Ova malena raketa zaštitiće Evropu od Putina: Da li je "Mark 1" rešenje za ruske dronove?

U rukama izvršnog direktora kompanije Frankenburg Technologies, raketa "Mark 1" izgleda kao model projektila u mnogo manjoj razmeri.

Sa samo 65 santimetara dužine od vrha do repa, projektil je otprilike veličine francuskog bageta i manji od prosečne ljudske ruke. Dok govori o ovom projektili, Kusti Salm plastičnu repliku u punoj veličini od pene udara u dlan i maše njom kroz vazduh naglašavajući svoje reči.

Preporučujemo

Ali obim projekta koji iznosi iz kancelarije sa staklenim zidovima, koja gleda na aerodrom u estonskoj prestonici Talinu je monumentalan, prenosi The Telgraph.

"Ne stidimo se činjenice da proizvodimo oružje", kaže Salm, bivši glavni civilni službenik u estonskom ministarstvu odbrane.

"Ne bojimo se da kažemo da ih proizvodimo da obaraju ruske bespilotne letelice velikog dometa. I nimalo nam nije neprijatno da kažemo kako će ovo biti najpotrebnija sposobnost u zapadnom svetu u narednih pet do 10 godina".

U laboratorijama rasutim po Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama, odbrambene kompanije utrkuju se da proizvedu male, jeftine rakete.

Svaka od njih pokušava da odgovori na izazov koji je postavio Putinov rat u Ukrajini: kako zaustaviti nalete stotina dronova a da to ne dovede zemlju do bankrota?

U septembru je NATO bio prinuđen da pošalje F-16 borbene avione da obore oko 20 ruskih dronova koji su prešli granicu u Poljsku.

Pogodili su ciljeve raketama vrednim oko pola miliona funti da bi presreli Šahid dronove koji su svaki vredeli manje nego desetina te sume, i neuspešni su u više od polovine pokušaja.

Ne treba biti vojni strateg da bi se shvatilo da takva razmena nije održiva. Kao odgovor, evropski lideri obećali su da će uspostaviti "zid protiv dronova" na istočnom krilu NATO, koji će činiti razni sistemi za elektronsko ratovanje i metode presretanja.

Čak i za raketne stručnjake, izrada jeftinog rešenja predstavlja niz izuzetno zahtevnih problema.

"Želimo da u ovu industriju unesemo pristupačnost i skalabilnost, industriju koja je tradicionalno bila kao industrija dizajnerskih torbi", kaže  Salm.

Rakete u zapadnim odbrambenim arsenalima su tipično "izvrsne": retke, skupe i sposobne do n-tog stepena. Nasuprot tome, sićušni "Mark 1" ima za cilj da bude samo "dovoljno dobar".

Može da leti samo 2 km i teško bi funkcionisao u vrućini pustinje ili hladnoći Arktičkog kruga. Postignuta je ravnoteža između težnje ka jeftinim delovima i ukupne tačnosti, koju kompanija nada da će povećati na 90 odsto trenutno je oko 56 odsto.

Ali smanjenje kapaciteta pomoglo je da "Mark 1" postane „pristupačna masa“, kaže gospodin Salm. Fabrike su postavljene u dve zemlje NATO-a, sa ciljem da se proizvode stotine raketa dnevno.

Iako ne daje cenu za oružje, kaže da košta otprilike desetinu postojećih raketnih sistema protivvazdušne odbrane (raketa Stinger košta oko 500.000 dolra). Za zapadne zemlje, on takođe predstavlja ubedljiv slučaj upotrebe.

U Ukrajini, timovi pilota lansiraju "presretače" dronove kako bi oborili ruske baražne vatre. Ovi avioni su jeftini (oko 3.500 dolara po komadu), ali uspeh u velikoj meri zavisi od veštine pilota.

Dok Kijev ima hiljade obučenih stručnjaka, Zapad ih ima zapanjujuće malo svakako nedovoljno da zaštiti 2.100 kritičnih infrastrukturnih lokacija duž istočne granice NATO 24 sata dnevno.

Sa raketom "Mark 1" koju ka cilju vodi veštačka inteligencija, njeni lansirni sistemi mogu, donekle, biti prepušteni sami sebi.

Postoje jedinstveni izazovi u uguravanju bojeve glave, senzora i goriva u raketu koja nije mnogo duža od tastature. U maloj raketi, kako gorivo sagoreva, ugao nagiba dramatično je pod uticajem promene težine.

Tim iz Frankenburga je eksperimentisao sa "oblikom, položajem krila i težištem, centrom pritiska, znate, svim tim stvarima" kako bi maksimizirao preciznost, kaže navodi Salm.

Da bi rešio izazov raketne nauke uz ograničen budžet, Frankenburg je angažovao neke od najvećih mozgova u ovoj oblasti.

Glavni inženjer je Andreas Bapert, koji je projektovao veoma traženi sistem PVO Iris-T, koji se sada koristi u NATO i u Ukrajini.

Tim je angažovan glavni inženjer koji radi na raketi Spir III u MBDA UK, ključnom projektu za britansku odbranu koji je ugrožen zbog kašnjenja.

"Oni rade stvari koje ne možete naučiti preko vikenda sa Jutjub videa, kao što možete sa dronovima. Ne postoje knjige Raketna nauka za početnike, koje možete naručiti sa Amazona", tvrdi Salm.

Fabijan Hofman, stručnjak za raketnu tehnologiju, kaže:

"Postoji dosta stručnjaka koji mogu da naprave bojeve glave, senzore ili motore. Ali nema toliko ljudi koji mogu da integrišu sve ove podsisteme u funkcionalnu, radnu raketu verovatno nekoliko desetina".

Glavni inženjeri dolaze do izražaja kada stvari ne funkcionišu. Oni obično poseduju decenije iskustva koje je teško "kodifikovati" ili zapisati, kaže Hofman.

"Kada svi imaju veliki znak pitanja na licu jer niko ne zna šta se dešava, jedan čovek sa 30 godina iskustva, na primer, seća se suđenja koje je uradio 2006. godine, a koje je otkrilo da postoji mali problem sa mrljom koja je imala pukotinu  i isto je i ovde".

Frankenburg uspeva da privuče talente svom projektu zbog jednostavne misije.

"Mnogo ljudi se budi ujutru, čitaju vesti i ljuti su zbog nepravde koja se dešava u svetu. A mi smo jedno od retkih mesta u Evropi gde možete da upotrebite svoj talenat da nekako okončate ovo ludilo", zaključuje Salm.

(Telegraf.rs)