Si Đinping izašao kao pobednik iz razgovora sa Trampom?

Sleže se prašina nakon sastanka kineskog lidera Si Đinpinga i predsednika Donalda Trampa, koji je održan u četvrtak u jednoj vazduhoplovnoj bazi u Južnoj Koreji. Nakon susreta, koji je trajao manje od dva sata jasno je da su kineski lideri postigli još jednu pobedu za svoju "tvrdolinijsku strategiju" prema Sjedinjenim Državama.

Sastanak nije obezbedio široki trgovinski sporazum, već je rezultirao povratkom na nesigurno primirje zasnovano na nekoliko dogovora koji imaju za cilj da održe stabilnost odnosa dok se dve strane kreću ka jednom sveobuhvatnijem sporazumu.

Preporučujemo

Si je postigao smanjenje od 10% na carine od 30% koje je Tramp ove godine uveo na kinesku robu – u zamenu za pojačane napore da kontroliše ulogu Kine u američkoj krizi sa fentanilom. Takođe je obezbedio saglasnost SAD da se obustavi novo pravilo koje bi znatno proširilo broj kineskih kompanija koje su stavljene na crnu listu i kojima bi bilo zabranjeno kupovanje osetljive američke tehnologije.

Tramp je izbegao situaciju u kojoj bi Peking uveo prošireni set ograničenja koja bi mogla da oslabe globalne industrije oslonjene na kineske retke zemne minerale. Kina će takođe povećati kupovinu američke soje i drugih poljoprivrednih proizvoda, rekli su američki zvaničnici. Obe strane su takođe zaustavile naplatu lučkih taksi koje su ciljale brodarske sektore i "produžiće primirje" za povišene carine.

Na papiru, ovo izgleda kao razumna razmena - i ono što, barem za sada, pruža ono što su oba lidera (i šira globalna ekonomija) želeli: stabilnost nakon turbulentne godine prepune nadmetanja između svetskih ekonomskih teškaša, piše CNN.

Ali za Peking, dogovori - koji su došli uz obilno Trampovo hvaljenje Si Đinpinga - takođe predstavljaju jasnu potvrdu uspeha strategije u ophođenju sa Trampom 2.0.

To je zato što je Peking uspeo da dobije vredne ustupke po pitanju carina i kontrole izvoza, dok su primarno popustili u merama koje su u početku uveli kao odmazdu protiv mera SAD. Na primer soja - ključni američki izvoz čija je kupovina od strane Kine ove godine znatno opala zbog trgovinskih trzavica.

Kina se složila da kupi minimum od 25 miliona metričkih tona američke soje godišnje u naredne tri godine, rekla je američka sekretarka za poljoprivredu Bruk Rolins nakon razgovora.

Ali ta osnovica je i dalje 1,8 miliona metričkih tona manje od količine koju je Kina kupila prošle godine, pre trgovinskih napetosti, prema američkim podacima.

Kineski, izrazito nacionalistički i cenzurisani internet je to zabeležio u petak, kada su komentatori na društvenim mrežama hvalili kako je "Kina zaista pobedila u ovom carinskom ratu" i primećivali da je "Tramp konačno rešio nered koji je sam napravio".

Kineski plan igre

Ipak, perspektiva nije potpuno ružičasta za Kinu. Čak i dok su carine iz ovogodišnjeg trgovinskog spora SAD smanjene na 20%, kineski izvoznici i dalje se suočavaju sa prosečno gotovo 50% dažbina na svoje proizvode, kada se uračunaju prethodne carine.

Ta stopa i dalje spada među najviše koje su SAD uvele bilo kojoj zemlji. S druge strane, Vašington je video stvaran napredak u cilju smanjenja svog trgovinskog deficita.

I dok sporazum još nije potpisan, Peking je možda napravio stvarne ustupke po pitanju budućnosti aplikacije TikTok, nakon što je promenio svoj stav u vezi sa čvrstom opozicijom prema američkom zakonu koji zahteva od kineskog vlasnika ByteDance da proda svoj američki biznis.

Kina i dalje ne može da pristupi najnaprednijim američkim čipovima, ključnom oružju u visoko-rizičnoj trci u veštačkoj inteligenciji između dve zemlje.

Ali u tehnološkom smislu, sposobnost Pekinga da odloži za najmanje godinu dana novo američko pravilo, koje bi znatno proširilo broj kineskih kompanija na crnoj listi, predstavlja veliki dobitak za kineske firme.

Sada obustavljeni američki napor da zatvori "rupa" u pravilima mogao je da obuhvati oko 20.000 dodatnih kompanija više nego što je već na listi, prema analizi firme WireScreen.

To je još jedna pobeda za strategiju Pekinga koja koristi gotovo totalnu kontrolu nad globalnim lancem snabdevanja retkim zemljama kao polugu protiv SAD - taktiku koju je primenio i ranije tokom eskalacije carina ove godine.

S kineske strane, saglasnost da odloži za najmanje godinu dana prošireni režim izvozne kontrole retkih minerala, koji je najavljen kao odmazda za američko proširenje crne liste, verovatno neće biti viđena kao veliki neuspeh za Peking.

Kao što je kineski stručnjak i analitičar spoljne politike Šen Dingli rekao za CNN ranije ovog meseca, te mere su bile "nuklearna opcija" koju je Peking znao da nije simetrična – "ali ako Kina ne koristi ovo oružje, Kina ima malo čime da se zauzme za pregovore."

Da li Si i Tramp mogu da održe primirje dok rade na širem sporazumu i očekivanim posetama svojih zemalja 2026. godine, sledeće je veliko pitanje. Kanada, ionako, zna iz iskustva da trgovinsko primirje postignuto sa Trampom može brzo da se uruši.

Ceo niz prepreka, predvidivih i nepredvidivih, u sveobuhvatnom rivalstvu SAD i Kine mogao bi da ugrozi novo postignutu stabilnost – i kakav god sporazum na kraju bio postignut, verovatno neće rešiti duboko ukorenjene, strukturne probleme između dve strane.

Ali dok je Tramp poletao sa međunarodnog aerodroma Gimhe u Južnoj Koreji u četvrtak, vraćajući se u SAD zaglavljene u močvari zamrznute vlade, dok je Si ostao da učestvuje na međunarodnom samitu i promoviše Kinu kao svetionik globalizacije, jasno je da se balans moći između njih promenio.

(Telegraf.rs)