Nensi Pelosi odlazi sa Kapitola!

Nensi Pelosi, demokratska predstavnica iz Kalifornije i prva žena koja je obavljala funkciju predsednice Predstavničkog doma, objavila je da se povlači iz Kongresa, dve godine nakon što je odstupila sa mesta liderke demokratske većine.

Ova odluka označava kraj znamenite kongresne karijere od 20 mandata tokom koje se Pelosi uzdigla do samog vrha američke politike. Kao uticajna figura na Kapitol hilu decenijama, bila je ključna u velikim zakonodavnim uspesima tokom predsedničkih mandata Baraka Obame i Džoa Bajdena.

Preporučujemo

Čak i nakon što više nije bila na čelu stranke, osamdesetpetogodišnja Pelosi ostala je izuzetno uticajna među demokratama, tiho savetovala partiju dok se suočavala sa izazovima Trampovog drugog mandata.

Tokom 2024. godine odigrala je ključnu ulogu u tome da Bajden odustane od predsedničke trke posle katastrofalnog televizijskog duela sa Trampom.

Njena odluka dolazi usred unutrašnjih preispitivanja Demokratske partije o starosti svojih lidera.

Još 2022. godine odrekla se uloge liderke demokrata u Predstavničkom domu, izjavivši da je došao trenutak da "nova generacija preuzme vođstvo Demokratskog kluba koji toliko duboko poštujem".

Foto: Tanjug/AP

Ipak, odlučila je da ostane u Kongresu, gde su joj demokrate dodelile počasnu titulu "emeritne predsednice Doma".

Pad Bajdenovih sposobnosti tokom mandata i njegovo povlačenje iz kampanje pojačali su zabrinutost zbog starosne granice i trajanja mandata. Nekoliko dugogodišnjih demokrata u Predstavničkom domu sada se suočava s izazovima mlađih protivnika koji pozivaju na smenu generacija, a saveznici Pelosi, poput Džen Šakovski iz Ilinoisa i Džerija Nedlera iz Njujorka, već su najavili svoje penzionisanje.

Objava Nensi Pelosi usledila je nekoliko dana nakon što su glasači u Kaliforniji odobrili "Propoziciju 50", meru o novom razgraničenju izbornih okruga, osmišljenu da neutrališe Trampove pokušaje da učvrsti republikanske pozicije u Teksasu i drugim „crvenim“ državama pred naredne izbore za Kongres. Pelosi je bila istaknuta zagovornica tog plana među demokratama i odbijala je da komentariše svoju budućnost dok glasanje ne bude završeno.

Njeno povlačenje iz trke, iako očekivano, unosi potres u predizbornu borbu za retko upražnjeno demokratsko mesto u samom srcu San Franciska koje zauzima od 1987. godine. Dvoje demokrata već je najavilo kandidature, a očekuje se da će ih biti još.

Pelosi, prva žena koja je ikada držala predsednički čekić u Predstavničkom domu, napustiće Vašington kao jedna od najuticajnijih figura u savremenoj istoriji Kongresa i kao pionirka koja je proširila granice političke moći žena u Americi.

Foto: Tanjug/AP

Ko je Nensi Pelosi?

Rođena u uglednoj političkoj porodici iz Baltimora - njen otac bio je kongresmen, a potom i gradonačelnik - Pelosi je od malih nogu upijala ritam politike pored svog oca, pre nego što se sa suprugom Polom preselila u Kaliforniju, gde je počela da gradi sopstvenu karijeru.

Nakon godina provedenih kao domaćica, kandidovala se da zastupa San Francisko na vanrednim izborima u 47. godini - i pobedila. Ubrzo je postala ključna figura Demokratskog kluba, izuzetna taktičarka, precizan brojač glasova i neumorna prikupljačica sredstava, često ističući da ju je "odgajanje petoro dece pripremilo da vodi nejedinstven kongresni klub".

Za svoje protivnike, Pelosi je postala oličenje "liberala iz San Franciska" - simbol američke obale i prekomernog demokratskog elitizma. Za svoje pristalice, bila je jednostavno najefikasniji zakonodavni strateg svoje generacije.

Pomogla je u okupljanju demokratskog otpora planu Džordža Buša mlađeg da privatizuje sistem socijalnog osiguranja i bila jedna od najglasnijih kritičarki američke invazije na Irak – stav koji je pomogao demokratama da ponovo osvoje većinu u Predstavničkom domu 2006. i doveo je do njenog izbora za predsednicu Doma 2007.

Foto: Tanjug/AP

Kao predsednica, Pelosi je vodila demokrate kroz periode izuzetne važnosti: finansijsku krizu 2008, usvajanje Obaminog Zakona o pristupačnoj zdravstvenoj zaštiti 2010. godine - njen najveći zakonodavni uspeh – i, u poslednjim godinama vođstva, obimne klimatske i infrastrukturne mere tokom Bajdenovog mandata.

Njena upornost i samouverenost postali su legendarni.

"Nemam nikakve sumnje da bih pobedila kada bih odlučila da se ponovo kandidujem. To se uopšte ne vododi u pitanje", rekla je Pelosi u intervjuu za CNN ranije ove nedelje.

Čak i nakon što je izgubila funkciju predsednice posle izbornog poraza 2010, kada su je neki pozivali da se povuče, ponovo se kandidovala za liderku i – pobedila. Osam godina kasnije, vratila je predsednički čekić, vešto balansirajući između podeljenog kluba koji su činile istorijski brojne žene-demokrate i nova progresivna krila koja se nisu ustručavala da se sukobe sa partijskim vrhom.

Tokom više od dve decenije, Pelosi je postala jedna od najomraženijih figura u republikanskoj politici, česta meta napadačkih spotova koji su je pretvarali u simbol svega što desnica prezire kod demokratske vlasti. Neposredno pred izbore 2022, ta mržnja pretvorila se u nasilje kada je napadač sa čekićem provalio u njihov dom u San Francisku i brutalno napao njenog supruga, kasnije izjavivši da je planirao da kidnapuje Pelosi i ispituje je.

Pelosi je imala izrazito sukobljen odnos sa Trampom, a njihovi obračuni doneli su neke od najupamćenijih slika njenog mandata – i savremene partijske podeljenosti u Vašingtonu.

Nakon što je u početku odolevala pozivima da pokrene Trampov opoziv, na kraju je popustila i predsedavala njegovim prvim impičmentom 2019. godine. Javnost je svedočila njihovim oštrim raspravama tokom sastanaka u Ovalnoj sobi, a simbolično je pocepala primerak njegovog govora o stanju nacije po završetku – što su republikanci nazvali „nepoštovanjem“, a ona „manifestom laži“.

Pelosi je evakuisana sa kongresnog sprata kada su 6. januara demonstranti upali u Kapitol, nakon Trampove višenedeljne kampanje da ospori Bajdenovu pobedu. Iz bezbedne lokacije u Fort Mkneiru, Pelosi je insistirala da se članovi Kongresa vrate u zgradu što pre i nastave sednicu, kako bi pokazali da napad nije uspeo.

Kasnije je vodila Dom kroz drugi Trampov opoziv i osnovala demokratski odbor koji je istraživao napad na Kapitol. Ipak, republikanci su i dalje optuživali Pelosi da je kao predsednica Doma odgovorna za bezbednosne propuste tog dana, iako predsedavajući Predstavničkog doma nema nadležnost nad obezbeđenjem Kapitola.

(Telegraf.rs)