Zašto američko finansijsko ludilo može da pomogne Ukrajini, ali i uništi ostatak sveta

Ekonomija je u velikoj meri stvar suprotstavljanja dobrog i lošeg: visoka inflacija, na primer, obično smanjuje kupovnu moć građana, ali olakšava zaduženost država; snažna valuta, s druge strane, smanjuje troškove uvoza, ali šteti konkurentnosti izvoza.

Donald Tramp bi, na prvi pogled, mogao da deluje kao izuzetak od ovog opšteg principa ekonomskog "mača sa dve oštrice". Gde se, uostalom, mogu uočiti pozitivne strane njegovih napada na međunarodni trgovinski sistem, Federalne rezerve i vladavinu prava?

Međutim, događaji iz prošle nedelje pokazuju da čak i samoproklamovani "čovek carina" (Tariff Man) ponekad može pokazati dobar finansijski instinkt - i da, u ekonomiji kao i u životu, mačevi retko kada imaju samo jednu oštricu. (Kako je jedan komičar primetio, čak su i jednosekli mačevi na neki način "dvosekli", jer su oštri samo s jedne strane.)

U sredu je Tramp uveo sankcije dvema velikim ruskim naftnim kompanijama, Rosnjeftu i Lukoilu: što je prvi put otkako se u januaru vratio u Belu kuću da je Moskvu pogodio restriktivnim merama, piše Kyiv Post.

Taj potez, koji je izazvao najveći dvodnevni skok cena nafte tipa "Brent" još od neposredno posle ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, pozdravili su evropski lideri, koji su očajnički pokušavali da ubede Trampa da zauzme oštriji stav prema Kremlju i da se odrekne svoje instinktivne naklonosti prema ruskom kolegi Vladimiru Putinu.

Saopštenje već izgleda da ima željeni efekat - uskraćivanje potencijalnih prihoda Putinu za finansiranje rata. U četvrtak su kompanije u Kini i Indiji, koje su od početka invazije drastično povećale kupovinu ruskih energenata, navodno počele da preispituju svoje finansijsko izlaganje Moskvi.

Moglo bi se reći da Trampov iznenadni politički zaokret nije jedina pobeda za Evropljane. Neki analitičari čak tvrde da nestabilnost "(ne tako) stabilnog genija" uklanja jednu od glavnih prepreka za korišćenje stotina milijardi zamrznute ruske državne imovine u EU za podršku Kijevu.

Belgija, koja drži sredstva namenjena za "reparacioni zajam" od 140 milijardi evra, o kojem su lideri EU beskrajno raspravljali u četvrtak, tvrdi da bi njihova neadekvatna upotreba mogla da izazove paniku među stranim investitorima i masovno povlačenje kapitala iz evrozone - što bi moglo ugroziti finansijsku stabilnost bloka.

Iako je taj stav podržala i Evropska centralna banka, mnogi analitičari ostaju neubeđeni.

Aleksandar Koljandr, nerezidentni viši saradnik Centra za analizu evropske politike (Center for European Policy Analysis), smatra da bi američka nestabilnost verovatno sprečila investitore da preusmere svoja sredstva iz Evrope čak i ako bi sredstva bila jednostrano zaplenjena, iz prostog razloga što - van Evrope i Amerike - nema mnogo drugih mesta gde bi mogli bezbedno da ulažu.

Balon koji će pući

Ali nisu svi analitičari saglasni.

Nikola Veron, viši saradnik instituta Bruegel i Petersonovog instituta za međunarodnu ekonomiju, te snažan zagovornik plana o reparacionom zajmu, upozorava da bi jednostrano zaplenjivanje imovine - što plan formalno ne predviđa - zapravo "bilo bez presedana i imalo dubok i trajan uticaj na globalni monetarni poredak".

Bez obzira na moguće implikacije nestabilnosti izazvane Trampom po plan o zajmu, analitičari se uglavnom slažu da najnovija dešavanja u SAD predstavljaju ozbiljan rizik za globalni finansijski sistem kojim dominiraju Amerikanci.

U kolumni objavljenoj prošle nedelje u časopisu The Economist, Gita Gopinat, profesorka na Harvardu i bivša glavna ekonomistkinja Međunarodnog monetarnog fonda, upozorila je da bi rekordno visoko američko tržište akcija uskoro moglo da se suoči s bolnim padom, koji bi mogao da bude "mnogo ozbiljniji i globalniji po obimu" od pucanja čuvene "dotkom“ (Dotcom) berzanske kape 2000. godine.

Gopinat je izračunala da bi pad sličan dotkom krizi - koju je, kao i današnju maniju veštačke inteligencije, pogonilo investitorsko oduševljenje novom tehnologijom - izbrisao 20 biliona dolara američkog bogatstva. To je 70% američkog BDP-a, kao i 15 biliona dolara iz ostatka sveta. Dotkom kriza, poređeno s tim, prouzrokovala je "samo" 4 biliona dolara gubitaka preračunato u današnje vrednosti.

Razlog za ovaj pojačani rizik, navela je, jeste to što su Amerikanci i Evropljani više od decenije "ulivali" svoj novac u rast američkih akcija, čime su obezbedili da svaka nagla korekcija tržišta "odjekne širom sveta".

Visoki globalni nivoi duga i deficita, slabost dolara i opšta ekonomska i politička neizvesnost znače da sada postoji "mnogo manje prostora za manevrisanje" kako bi se ublažio udar tržišnog pada, dodala je Gopinat.

Strah od eventualnog kraha berze široko je rasprostranjen. Zapravo, izražavaju ga čak i oni koji trenutno profitiraju od buma izazvanog veštačkom inteligencijom, uključujući Sema Altmana iz kompanije OpenAI i osnivača Amazona Džefa Bezosa (iako je ovaj poslednji, pomalo neobično, sugerisao da je trenutni balon "dobar").

Oštrice straha

Zabrinjavajuće je da američko finansijsko ludilo nije ograničeno samo na berzu. Čak su i visoki američki zvaničnici, uključujući guvernera Federalnih rezervi Majkla Bara, otvoreno upozorili na paralele između današnjeg stanja i perioda koji su prethodili prethodnim finansijskim krizama - uključujući krah Volstrita 1929. godine i Veliku recesiju 2007-2009.

Pritisak Vašingtona da smanji kapitalne rezerve banaka, oslabi zahteve za "stres testove" i umanji nadzor nad izuzetno nestabilnim kriptovalutama predstavlja samo neke od brojnih potencijalnih opasnosti, ističu analitičari i zvaničnici.

"Pokazatelji sistemskog rizika, ne samo na tržištu akcija već i u drugim delovima finansijskog sistema, gomilaju se u SAD", rekao je Veron.

"Postoji opravdan razlog da se ne predviđa pad tržišta na tačan datum - jer bi to bilo uzaludno - ali i da se pripremi za mogućnost finansijske nestabilnosti koja bi mogla doći iz SAD u nekom trenutku u budućnosti."

Zvaničnici EU trebalo bi da to uzmu k srcu. Zapravo, verovatno bi trebalo da počnu da oštre svoje odgovarajuće političke mačeve - barem s jedne strane, zaključuje Kyiv Post.

(Telegraf.rs)