Rusija nije spremna na kompromis po pitanju Ukrajine: Obaveštajna analiza za Kongres SAD

Prema proceni obaveštajnih službi SAD, veruje se da je ruski predsednik Vladimir Putin sada više nego ikada odlučan da nastavi rat u Ukrajini i da pobedi na bojnom polju, prenose viši zvaničnik SAD i viši kongresni zvaničnik.

Analiza, koja je članovima Kongresa SAD dostavljena ovog meseca, pokazala je da agencije ne vide znakove da je Rusija spremna na kompromis u vezi sa Ukrajinom, dok predsednik Donald Tramp pokušava da posreduje u mirovnim pregovorima.

Preporučujemo

"Ova procena je u skladu sa stavom koji američke i zapadne obaveštajne službe imaju prema ruskom režimu od februara 2022. godine, kada je Putin naredio neprovociranu invaziju na Ukrajinu", prema izjavama dve osobe upućene u situaciju, preneo je NBC News.

Međutim, sada se veruje da je Putin više nego ikada zacementirao svoj stav, naveli su viši zvaničnik SAD i viši kongresni zvaničnik.

"Suočen sa velikim gubicima ruske vojske i ekonomskim problemima kod kuće, on je odlučan da obezbedi ukrajinsku teritoriju i proširi uticaj svoje zemlje kako bi opravdao ljudski i finansijski trošak, navodi se u proceni obaveštajnih službi".

Kao znak Trampove rastuće frustracije, prošle nedelje otkazao je planirani sastanak sa Putinom u Budimpešti, Mađarska, i po prvi put od povratka na funkciju u januaru uveo je kaznene mere protiv Moskve, nametnuvši sankcije dvema velikim ruskim naftnim kompanijama.

"Jednostavno sam osetio da je vreme", rekao je Tramp novinarima, opisujući nove sankcije kao "ogromne" i dodajući da je "dugo čekao" da ih sprovede, ali se nada da "neće trajati dugo".

"Nadamo se da će rat biti rešen", rekao je.

Bela kuća je odbila da komentariše procenu obaveštajnih službi, upućujući na Trampove javne izjave o naporima da se postigne mirovni sporazum.

"Kao što je predsednik izjavio, ovo su ogromne sankcije protiv njihove dve velike naftne kompanije za koje se nada da će pomoći u okončanju rata", rekao je zvaničnik u saopštenju.

"On je bio jasan da je vreme da se zaustavi ubijanje i postigne dogovor o okončanju rata. Sjedinjene Države će nastaviti da se zalažu za mirno rešenje rata, a trajni mir zavisi od spremnosti Rusije da pregovara u dobroj veri.

Tramp se odavno zavetovao da će posredovati u okončanju rata u Ukrajini, a kao kandidat je obećao da će obezbediti mir u roku od 24 sata od povratka na dužnost. Ali njegovi napori da ubedi Rusiju da sedne za pregovarački sto i pristane na prekid vatre do sada nisu uspeli.

Trampova retorika se promenila poslednjih meseci, jer je sve više izražavao frustraciju i nestrpljenje prema Putinu.

"Svaki put kada razgovaram sa Vladimirom, imam dobre razgovore, a onda oni ne vode nikuda. One jednostavno ne idu nikuda", rekao je Tramp prošle nedelje.

Tramp je čak javno rekao da bi ovog meseca mogao da isporuči Ukrajini rakete dugog dometa "Tomahavk" američke proizvodnje, mada je kasnije odustao od te ideje nakon telefonskog razgovora sa Putinom.

Ukrajina je apelovala na Vašington za raketama dugog dometa koje bi pogodile ciljeve unutar Rusije, a evropske sile su podržale njen zahtev.

Ukrajinski zvaničnici, evropske vlade i pristalice Kijeva u Kongresu su više puta pozivali Trampa da izvrši pritisak na Rusiju kroz isporuke oružja i sankcije kako bi naterao Moskvu da pristane na prekid vatre i mirovne pregovore. Najava sankcija ruskim naftnim kompanijama bila je prvi put da je Tramp ispunio pretnje da će uvesti ekonomske sankcije protiv Moskve.

Nove sankcije Rusiji, napadi dronovima Ukrajine na ruska naftna i gasna postrojenja i evropski napori da se obezbedi više oružja kijevskim snagama mogli bi vremenom da promene proračune Kremlja, prema rečima evropskih diplomata, bivših američkih obaveštajnih zvaničnika i stručnjaka.

U avgustu je Bela kuća predstavila samit na Aljasci između Putina i Trampa kao obećavajući korak ka mogućim mirovnim pregovorima. Ali rat je besneo, a Rusija se držala istih tvrdokornih zahteva koji bi efikasno razoružali Ukrajinu, zabranili joj pridruživanje NATO savezu i blokirali raspoređivanje bilo kakvih mirovnih snaga predvođenih Zapadom.

(Telegraf.rs)