Umro Dik Čejni, "najmoćniji potpredsednik" u istoriji SAD

Dik Čejni, najmoćniji moderni potpredsednik SAD i glavni arhitekta “rata protiv terorizma”, koji je pomagao u vođenju zemlje u pogrešno vođeni rat u Iraku zasnovan na netačnim pretpostavkama, preminuo je, saopštila je njegova porodica. Imao je 84 godine.

Čejni, 46. potpredsednik SAD, koji je služio uz republikanskog predsednika Džordža V. Buša tokom dva mandata između 2001. i 2009. godine, decenijama je bio dominantna i polarizujuća figura u Vašingtonu. U poslednjim godinama, međutim, Čejni, i dalje tvrdokorni konzervativac, uglavnom je bio izolovan u svojoj stranci zbog intenzivnih kritika predsednika Donalda Trampa, kojeg je označio kao "kukavicu" i najveću pretnju ikada za republiku.

Preporučujemo

U ironičnom završetku svoje političke karijere, svoj poslednji glas na predsedničkim izborima 2024. godine dao je liberalnoj demokratkinji, i članici kluba potpredsednika, Kamali Haris..Veći deo života, Čejni je imao probleme sa kardiovaskularnim bolestima, preživeo je niz srčanih udara, ali je vodio pun, energičan život i živeo mnogo godina u penziji nakon transplantacije srca 2012. godine, koju je u intervjuu 2014. godine nazvao "darom samog života", piše CNN.

Čejni, sarkastični bivši predstavnik Vajominga, šef kabineta Bele kuće i sekretar za odbranu, uživao je u unosnoj karijeri u korporativnom svetu kada ga je Džordž V. Buš zadužio da proverava moguće kandidate za potpredsedničku funkciju. Potraga se završila tako što je Čejni sam položio zakletvu kao svetski iskusni "broj dva" pored neiskusnog novog predsednika koji je došao u Ovalni kabinet nakon spornih izbora.

Ramsfeld, Čejni, Buš, Rajs i Pauel Foto: Tanjug/AP

Iako karikature Čejnija kao stvarnog predsednika ne odražavaju tačne dinamike Bušovog unutrašnjeg kruga, on je uživao u ogromnom uticaju koji je imao iz senke.

Čejni je bio u Beloj kući, dok je predsednik bio van grada, na svež i vedar jutarnji dan 11. septembra 2001. U deliću sekunde užasa kada je drugi oteti avion udario u Svetski trgovinski centar u Njujorku, rekao je da se promenio i odlučio da osveti napade koje je orkestrirala al-Kaida i da sprovede američku moć širom Bliskog istoka kroz neokonzervativnu doktrinu promene režima i preventivnog rata.

"U tom trenutku, znalo se da je ovo nameran čin. Ovo je bio teroristički akt", prisećao se tog dana u intervjuu za CNN sa Džonom Kingom 2002. godine.

U kasnijim godinama, Čejni je razmišljao o tome kako su ga napadi ostavili sa ogromnim osećajem odgovornosti da se takav napad na domovinu nikada više ne ponovi. Međutim, percepcije da je on bio jedini pokretač rata protiv terorizma i američkih intervencija u Iraku i Avganistanu su obmanjujuće. Savremeni i istorijski izvori pokazuju da je Buš bio svoj "The Decider".

Promenjen čovek

Dik Čejni i Džordž Buš Stariji Foto: Tanjug/AP

Iz bunkera duboko ispod Bele kuće, Čejni je ušao u krizni režim, usmeravajući odgovor nacije u žalosti koja je odjednom bila u ratu. Dao je izuzetnu naredbu da se obori svaki dalji oteti avion ukoliko se približi Beloj kući ili Kongresu SAD. Za mnoge, njegovi česti odlasci na "neotkrivene" lokacije izvan Vašingtona kako bi očuvao predsednički lanac sukcesije, dodatno su učvrstili njegov imidž sveznajuće figure koja vodi tajni rat iz senke. Njegova jastrebska i alarmantna percepcija nacije suočene s ozbiljnim pretnjama nije bila izuzetak u to vreme - posebno tokom traumatičnog perioda koji je uključivao pošiljke antraksa i snajperske pucnjave oko Vašingtona, što je pojačalo osećaj javnog straha, iako nisu bili povezani sa 11. septembrom.

Napadi 11. septembra pokrenuli su rat SAD u Avganistanu da bi se zbacili talibani koji su pružali utočište al-Kaidi, iako je lider terorističke grupe, Osama bin Laden, pobegao. Ubrzo je Čejni zagovarao širenje američkog napada na Irak i njegovog lidera Sadama Huseina, čije je snage pomogao da se izoluju iz Kuvajta tokom Prvog zalivskog rata kao Pentagonov šef pod Džordžom H. V. Bušom.

Dik Čejni i Džordž Buš Mlađi Foto: Tanjug/AP

Potpredsednikova agresivna upozorenja o navodnim programima oružja za masovno uništenje u Iraku, navodnim vezama s al-Kaidom i namerom da se teroristima obezbedi smrtonosno oružje, igrala su veliku ulogu u pripremi američke invazije na Irak 2003. Kongresni izveštaji i druge postratne istrage kasnije su pokazali da su Čejni i drugi administrativni zvaničnici preuveličavali, pogrešno predstavljali ili nisu adekvatno prikazali pogrešne obaveštajne podatke o programima oružja za masovno uništenje koje Irak nije posedovao. Jedna od njegovih najzloglasnijih tvrdnji - da je glavni otmičar 11. septembra, Mohamed Ata, sastao se sa iraskim obaveštajnim zvaničnicima u Pragu - nikada nije dokazana, uključujući i nezavisnu komisiju za napade 11. septembra.

Ipak, Čejni je 2005. tvrdio da je on i drugi zvaničnici delovao na osnovu "najboljih dostupnih obaveštajnih podataka". Iako je priznao da su pogrešne informacije očigledne unazad, insistirao je da je svaka tvrdnja da su podaci "isfabrikovani, preuveličani ili lažno predstavljeni" "potpuno netačna".

Konflikti u Iraku i Avganistanu takođe su odveli SAD na mračni pravni i moralni put, uključujući "pojačana ispitivanja" osumnjičenih za terorizam, što su kritičari nazvali mučenjem. Čejni - koji je bio u centru svih aspekata globalnog rata protiv terorizma - tvrdio je da su metode poput "waterboardinga" potpuno prihvatljive. Takođe je bio iskreni zagovornik držanja osumnjičenih u Gvantanamu bez suđenja - praksu koju su kritičari kod kuće i u inostranstvu označili kao uvredu osnovnim američkim vrednostima.

Bez kajanja

Čejni s američkim trupama na jugu Iraka Foto: Tanjug/AP

Čejni je postao simbol preterivanja u kampanjama protiv terorizma i fatalno pogrešnih pretpostavki i lošeg planiranja koje su inicijalno uspešnu invaziju na Irak pretvorile u krvavo močvarno područje. Napustio je funkciju omražen od strane demokrata, sa rejtingom odobravanja od 31% prema Pew Research Center-u.

Do kraja života, Čejni nije izrazio kajanje, uveren da je samo radio ono što je bilo potrebno da odgovori na neviđeni napad na američko tlo koji je ubio skoro 2.800 ljudi i doveo do skoro dve decenije stranih ratova koji su podelili naciju i transformisali politiku.

"Ponovo bih to učinio u minut", rekao je kada je suočen s izveštajem Senatskog obaveštajnog odbora 2014. godine koji je zaključio da su pojačana ispitivanja bila brutalna i neefikasna i odgovorna za narušavanje ugleda SAD u svetu.

O ratu u Iraku rekao je CNN-u 2015: "Tada je to bilo ispravno, verovao sam tada i verujem i sada."

"Tramp je kukavica"

Foto: Tanjug

Čejnijeve agresivne politike protiv terorizma uklapale su se u ličnu doktrinu koja je opravdavala izuzetne predsedničke ovlasti sa ograničenim nadzorom Kongresa. To je bilo u skladu sa njegovim uverenjem da je autoritet izvršne vlasti pogrešno oslabljen nakon Vijetnamskog rata i skandala Votergejt, koji je doveo do ostavke njegovog prvog predsedničkog šefa, predsednika Ričarda Niksona.

Ipak, u poslednjim godinama, Čejni se pojavio kao žestok kritičar čoveka koji je imao još širu viziju predsedničke moći - Trampa. Čejni je podržao Donalda Trampa 2016, uprkos kritikama spoljnih politika Buš-Čejni administracije i transformaciji stranke Ronalda Regana u populističku, nacionalističku Republikansku stranku. Kraj Trampovog prvog mandata, kada je odbijao da prihvati poraz na izborima 2020. što je dovelo do pobune 6. januara 2021, naterao je Čejnija da javno progovori.

Ćerka bivšeg potpredsednika, tada kongresmenka iz Vajominga Liz Čejni, žrtvovala je obećavajuću karijeru u Republikanskoj stranci da bi se suprotstavila Trampu nakon pokušaja da preokrene izbore 2020. i napad na Kapitol 6. januara 2021. U reklami za neuspešnu kampanju svoje ćerke 2022. godine, Dik Čejni - tada retko viđen u javnosti –- direktno se obratio kameri ispod širokog kauboškog šešira i dao izuzetno direktnu poruku:

"U 246-godišnjoj istoriji naše nacije, nikada nije postojala osoba koja predstavlja veću pretnju našoj republici od Donalda Trampa", rekao je Čejni.

"On je kukavica. Pravi čovek ne bi lagao svojim pristalicama. Izgubio je izbore, i to ubedljivo. Znam to. On zna. I duboko, mislim da većina republikanaca to zna."

Rani dani

Dik Čejni sa ćerkom Liz na Kapitolu Foto: Ken Cedeno / UPI / Profimedia

Ričard Brus Čejni rođen je 30. januara 1941. u Linkolnu, Nebraska. Dok je živeo u malom planinskom gradu Kasper, Vajoming, upoznao je svoju srednjoškolsku ljubav i buduću suprugu Lin Vinset. Čejni je primljen na Univerzitet Jejl sa stipendijom, ali se mučio da se uklopi i održi ocene. Po vlastitom priznanju, bio je isključen.

Vratio se na zapad da radi na dalekovodima i dva puta je uhapšen zbog vožnje pod uticajem alkohola. U prelomnom trenutku, njegova supruga Lin mu je dala ultimatum, jasno mu stavivši do znanja da ne želi da se uda za radnika na dalekovodu. "Složio sam se i primio se posla. Odlučio sam da je vreme da nešto postignem", rekao je magazinu The New Yorker.

Vratio se na fakultet i stekao osnovne i master diplome iz političkih nauka na Univerzitetu Vajoming. Par se venčao 1964.

Veteran moći u Vašingtonu

Ričard Nikson Foto: Tanjug/AP

Čejni je počeo da brusii svoje unutrašnje političko umeće - u kojem je postao majstor - kao pomoćnik Niksona.

Kasnije ga je Donald Ramsfeld izabrao za svog zamenika šefa kabineta Bele kuće pod predsednikom Džeraldom Fordom, a potom je nasledio svog mentora i bliskog prijatelja 1975. kada je Ramsfeld otišao da postane sekretar za odbranu. Čejni je bio ključan u obnavljanju njihovog partnerstva 2001. kada je pozvao Ramsfelda iz političke senke da se vrati u Pentagon.

Par je formirao izuzetnu tajnu alijansu u Bušovoj administraciji tokom rata protiv terorizma i rata u Iraku - na veliko nezadovoljstvo umerenijih članova administracije, uključujući tadašnjeg državnog sekretara Kolina Pauela i savetnicu za nacionalnu bezbednost Kondolizu Rajs - koja je preuzela poziciju od Pauela u drugom mandatu.

Dok je demokrata Džimi Karter bio u Beloj kući, Čejni je odlučio da se kandiduje za Kongres i izabran je za jedinu kongresnu jedinicu Vajominga 1978. godine. Služio je šest mandata, postao šef manjine u Predstavničkom domu i imao vrlo konzervativan glas.

Godine 1989. predsednik Džordž H. V. Buš, koji je služio s Čejnijem u Fordovoj administraciji, izabrao ga je da bude njegov sekretar za odbranu, nazivajući ga "pouzdanim prijateljem, savetnikom". Senat ga je potvrdio sa 92:0 glasova.

Kao šef Pentagona, Čejni je pokazao značajno umeće u vođenju američke invazije na Panamu 1989. i Operacije Pustinjska oluja 1991. da bi izgnali iračke trupe iz Kuvajta. Nakon mandata sekretara za odbranu, Čejni je kratko razmatrao kandidaturu za predsednika 1996, ali se povukao.

Tokom predsedništva demokrata Bila Klintona, Čejni se pridružio kompaniji Halliburton u Dalasu kao izvršni direktor.

Bil Klinton Foto: Tanjug/AP

Tek kada je mlađi Buš odlučio da se kandiduje, Čejni je izabran da vodi potragu za republikanskim kandidatom za potpredsednika i, nakon početnog odbijanja, prihvatio je da se pridruži republikanskoj listi.

"Tokom procesa, došao sam do zaključka da je odabrani kandidat najbolja osoba za izbor", rekao je Buš u CNN dokumentarcu 2020. "Predsednik u čekanju."

Čejni je doneo bogato iskustvo u oblasti gde su kritičari tvrdili da je Buš slab. Kao bivši guverner Teksasa, Buš nije imao izabrano iskustvo u Vašingtonu i malu vojnu i spoljnu politiku u poređenju s Čejnijem.

Rano u Bušovom predsedništvu, Čejni je predvodio radnu grupu za razvoj energetske politike administracije i nastojao da njene zapise drži u tajnosti u borbi koja je trajala prvi mandat i završila se pred Vrhovnim sudom SAD.

Međutim, bio je u sukobu sa Bušom oko pitanja istopolnih brakova, tvrdeći da bi odluka trebalo da bude prepuštena državama. Na gradskoj tribini 2004, prvi put je javno naveo seksualnu orijentaciju svoje ćerke Meri, prema izveštaju The Washington Posta. "Što se tiče odnosa, moje opšte mišljenje je da sloboda znači slobodu za sve. Ljudi... treba da budu slobodni da uđu u bilo koju vrstu odnosa koju žele", rekao je.

Njegov odnos s Bušom kasnijih godina bio je komplikovan, uključujući i Bušovo odbijanje da pomiluje Čejnijevog šefa kabineta Skotera Libija, koji je osuđen za lažno svedočenje i ometanje pravde 2007. nakon istrage o tome ko je odavao identitet CIA operativca.

U jednom od najpoznatijih momenata iz ličnog života, koji je dodatno učvrstio njegovu legendu 2006, Čejni je slučajno upucao partnera u lovu u lice sa streljačkim patronama, izazvavši relativno male povrede.

Zdravstveni problemi

Barak Obama Foto: Tanjug/AP

Zdravstveni problemi Čejnija počeli su 1978. kada je imao prvi srčani udar sa 37 godina dok je trčao za Kongres. Tri naredna su usledila 1984, 1988. i novembra 2000, samo nekoliko dana nakon ponovnog prebrojavanja glasova na Floridi koje je rezultiralo pobedom Buš-Čejni tandema.

Čejni je tada rekao da bi bio "prvi koji bi podneo ostavku" ako bi saznao da nije sposoban da obavlja posao i imao je spremno pismo ostavke u slučaju da se smatra nesposobnim.

Čejni je završio oba mandata pod Bušom, prisustvujući inauguraciji Baraka Obame u januaru 2009. godine u invalidskim kolicima.

Godinu dana nakon petog srčanog udara 2010. godine, Čejni je primio srčanu pumpu koja je održavala rad srca do transplantacije 2012. godine.

Život nakon Bele kuće

Bela kuća Foto. Shutterstock

Nakon napuštanja funkcije, Čejni se povukao u privatni život, napisao dve memoarske knjige - jednu o ličnoj i političkoj karijeri, a drugu o svojim borbama sa srčanom bolešću, kao i knjigu sa ćerkom Liz. Postao je jedan od najglasnijih republikanskih kritičara predsednika Baraka Obame, koji je bazirao kampanju na obećanjima da će okončati ratove i druge promene koje je nazivao neuspešnom politikom Buš-Čejni administracije.

Godinama kasnije, Čejni je kritikovao sopstvenu stranku - posebno odgovor njenog rukovodstva na napad na Kapitol - kada se vratio u američki Kapitol sa tadašnjom kongresmenkom Liz Čejni na prvu godišnjicu 6. januara 2021.

"Duboko sam razočaran neuspehom mnogih članova moje stranke da prepoznaju ozbiljnost napada 6. januara i kontinuiranu pretnju našoj naciji", rekao je u izjavi.

U izuzetnom trenutku, demokrate su stajale u redu da pozdrave bivšeg republikanskog potpredsednika i rukuju se s njim. Bivša predsedavajuća Predstavničkog doma, Nensi Pelosi, zagrlila je Čejnija. Bivši potpredsednik je kritikovao republikanske lidere u Kongresu, rekavši da ne liče na lidere koje je poznavao tokom svojih deset godina u telu.

"To nije liderstvo koje liči na bilo koga koga sam poznavao kada sam bio ovde deset godina", rekao je Čejni u Kapitolu 2022. godine.

Čejni je nastavio kritiku Trampa narednih godina i otišao toliko daleko da je podržao tada potpredsednicu Kamalu Haris, demokratkinju i Trampovu protivkandidatkinju na predsedničkim izborima 2024. godine. Rekao je da će glasati za Haris zbog "dužnosti da se zemlja stavi iznad partizanstva i da se brani Ustav."

Čejni je tada naglasio svoj prezir prema Trampu i upozorio da "nikada više ne može biti poverena moć", iako je Tramp nekoliko meseci kasnije ipak pobedio na predsedničkim izborima.

(Telegraf.rs)