana za špijuniranje osetljivih lokacija i osoba, dodaje CNN.

Kuvajt je pozvao iranskog ambasadora na razgovor nakon napada povezanog sa Iranom na ostrvo Bubijan na istočnoj granici zemlje, saopštilo je danas kuvajtsko Ministarstvo odbrane.

Ministarstvo odbrane Kuvajta saopštilo je da je šest osoba povezanih sa iranskom Revolucionarnom gardom pokušalo da uđe u zemlju morskim putem, prenosi CBS.

Kuvajtska nacionalna agencija KUNA navodi da su, nakon sukoba sa lokalnim bezbednosnim snagama, četiri napadača uhapšena, dok su dvojica uspela da pobegnu.

Zamenik ministra spoljnih poslova Kuvajta Hamad Sulejman Al-Mešan uručio je iranskom ambasadoru Mohamadu Totonđiju zvaničnu protestnu notu zbog incidenta, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova, uz poruku da Kuvajt najoštrije osuđuje i odbacuje ovaj neprijateljski čin.

Kuvajt i druge zemlje u Persijskom zalivu bile su meta više raketnih i napada dronovima iz pravca Irana, od 28. februara, kada su Sjedinjene Američke Države i Izrael pokrenuli zajedničke vojne operacije protiv Irana, sve do primirja između Vašingtona i Teherana koje je stupilo na snagu 8. aprila.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je danas da će tokom predstojeće posete Kini imati dug razgovor sa kineskim predsednikom Si Đinpingom o ratu u Iranu i dodao da ne smatra da mu je potrebna kineska pomoć.

"Ne mislim da nam je potrebna bilo kakva pomoć u vezi sa Iranom. Pobeđujemo na ovaj ili onaj način, mirno ili drugačije", rekao je Tramp novinarima pre odlaska za Kinu, prenosi Rojters.

Tramp je dodao da će se u Pekingu održati sastanci u četvrtak i petak, ali je kasnije izjavio da Iran "nije glavna tema", jer je situacija "u velikoj meri pod kontrolom".

Zamenik ministra spoljnih poslova Irana za pravna i međunarodna pitanja Kazem Garibabadi predstavio je predlog Teherana za okončanje rata sa SAD i Izraelom, navodeći da se radi o "minimalnim zahtevima za svaki ozbiljan i održiv sporazum u skladu s Poveljom Ujedinjenih nacija".

Ministarstvo odbrane Irana poručilo je danas da "američko-cionistički neprijatelj" mora da prihvati legitimna i trajna prava iranskog naroda ili će se suočiti sa ponovnim porazima kako na diplomatskom planu, tako i na bojnom polju.

Portparol Ministarstva odbrane Reza Talei-Nik izjavio je da "bez ostvarivanja ovih razumnh i definitivnih prava, neprijatelj neće moći da se izvuče iz močvare u kojoj je zaglavljen", prenosi Press tv.

On je naveo da je Iran, uz podršku svog naroda, pokazao visoke sposobnosti i u borbenim operacijama i u diplomatiji.

"Ako 'neprijatelj' ne prihvati legitimne zahteve Irana u diplomatiji, treba da očekuje ponavljanje svojih ranijih poraza na vojnom polju", rekao je Talei-Nik.

On je dodao da je ponovljivost poraza neprijatelja predvidiva s obzirom na realnost u regionu i da će iranski narod, prema dosadašnjim trendovima, biti konačni pobednik ovog, kako je naveo, nametnutog rata.

Takođe je upozorio da će svaki novi napad ili agresija biti dočekani "odlučnim, konačnim i za neprijatelja bolnim odgovorom".

Talei-Nik je rekao i da "ponovno povlačenje američkih brodova iz zone sukoba pokazuje spremnost i sposobnost iranskih oružanih snaga", uključujući i Revolucionarnu gardu i vojsku.

Velika Britanija se danas obavezala da će obezbediti autonomne brodove bez posade za zaštitu Ormuskog moreuza u slučaju stabilnog primirja na Bliskom istoku.

Britanski ministar odbrane Džon Hili je na sastanku ministara odbrane u Londonu saopštio da će Velika Britanija ponuditi nove površinske brodove bez posade (USV) britanske proizvodnje multinacionalnoj misiji koju sporovode Velika Britanija i Francuska kako bi se obezbedila sigurnost međunarodne plovidbe u slučaju trajnog primirja, prenosi briselski portal Politico.

Besposadna plovila bila bi dodatak britanskim autonomnim sistemima za uklanjanje mina, kao i unapred raspoređenom ratnom brodu HMS Dragon, razaraču tipa 45.

Hili je podržao Kira Starmera nakon što su desetine laburističkih poslanika pozvali britanskog premijera da podnese ostvaku, poručivši da su ljudi "zabrinuti zbog tekućih sukoba i globalnih kriza", te da "očekuju stabilnost i vođstvo vlade".

Portparol Dauning strita izjavio je da su ministri saglasni da je prioritet ponovno otvaranje Ormuskog moreuza kako bi međunarodna plovidba mogla da se nastavi.

Ministar odbrane Sjedinjenih Američkih Država Pit Hegset izjavio je danas tokom svedočenja pred podkomitetom za odbranu Komiteta za aproprijacije Senata SAD da je primirje sa Iranom i dalje na snazi uprkos povremenim razmenama vatre, dodajući da SAD faktički kontrolišu Ormuski moreuz jer "ništa neće prolaziti, ako to ne dozvole".

Hegset je tokom saslušanja u Senatu branio zahtev Pentagona za rekordni vojni budžet od 1,5 biliona dolara za 2027. godinu, navodeći da je reč o "fiskalno odgovornom budžetu namenjenom vojnim operacijama", prenosi AP.

Američki ministar odbrane rekao je i da administracija predsednika SAD Donalda Trampa ima planove i za eskalaciju i za smanjenje sukoba.

"Imamo plan za eskalaciju ako bude potrebno. Imamo i plan za povlačenje, kao i plan za premeštanje vojnih kapaciteta", rekao je Hegset, odgovarajući na pitanje demokratske kongresmenke Beti Mekolam o mogućoj alternativnoj strategiji za smanjenje vojnih operacija.

Saslušanje je proteklo uz oštre kritike demokratskih senatora, ali i uz određene rezerve pojedinih republikanaca prema produžavanju sukoba sa Iranom, navodi AP.

Sjedinjene Američke Države preusmerile su 65 komercijalnih plovila i onesposobile još četiri u okviru pomorske blokade iranskih luka, saopštila je danas američka Centralna komanda (CENTcOM).

U saopštenju objavljenom na društvenoj mreži Iks, CENTcOM navodi da se operacije sprovode u okviru mera usmerenih na pomorski saobraćaj u regionu.

Iranske vlasti, međutim, tvrde da imaju kontrolu nad Ormuskim moreuzom i da ne dozvoljavaju prolazak brodova bez odobrenja Islamske revolucionarne garde.

Portparol američke Centralne komande Tim Hokins izjavio je prošle nedelje za Al Jazeeru da su glavni prioriteti u Ormuskom moreuzu obezbeđivanje bezbednih plovidbenih ruta za trgovačke brodove i sprovođenje blokade Irana.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je danas da je uveren da će Iran u potpunosti obustaviti obogaćivanje uranijuma i odustati od razvoja nuklearnog oružja, uprkos tome što pregovori između Vašingtona i Teherana i dalje nisu doneli napredak.

"Sto odsto će to zaustaviti", rekao je Tramp u intervjuu za "Sid & Friends In The Morning", jutarnji program koji se emituje na njujorškom radiju WABC, odgovarajući na pitanje da li veruje da Iran može biti sprečen da razvija nuklearno oružje.

On je naveo da je lično uključen u razgovore sa iranskim zvaničnicima.

"Imam kontakt sa njima. Rekli su da ćemo dobiti 'prašinu'. Ja to zovem nuklearna prašina jer je to odgovarajući izraz. I dobićemo to", rekao je Tramp.

Američki predsednik je ocenio da Sjedinjene Države ne moraju da žure sa postizanjem dogovora.

"Nećemo žuriti ni sa čim, imamo blokadu", naveo je Tramp.

Njegove izjave dolaze dan nakon što je rekao da je primirje između SAD i Irana na "veoma slabim nogama", nakon najnovijeg kontra-predloga Teherana koji je ocenio kao "neprihvatljiv".

Litvanske snage mogu doprineti kapacitetima i resursima za uklanjanje mina u okviru misije za zaštitu brodova u Ormuskom moreuzu, izjavio je danas načelnik litvanskog generalštaba Rajmundas Vajksnoras.

"Uglavnom će fokus biti na slanju kapaciteta za uklanjanje mina. Planiranje je u toku i želimo da budemo da preuzmemo odgovornost gde je potrebno, rekao je Vajksnoras, javlja Rojters.

U predlogu Državnog saveta odbrane Litvanije parlamentu te zemlje, navodi se da Litvanija treba da pošalje do 40 vojnika kao pomoć snagama Sjedinjenih Američkih Država u Ormuskom moreuzu.

Prethodno je Velika Britanija saopštila da će rasporediti ratni brod na Bliski istok, u okviru priprema za međunarodne akcije zaštite brodarstva u Ormuskom moreuzu čim se za to stvore uslovi.

Više od 110 dobitnika Nobelove nagrade pozvalo je iranske vlasti da hitno i bezuslovno oslobode aktivistkinju Narges Mohamadi nakon što je zbog ozbiljno narušenog zdravlja prebačena u bolnicu u Teheranu.

U zajedničkom saopštenju, 112 nobelovaca zatražilo je i da se Mohamadi omogući kontinuirano medicinsko lečenje, upozoravajući da bi njen život mogao biti u neposrednoj opasnosti, preneo je Gardijan.

Mohamadi, dobitnica Nobelove nagrade za mir 2023, prebačena je 10. maja u bolnicu Pars u Teheranu nakon pogoršanja zdravstvenog stanja.

Prema navodima njenih predstavnika, tokom boravka u pritvoru izgubila je značajnu telesnu težinu, imala nestabilan krvni pritisak i ozbiljne srčane simptome, a u jednom trenutku pronađena je bez svesti u ćeliji nakon mogućeg srčanog udara.

Potpisnici saopštenja su pozvali na odbacivanje svih optužbi protiv nje i ocenili da joj je mesecima uskraćivana specijalizovana medicinska nega.

Među potpisnicima su književnici Ani Erno i Džon Maksvel Kuci, kao i američka aktivistkinja Džodi Vilijams, koja je rekla da Mohamadi "nikada nije trebalo da bude dovedena na ivicu smrti".

Što duže traje rat u Iranu i što su njegove ekonomske posledice štetnije, to bolje može biti za globalnu ekonomiju na duži rok.

To je teško prihvatljiva mogućnost, posebno s obzirom na veliki broj ljudskih žrtava u ratu. Rat je ružan, okrutan i duboko bolan, a ekonomska šteta ovog rata povredila je milijarde ljudi širom sveta - mnoge od njih na razarajuće načine.

Ipak, svet bi mogao da prođe kroz neke fundamentalne i neophodne promene kao rezultat razaranja u ratu.

Gotovo je sigurno da će kao rezultat toga ojačati i diverzifikovati svoj lanac snabdevanja energijom, sprečavajući da jedan plovni put širine 23 milje postane zagušljiva tačka za globalnu ekonomiju i omogućiti Iranu da zatvori globalno tržište nafte.

I što ekonomija jače pada, to je veći podsticaj da se naprave te neophodne promene, piše CNN.

Nekoliko stotina kilometara od mesta gde će kineski lider Si Đinping ove nedelje prostrti crveni tepih za predsednika SAD Donalda Trampa, dugo je na delu tajnoviti ekosistem koji upumpava milijarde dolara u iransku ekonomiju - sada pomažući Teheranu da opstane uprkos SAD, piše CNN.

To su luke, cevovodi i rafinerije nafte u provinciji Šandong i njenim pograničnim područjima, gde se iz neplodnih, priobalnih ravnica uzdižu masivna arhitektura rezervoara za skladištenje nafte i vretenasti profili dimnjaka.

Ovde, takozvane "rafinerije čajnika", male, nezavisne naftne kompanije koje posluju uz dozvolu Pekinga, tiho prerađuju iransku sirovu naftu, sankcionisanu od strane SAD, u gas, dizel i petrohemikalije za drugu najveću svetsku ekonomiju.

Sada, dok Vašington nastoji da preseče finansijske linije spasavanja Teherana i primora ga da kapitulira kako bi okončao rat, ove aktivnosti se izvlače sa margina i stavljaju na pregovarački sto između Trampa i Sija.

Tenzije oko ove trgovine se produbljuju - odvijajući se u kontekstu u kojem Peking teži stabilnosti u svojim odnosima sa SAD, ali takođe održava bliske ekonomske i diplomatske veze sa Iranom.

Industrija u provinciji Šandong pojavila se pre nekoliko decenija kako bi se snabdevala naftnim poljima Šengli u delti Žute reke, ali sada uvoze velike količine iz inostranstva - prerađujući otprilike petinu nafte koju Kina troši.

A izvor tog uvoza? Često sankcionisana sirova nafta, kažu analitičari.

Kina ne priznaje uvoz iranske sirove nafte u svojim carinskim podacima, a poreklo uvezene nafte je već prikriveno uzvodno. Ali Peking takođe odbacuje ono što naziva "jednostranim" američkim sankcijama i naredio je kompanijama da se ne pridržavaju sankcija Vašingtona prema rafinerijama.

U Aziji sada postoje dve ekonomske realnosti. Naftni šok ubrzava razmimoilaženje ekonomskih sudbina širom regiona. Jednu pokreću tehnološki giganti i obećanja veštačke inteligencije. Drugu pomračuje nestašica goriva i rastuće cene koje prete humanitarnom krizom.

Kako nesrazmeran uticaj nestašice nafte u Aziji proširuje jaz, ekonomisti upozoravaju da ovaj fenomen ima značajne posledice po monetarnu politiku, političku stabilnost i budući ekonomski rast širom kontinenta - i drugih delova sveta koji se oslanjaju na nju za trgovinu.

Azija, koja je u velikoj meri zavisna od Bliskog istoka za energiju, podnela je početni teret viših cena koje su porasle otkako je brodarstvo stalo u Ormuskom moreuzu. Ali uticaj nije ravnomerno raspoređen.

Napredne, tehnološki napredne ekonomije u Istočnoj Aziji, poput Japana, Južne Koreje i Tajvana, imaju veće rezerve goriva koje mogu da koriste, kao i gotovinu da plate više cene kako bi obezbedile više zaliha.

U međuvremenu, zemlje poput Indije, Filipina i Tajlanda, čiji rast dominira tradicionalna proizvodnja i usluge, suočavaju se sa većim poteškoćama u obezbeđivanju goriva i nadoknađivanju usporavanja ekonomske aktivnosti.

Ovaj oštar kontrast postao je poznat kao "ekonomija u obliku slova K". Termin se odnosi na sve veće odstupanje između viših i nižih ekonomskih klasa, popularizovano nakon što je pandemija Kovida-19 nesrazmerno pogodila ugrožene grupe. Ekonomisti su rekli da rat u Iranu ima sličan efekat.

Cene nafte rastu, a berze se povlače nakon što je američki predsednik Donald Tramp izjavio da je primirje sa Iranom "na životnoj održavanju", a neki pomoćnici su rekli da razmatra mogući nastavak velikih borbenih operacija.

Brent sirova nafta, globalna referentna nafta, porasla je za 2,5% na 106,8 dolara po barelu. WTI, američka referentna nafta, porasla je za 3% na 101 dolar po barelu.

Tramp je nazvao najnoviji kontrapredlog Irana za okončanje rata "smešem". Teheranovi uslovi navodno uključuju ublažavanje sankcija i priznavanje njegovog suvereniteta nad Ormuskim moreuzom, kojim obično snabdeva oko petinu svetske zalihe nafte i prirodnog gasa.

Ako se ponovno otvaranje moreuza odloži za još nekoliko nedelja, tržište nafte se neće vratiti u normalu do sledeće godine, upozorio je juče Saudi Aramko, najveći svetski izvoznik nafte. "Tržišta takođe procenjuju rastuće šanse za trajne poremećaje", a fjučersi Brenta za isporuke nafte u narednih šest meseci porasli su juče za 2,5% na 89,5 dolara po barelu, prema analitičarima Dojče banke.

U međuvremenu, tržišta akcija su jutros pod pritiskom. Fjučersi S&P 500 i Nasdak ukazuju na slabije otvaranje, nakon što su juče zabeležili nove rekorde. Fjučersi Dou Džonsa su stagnirani. Glavni indeksi u Londonu, Parizu i Frankfurtu trgovali su niže za oko 0,5-1%, „kako se strahovi od ponovne eskalacije ponovo javljaju, produbljujući inflatorne brige“, ​​prema rečima Nila Vilsona, stratega u Sakso banci.

U Aziji, južnokorejski indeks KOSPI predvodio je pad, a analitičari Dojče banke pripisuju pad od 2,3% komentarima visokog zvaničnika koji je izneo ideju o "građanskoj dividendi" na višak profita povezanog sa veštačkom inteligencijom.

Ako kupujete svoj omiljeni Calbee čips u Japanu i vidite tu poznatu kesicu u crno-beloj boji - to nije štamparska greška.

Japanski proizvođač grickalica je u utorak saopštio da će privremeno promeniti ambalažu u sive tonove i izbaciti svoje tipično svetle i upečatljive boje u prodavnicama širom zemlje zbog poremećaja u lancu snabdevanja usled rata u Iranu.

Više pročitajte u odvojenoj vesti.

H.R. Mekmaster, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost tokom prvog mandata predsednika Donalda Trampa, predviđa da će se vojna kampanja protiv Irana ponovo pokrenuti i kaže: "Mislim da režim pravi još jednu ogromnu grešku, prolaze pored još jednog izlaza sa autoputa".

Zamenik iranskog ministra spoljnih poslova za pravna pitanja Kazem Garibabadi oštro je osudio najnoviji pokušaj Vašingtona da izdejstvuje usvajanje rezolucije o Ormuškom moreuzu u Savetu bezbednosti UN, opisujući to kao grubi pokušaj da se iskrive činjenice i zaštite pravi agresori.

U saopštenju objavljenom kasno sinoć na mreži Iks, Garibabadi ističe da SAD, zajedno sa nekim svojim regionalnim saveznicima, ponovo pokušavaju da "zamene tezu", pretvarajući posledice vojne agresije i nezakonite opsade u optužnicu protiv Irana, "jedine zemlje koja je žrtva pretnji, pritiska i direktnih napada", prenosi danas iranski Press TV.

"Sloboda plovidbe je poštovani pravni princip, ali se ne može tumačiti selektivno niti politički, a ne može se ni odvojiti od Povelje UN", napisao je on.

Visoki iranski diplomata je naglasio da bilo kakva istinska inicijativa za pomorsku bezbednost u regionu ne može da ignoriše ponovljeno pribegavanje sili, nametanje pomorske blokade, tekuće pretnje i direktnu ulogu koju igraju SAD i izraelski režim u stvaranju trenutne krize, dok se pretvaraju da deluju s neutralnošću i pravnim kredibilitetom.

Garibabadi je predočio da suštinski problem nije prolazak brodova "u vakuumu", već to što određene vlade pokušavaju da preformulišu rezultate svojh vlastitih ilegalnih akcija na jeziku takozvanog "međunarodnog poretka".

"Takav pristup ne doprinosi ni deeskalaciji ni pomorskoj bezbednost, niti kredibilitetu multilareralnih mehanizama", upozorio je on.

Kako je zaključio, bilo koji tekst koji teži da predstavi situaciju u Ormuskom moreuzu bez izričitog navođenja agresije, opsade, pretnji silom i legitimnog prava Irana da brani svoju bezbednost i vitalne nacionalne interese "biće manjkav, pristrasan, politički obojen i osuđen na propast od samog početka".

Garibardijev komentar je usledio nakon što je Vašington održao pregovore iza zatvorenih vrata sa određenim zemljama Persijskog zaliva prošle nedelje kako bi promovisao svoj nacrt rezolucije, navodi iranska televizija.

U tom tekstu SAD traže da Iran hitno obustavi, kako navode, napade u Ormuskom moreuzu i prete Teheranu ovim sankcijama, pa čak i mogućim odobrenjem upotrebe sile ako odbije da se tome povinuje.

Sumiranjem najnovijih vesti o ekonomskoj krizi, dolazimo do tri bitne stavke.

Naftna kriza: Tržište nafte se neće vratiti u normalu ove godine ako se moreuz uskoro ponovo ne otvori, upozorio je saudijski naftni gigant. Čak i ako bi se ponovo otvorio sada, Saudi Aramko upozorava da bi "još bili potrebni meseci da se tržište rebalansira", rekao je izvršni direktor Amin Naser analitičarima na konferencijskom pozivu.

Cene u SAD: Tramp je rekao da namerava da obustavi savezni porez na gorivo usred rasta cena na pumpama. Ali obustavljanje nameta neće mnogo ublažiti bol vozača, rekli su brojni stručnjaci za CNN. Američki potrošači se suočavaju sa gubitkom od 37 milijardi dolara zbog skoka cena benzina i dizela, prema istraživanju Univerziteta Braun.

Nasukani pomorci: Ministar spoljnih poslova Omana rekao je da postoji "hitna potreba" da se oslobode brodovi nasukani u blizini moreuza nakon sastanka sa šefom Međunarodne pomorske organizacije. Čak 20.000 pomoraca je zarobljeno na moru u onome što su UN nazvale humanitarnom krizom.

Tramp kasnije danas putuje u Kinu, gde će Iran biti jedna od mnogih tema razgovora na njegovom važnom samitu sa liderom Si Đinpingom. Kina je dugo bila bliski saveznik Irana i glavni je uvoznik iranske nafte. Malo je verovatno da će važna odluka o Iranu biti doneta pre Trampovog odlaska u Kinu, prema izvorima.

Evo šta treba znati o pregovorima.

Nuklearna tačka spoticanja: Tramp je optužio Iran da je poništio sporazum kojim bi se SAD omogućilo da uklone svoje zalihe obogaćenog uranijuma. Tramp je rekao da je Iran rekao administraciji da će se odreći svog obogaćenog uranijuma, ali da će SAD morati da ga uklone. Dodao je da je Kina druga zemlja za koju Iranci kažu da je sposobna da povrati uranijum. Iran nije pomenuo nuklearno oružje u svom kontrapredlogu, rekao je.

Trampov stav: Predsednik je rekao da postoje "umereni" i "ludaci" u odnosima sa Iranom i da "umereni umiru od želje da postignu dogovor".

Iranski stav: Iransko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je njegov predlog, za koji su državni mediji izvestili da uključuje priznavanje njegovog suvereniteta nad Ormuskim moreuzom, "razuman". Savetnik iranskog vrhovnog vođe upozorio je da Tramp ne bi trebalo da pogrešno shvati trenutni nedostatak borbi između SAD i Irana kao pobedu dok putuje u Peking. Zastoj ponovo odlaže ponovno otvaranje Ormuškog moreuza, trgovinskog grla nafte ključnog za globalno snabdevanje energijom.

Ministarstvo energetike SAD objavilo je u ponedeljak puštanje 53,3 miliona barela nafte iz Strateških rezervi nafte (SPR) kako bi se kreditirale energetske kompanije, što je deo globalnog napora za stabilizaciju cena nafte nakon američko-izraelskog rata sa Iranom.

Najnovije puštanje je deo veće obaveze SAD da dodaju 172 miliona barela na globalno tržište. To obećanje, objavljeno u martu kao deo inicijative Međunarodne agencije za energiju (IEA) u koju je uključeno više od 30 zemalja, sa ciljem da se na globalno tržište doda približno 400 miliona barela nafte.

Zatvaranje Ormuškog moreuza od strane Irana, vitalnog plovnog puta kojim je pre sukoba transportovano 20% svetskih zaliha nafte i prirodnog gasa, podiglo je cene nafte i izazvalo inflatorni pritisak u globalnoj ekonomiji. Cene sirove nafte su porasle za oko 45%, ili oko 30 dolara po barelu, od početka rata.

Do danas je na tržište isporučeno približno 35 miliona barela iz SPR-a, prema podacima Ministarstva energetike.

Američka rezerva sirove nafte (SPR) je najveća svetska zaliha sirove nafte za hitne slučajeve. Rezervu održava savezna vlada od 1975. godine kako bi pomogla u zaštiti američke ekonomije od velikih poremećaja u snabdevanju naftom.

Dok su neki proizvođači, uključujući Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate, pronašli alternativne puteve za svoj izvoz, oko 10-12 miliona barela sirove nafte ostaje blokirano na globalnim tržištima dnevno, prema analitičarima.

Svetska potrošnja nafte je prošle godine iznosila oko 103 miliona barela dnevno, na osnovu preliminarnih procena Američke administracije za energetske informacije.

Američki predsednik Donald Tramp ne bi trebalo da pogrešno shvati trenutni nedostatak borbi između SAD i Irana kao pobedu dok se kreće u Peking na važan sastanak sa kineskim liderom Si Đinpingom kasnije ove nedelje, upozorio je savetnik iranskog vrhovnog vođe.

- Gospodine Trampe, nikada ne zamišljajte da ćete, koristeći trenutni mir u Iranu, moći trijumfalno da uđete u Peking - rekao je Ali Akbar Velajati prema izveštaju poluzvanične iranske novinske agencije Tasnim: "Pobedili smo vas na 'bojnom polju'; zato nikada ne mislite da ćete izaći kao pobednici i u diplomatiji".

Tramp je u ponedeljak rekao da je jednomesečno primirje između SAD i Irana na "masivnim aparatima za održavanje života".

I Iran i SAD su pucali jedni na druge u Ormuskom moreuzu od stupanja primirja na snagu.

Bivši pregovarač Stejt departmenta rekao je u ponedeljak za CNN da je sada "mnogo teže" postići dogovor sa Iranom nego što je bilo kada je učestvovao u pregovorima o nuklearnom sporazumu iz 2015. godine između Teherana i velikih svetskih sila.

Alan Ejr, ključni član pregovaračkog tima predsednika Baraka Obame koji govori farsi jezik, rekao je za Omara Himeneza sa CNN-a da optužbe predsednika Donalda Trampa o iranskom povlačenju odražavaju "ili pogrešnu komunikaciju ili izmišljotinu". Rekao je da mu je "neverovatno" da bi Iran na početku tekućih pregovora pristao da izveze sav svoj visoko obogaćeni uranijum direktno u Sjedinjene Države.

- Mnogo toga što čujemo u javnosti ne poklapa se sa stvarnošću, ni sa jedne strane - rekao je.

Ejr, koji je trenutno saradnik Instituta za Bliski istok, takođe je rekao da je "mnogo manje verovatno" da će Iran postići dogovor nego što je to bilo 2015. godine, kada je imao "relativno umerenije rukovodstvo". Sada ima „tvrdokornije i radikalnije vođstvo“, a na stolu je više pitanja od samog nuklearnog programa, posebno Ormuški moreuz, rekao je on.

- Dakle, biće mnogo teže postići dogovor sada sa ovom iranskom administracijom - rekao je Ejr.

Predsednik SAD Donald Tramp je sve više frustriran načinom na koji Iranci vode pregovore o okončanju rata, a neki Trampovi pomoćnici kažu da sada ozbiljnije razmatra nastavak velikih borbenih operacija nego što je to činio poslednjih nedelja.

Tramp je postao nestrpljiv zbog kontinuiranog zatvaranja Ormuskog moreuza, kao i zbog onoga što doživljava kao podelu u iranskom rukovodstvu koja ih sprečava da naprave značajne ustupke u nuklearnim pregovorima, rekli su izvori upoznati sa diskusijama. Najnoviji odgovor Irana, koji je Tramp ocenio i "potpuno neprihvatljivim" i "glupim", naveo je nekoliko zvaničnika da se zapitaju da li je Teheran spreman da zauzme ozbiljnu pregovaračku poziciju, rekli su oni.

Postoje različiti tabori unutar administracije koji preporučuju naizmenične puteve za dalje postupanje, rekli su izvori. Neki, uključujući zvaničnike u Pentagonu, zalagali su se za agresivniji pristup pritisku na Irance za pregovarački sto - uključujući ciljane udare koji dodatno slabe poziciju Teherana. Drugi, međutim, i dalje insistiraju na tome da se diplomatiji da fer šansa, rekli su izvori.

Mnogi u Trampovoj orbiti žele da pakistanski posrednici budu daleko direktniji u komunikaciji sa Irancima. Neki Trampovi zvaničnici dugo su dovodili u pitanje da li Pakistanci agresivno prenose Trampovo nezadovoljstvo stanjem pregovora, kao što je Tramp javno donirao. Neki zvaničnici administracije takođe veruju da Pakistan često deli pozitivniju verziju iranskog stava sa SAD nego što odražava stvarnost, rekla su dva izvora.

Foto: Tanjug/AP

Zemlje širom regiona i Pakistan intenzivno nastoje da Irancima prenesu da je Tramp frustriran i da je ovo poslednja šansa da se ozbiljno uključe u diplomatiju, ali ne čini se da Iran sluša ili shvata bilo koga ozbiljno, rekao je regionalni zvaničnik u ponedeljak.

Ovaj zvaničnik je rekao da SAD i Iran deluju na osnovu dve različite tolerancije i vremenskog okvira u svom pristupu pregovorima, a Teheran je decenijama odolevao ekonomskom pritisku.

Tramp se ponovo sastao sa svojim timom za nacionalnu bezbednost u Beloj kući u ponedeljak kako bi razgovarali o opcijama za dalje delovanje. Izvori upoznati sa razgovorima kažu da je malo verovatno da će se doneti važna odluka o tome kako dalje postupati pre predsednikovog odlaska u Kinu, koji je zakazan za utorak popodne.

Trampova administracija nudi nagradu do 15 miliona dolara "za informacije koje vode do poremećaja finansijskih mehanizama" moćnog iranskog Korpusa islamske revolucionarne garde, dok Sjedinjene Države nastoje da pojačaju pritisak na Teheran.

Nagrada se nudi u okviru programa Nagrade za pravdu Stejt departmenta i dolazi usred napora administracije da uguši iransku ekonomiju i izvrši pritisak na Teheran da postigne sporazum.

Program Nagrade za pravdu nudi nagradu za informacije "o izvorima prihoda za IRGC, IRGC-(Kuds snage), njene filijale ili njene ključne mehanizme za finansijsko olakšavanje", uključujući paravan kompanije, ljude koji pomažu IRGC-u da izbegne sankcije ili finansijske institucije koje posluju sa njima.

Takođe se traže informacije o tome "kako IRGC prenosi sredstva i materijale svojim terorističkim i milicijskim punomoćnicima i partnerima", "finansijskim institucijama ili menjačnicama koje olakšavaju transakcije IRGC-a" ili preduzećima u vlasništvu IRGC-a.

Ranije u ponedeljak, Trampova administracija je uvela sankcije protiv 12 pojedinaca i entiteta zbog njihove uloge u navodnom omogućavanju prodaje i isporuke iranske nafte Kini od strane IRGC-a.

Glavni iranski pregovarač, predsednik parlamenta Mohamed Bager Galibaf, izjavio je u ponedeljak da je njegova zemlja "spremna za svaku opciju" dok pregovori sa Sjedinjenim Državama ostaju u ćorsokaku.

- Naše oružane snage su spremne da pruže poučan odgovor na svaku agresiju. Strategija pogrešnih procena i pogrešnih odluka uvek će proizvesti pogrešne rezultate; ceo svet je to do sada razumeo. Spremni smo za svaku opciju. Biće iznenađeni - rekao je Galibaf na društvenim mrežama.

Kasnije u ponedeljak, Galibaf je u drugoj objavi rekao da „nema alternative osim da se prihvate prava iranskog naroda kako je navedeno u predlogu od 14 tačaka“ koji je Iran podneo ranije ovog meseca.

- Svaki drugi pristup biće potpuno neubedljiv; ništa osim jednog neuspeha za drugim. Što duže odugovlače, to će američki poreski obveznici više platiti za to - dodao je Galibaf.

Galibaf, koji je prošlog meseca bio glavni pregovarač u razgovorima sa SAD u Islamabadu, Pakistan, kritikovan je poslednjih nedelja od strane iranskih tvrdokornih pristalica zbog navodno popustljivog stava prema SAD.

Predsednik parlamenta dao je svoje poslednje izjave nakon što je američki predsednik Donald Tramp nazvao najnoviji iranski predlog "neprihvatljivim" i rekao da je prekid vatre na "masivnim aparatima za održavanje života".

Ćorsokak u pregovorima između SAD i Irana proizilazi iz različitih prioriteta, pri čemu američki predsednik Donald Tramp teži onome što je jedan analitičar nazvao "brzim i lakim" trijumfom koji uključuje trenutne ustupke u vezi sa iranskim nuklearnim programom, dok je Teheran odlučan da odloži te zahteve i prvo izdejstvuje sopstvene ustupke.

U jednom od svojih predloga, Iran je predložio postepeni, fazni pristup pregovorima, pri čemu su početne faze usmerene na proglašenje kraja rata na svim frontovima, ukidanje sankcija i okončanje svake američke pomorske blokade, dok su razgovori o njegovom nuklearnom programu odloženi za kasnije faze.

Tramp je, međutim, zahtevao da Iran formalno obustavi svoj nuklearni program na određeni period, američki zvaničnici izgleda žele najmanje 10 godina, i da preda svoje postojeće zalihe od procenjenih 440 kilograma visoko obogaćenog uranijuma.

- Postoji sukob percepcija. U pat poziciji smo jer predsednik Tramp ne razume zašto ovi momci ne sklapaju dogovor da bi se spasili - rekla je Sanam Vakil, direktorka Programa za Bliski istok i Severnu Afriku u londonskom tink-tenku Čatam Haus.

- Neće mu dati ustupke na početku sporazuma jer mu ne veruju - rekla je Vakil, dodajući da su Iranci "lično opekli od njega".

Hezbolah je saopštio da je u ponedeljak pokrenuo tri napada na izraelske snage u dva dela južnog Libana, što dodatno opterećuje primirje koje je prošlog meseca proglasio američki predsednik Donald Tramp.

Militantna grupa je saopštila da je u ponedeljak ujutru ciljala izraelska vojna vozila i vojnike u napadu dronom u gradu Tajr Harfa. Tvrdili su da su "plamenovi viđeni kako se dižu iz jedne od cisterni za gorivo na tom mestu".

Hezbolah je saopštio da je tri sata kasnije pokrenuo još jedan napad dronom na izraelski položaj u gradu, ovog puta ciljajući izraelski vojni Hamvi.

Takođe je saopšteno da je u ponedeljak popodne ciljao okupljanje izraelskih vojnika u blizini korita reke Deir Serjan.

Na pitanje Si-En-Ena za komentar, Izraelske odbrambene snage su potvrdile da je Hezbolah lansirao niz raketa i dronova na izraelske vojnike u južnom Libanu.

Napadi u ponedeljak dolaze nakon što je izraelski vojnik ubijen u napadu dronom blizu granice sa Libanom u nedelju.

Najnoviji iranski predlog za okončanje američko-izraelskog rata bio je razuman i velikodušan, rekao je danas portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagaei nakon osude američkog predsednika Donalda Trampa.

- Sve što smo predložili u našem tekstu sastojalo se od razumnih zahteva, odgovornih zahteva i velikodušnih predloga, ne samo za nacionalne interese Irana, već i za dobrobit, stabilnost i bezbednost celog regiona i sveta - rekao je Bagaei tokom konferencije za novinare koju je prenosila iranska televizija.

Tramp je u nedelju nazvao predlog Irana "potpuno neprihvatljivim".

Teheranski zahtevi uključivali su okončanje rata u regionu, okončanje onoga što je Bagaei nazvao "pomorskom piraterijom protiv iranskih brodova" i oslobađanje iranske imovine koja je "zamrznuta u stranim bankama zbog pritiska SAD", rekao je iranski zvaničnik.

Iranski državni mediji su izvestili da zahtevi u iranskom kontrapredlogu takođe uključuju priznavanje suvereniteta nad blokiranim Ormuskim moreuzom i nadoknadu ratne štete.

- Što se tiče nastavka procesa, pokazali smo da smo, bez obzira na sve poremećaje, fokusirani na nacionalne interese Irana. Delovaćemo na bilo koji način koji je potreban da obezbedimo naše interese - rekao je Bagaei, govoreći o Trampovom protivljenju iranskom planu.