PROJEKAT "ATINA" Procurio tajni plan Trampovog kandidata za šefa NASA: Odmah je izazvao brojne kontroverze

Dokument od 62 strane koji je napisao milijarder Džared Ajsakman, kandidat za vođenje NASA koga je kandidovao predsednik SAD Donald Tramp, opisuje sveobuhvatan, ambiciozan, a ponekad i kontroverzan plan za svemirsku agenciju.

Preporučujemo

Ajsakman, koji je imenovan za administratora NASA nakon što je Tramp pobedio na izborima 2024, a čija je nominacija nekoliko meseci kasnije povučena, ponovo je nominovan za ovu funkciju prošlog utorka.

Dokument, koji na sebi nosi oznaku "maj 2025", a kloji je nedavno procurio u nekoliko medija, Ajsakman je javno potvrdio, ali je u objavi na društvenim mrežama naveo da su "delovi sada zastareli". Nije precizirao koje delove smatra zastarelim.

Ipak, dokument je izazvao talas spekulacija o tome kako bi agencija funkcionisala pod njegovim vođstvom. Kopija dokumenta je pribavljena i potvrđena od strane CNN.

U svojoj izjavi, koja je objavljena na dan njegove renomacije, Ajsakman je rekao da je "Projeka Atina", kako je dokument nazvan, "zamišljen kao živi dokument koji se doteruje prikupljanjem podataka nakon potvrde nominacije".

"Mislim da je bolje imati plan kada preuzimate odgovornost tako velike prirode kao što je vođenje NASA, nego nemati nikakav plan", stoji u izjavi.

Među predloženim ciljevima su: preuređenje nekih NASA centara da se fokusiraju na nuklearnu električnu propulziju, uspostavljanje novog programa istraživanja Marsa i prihvatanje filozofije "ubrzaj/popravi/ukloni" za restrukturiranje agencije.

Ako se sprovedu, mnoge politike predložene u dokumentu mogle bi značajno promeniti svakodnevni rad zaposlenih u NASA i transformisati 67-godišnju agenciju.

"Mislim da dokument predstavlja dramatičniji set promena nego što su mnogi u svemirskoj zajednici očekivali", rekao je Kejsi Dreijer, šef svemirske politike u neprofitnoj organizaciji Planetary Society.

Neki zakonodavci takođe su izrazili zabrinutost oko toga kako bi Ajsakman mogao reformisati NASA centre širom zemlje.

Ajsakman mora da prođe potvrdu u Senatu, a za mnoge ciljeve navedene u dokumentu biće mu potrebna odobrenja Kongresa.

Kao CEO tehnološke kompanije - koji je svoju imovinu stekao osnivanjem kompanije za plaćanja Shift4 sa 16 godina i koji je dva puta leteo u orbitu na samofinansiranim misijama SpaceX-a - Ajsakman je neortodoksni izbor za najvišu funkciju u NASA.

Administratori NASA obično se biraju iz grupe naučnika, inženjera, akademika i javnih službenika.

Ipak, Ajsakman je stekao široku podršku u komercijalnoj svemirskoj industriji, gde se smatra energičnim spoljnim kandidatom spremnim da uvede NASA u novu eru.

Borba za moć

Foto: Tanjug/AP

Prema izvoru upoznatom sa dokumentom, originalni Projekat "Atina" imao je više od 100 strana. Ajsakman je napravio samo tri fizičke kopije skraćene verzije od 62 strane i prosledio ih sekretaru za transport Šonu Dafiju i svom šefu kabineta. Procurivanje dokumenta - prema izveštaju Ars Technica i izvoru koji je to potvrdio za CNN - delovalo je kao pokušaj Dafija, koji privremeno vodi NASA, da izazove kontroverzu i potencijalno osujeti Ajsakman renominaciju.

CNN je ranije izvestio da je Dafi privatno rekao da bi želeo da trajno preuzme poziciju šefa NASA, prema izvoru upoznatom sa situacijom.

Portparol Dafija ranije je negirao da je rekao da želi da ostane na funkciji, a Ajsakman je u svojoj izjavi na društvenim mrežama, nakon što je dokument procurio, rekao da Dafi ima "sjajne instinkte i da je odličan komunikator". (Portparol Dafiija nije dao komentar za ovu priču.)

"Ako postoji bilo kakvo zatezanje, sumnjam da su u pitanju više politički operateri koji izazivaju kontroverzu", rekao je Ajsakman.

Ajsakman je ponovo nominovan za šefa NASA 4. novembra, dan nakon što su izveštaji o dokumentu počeli da se pojavljuju u medijima.

"Mislim da su (oni koji su pustili u javnost Projekat "Atina") mislili da će ovo uznemiriti delegacije koje brinu o ljudskom svemirskom letu", rekao je bivši zvaničnik NASA, pod uslovom anonimnosti. "Reći ću vam - nije uspelo."

CNN je kontaktirao gotovo deset senatora čije države imaju NASA centre koji bi mogli biti pogođeni promenama prema ovom dokumentu. Senatori Mark Vorner iz Virdžinije i Kris Van Holen iz Merilenda - dom Goddard Space Flight Centra - dali su najdetaljnije odgovore.

Van Holen je rekao da se sastao sa Ajsakmanom ranije ove godine i "raduje se još jednom saslušanju da dodatno razgovara o tome zašto naredna svemirska trka i potraga za nastanjivim planetama prolazi kroz Merilend".

"Da bi zaštitio liderstvo naše nacije u inovacijama, mora biti više od pečata odobravajuće administracije u vezi sa našim svemirskim naučnim inicijativama", rekao je Van Holen.

Vorner je pozvao Ajsakmana da "angažuje Kongres i preispita bilo koji plan koji ugrožava ove svetske centre i zajednice koje od njih zavise".

Nijedan zakonodavac nije rekao CNN-u kako namerava da glasa o Ajsakmanovoj potvrdi.

Misija na Mars i nuklearna propulzija

Kako će sve ovo uticati na Maskov SpaceX? Foto: Shutterstock

Jedan zapanjujući predlog u Projektu "Atina" je uspostavljanje novog Mars programa, nazvanog "Olympus".

Prema izvoru upoznatom sa dokumentom, ovaj plan je trebao da uskladi NASA sa SpaceX-ovim ciljem slanja bespilotne Starship letelice na Marsovu površinu sledeće godine.

SpaceX plan, koji je Elon Mask javno predstavio u maju, "trebalo je da bude više-manje slobodna misija koju bi SpaceX ionako sproveo", rekao je izvor. Ideja je bila da NASA pruži podršku kroz "Olympus" program uz minimalne troškove za poreske obveznike.

Dokument takođe uključuje brojne reference na program nuklearne električne propulzije - korišćenje električne energije iz malih nuklearnih reaktora za pogon svemirskih letelica. Tehnologija bi jednog dana mogla omogućiti brža, dugotrajnija i fleksibilnija dubokosvemirska putovanja, uključujući misije na Mars.

Ajsakman je javno zagovarao proširenje ovakvog istraživanja, pišući u avgustu, zajedno sa Njutom Gingričom, da bi NASA trebalo da se fokusira na zadatke i istraživanja "koje nijedna druga agencija, organizacija ili kompanija ne može da izvrši".

Projekat "Atina" takođe predlaže demonstracionu misiju spajanja nuklearne električne letelice sa posadom u orbiti.

Ajsakmanova nuklearna vizija predlaže i da NASA centri koji rade na projektima poput rakete Space Launch System (SLS) - uključujući Marshall i Michoud objekte u Alabami i Luizijani - preusmere fokus na nuklearnu električnu propulziju kada se završi SLS program.

Put ka Mesecu

Kada je Projekat "Atina" kreiran početkom 2025, Tramp je već iskazao obnovljeni interes za Mars, čak pominjući istraživanje planete u svom inauguracionom govoru, dok je o NASA-inim aktivnostima vraćanja astronauta na Mesec ćutao.

Ajsakman je tokom saslušanja u aprilu podržao Trampove ambicije na Marsu, rekavši da planira istraživanje crvene planete paralelno sa mesečevim programom NASA. Međutim, pitanja o finansiranju ovih projekata su ostala.

U mesecima nakon toga, Mesec se pokazao kao prioritet politike, u svetlu obnovljene svemirske trke sa Kinom, koja planira da pošalje tajkonaute na Mesec do 2030.

Recentna podrška NASA-inim mesečevim misijama, uključujući dodatak od 10 milijardi dolara Kongresa za ljudski svemirski program u julu, "donosi jasnoću u pitanju", rekao je Ajsakman.

Ali Ajsakman je ponovo u igri za NASA u trenutku kada su planovi za misiju sa ljudskom posadom na Mesecu, Artemis III, u promenama.

Promene u planovima za Mesec

Foto: Shutterstock

Misija Artemis III, koja je planirana za kasnije ove decenije, trenutno zavisi od SpaceX-ovog Starship-a za transport astronauta NASA na površinu Meseca.

Neki stručnjaci za politiku sve više se brinu da je Starship - najmoćnija raketa ikada izgrađena - prevelika, nova i kompleksna da bi zadovoljila hitne vremenske okvire NASA.

Dafi je nedavno naznačio spremnost da ukloni SpaceX sa projekta, tražeći od kompanije i njenog glavnog konkurenta, Blue Origin, da pokažu kako mogu ubrzati razvoj svojih lunarnih modula.

Ove izjave izazvale su oštru reakciju Maska, prijatelja Ajsakmana, koji je privremenog NASA lidera nazvao "Sean Dummy".

Ajsakman nije javno rekao da li bi podržao isključivanje SpaceX-a iz misije Artemis III, ali izvor je rekao da namerava da sarađuje sa kompanijom koja najbrže proizvede lunarni modul za posadu.

Ajsakman je rekao da "plan 'Atina' nikada nije favorizovao nijednog dobavljača, nije preporučivao zatvaranje centara i nije naređivao otkazivanje programa pre nego što se postignu ciljevi".

"Plan ceni ljudsko istraživanje koliko i naučno otkriće", rekao je Ajsakman. "Napisano je kao polazna tačka da NASA, međunarodni partneri i komercijalni sektor imaju najbolje šanse za dugoročni uspeh".

Neizvesnost za nauku

Izvor upoznat sa dokumentom naveo je da neke kontroverzne stavke zahtevaju dodatno objašnjenje.

Na primer, jedan stav u dokumentu kaže da Ajsakman namerava da "izvuče NASA iz porezom finansiranih klimatskih naučnih istraživanja i prepusti ih akademskoj zajednici", što kritičari smatraju da bi moglo otežati prikupljanje ključnih podataka o životnoj sredini.

Dokument takođe predlaže slične politike primenljive na mnoge NASA inicijative, uključujući koncept "science-as-service" gde istraživači kupuju podatke od privatnog sektora, što bi moglo značajno promeniti rad agencije.

Takve mere su već pokušavane u NASA, posebno 1990-ih tokom reforme "bolje, brže, jeftinije", ali je entuzijazam opao nakon gubitka dve Mars misije.

Komercijalna svemirska industrija možda nije u mogućnosti da preuzme sve zadatke koje "Atina" predlaže, rekao je Dreijer. "Ovo stavlja mnogo poverenja u tržište koje još nije u potpunosti testirano", dodao je.

Ajsakman je takođe branio naučne programe poput Chandra X-ray Opservatorije, koji je bio predviđen za smanjenje budžeta, i rekao da bi bio spreman da uloži sopstveni novac za lansiranje teleskopa Nancy Grace Roman.

"Bilo šta što sugeriše da sam protiv nauke ili želim da autsorsujem odgovornost je jednostavno netačno", naveo je u izjavi od 4. novembra.

Zadovoljstvo zaposlenih

Skot Keli u svemiskoj šetnji... Foto: NASA / Zuma Press / Profimedia

Plan "Atina" predlaže ubrzanu reorganizaciju NASA. Agencija je već izgubila oko 4.000 od 18.000 zaposlenih u okviru programa odloženih ostavki Trampove administracije.

Ajsakman želi da prelazak sa delimičnih promena na jedinstvenu, reorganizaciju vođenu podacima koja smanjuje birokratske slojeve između rukovodstva i inženjera, istraživača i tehničara.

Opsežne promene mogle bi izazvati dodatno nezadovoljstvo radnika koji se suočavaju sa smanjenjem budžeta i političkim ometanjima.

Dokument takođe predlaže sveobuhvatan pregled odbora i komiteta NASA da se suspenduju oni koji "usporavaju donošenje odluka" i redefiniše pristup proceni rizika.

"Osiguraćemo da je bezbednost u prvom planu, ali ostvarenje misije NASA znači prihvatanje da neke rizike vredi preuzeti", stoji u dokumentu.

Bivši astronaut i savetnik SpaceX, Garet Rejsman, rekao je da je ohrabrujuće što Ajsakman planira da preispita preteranu konzervativnost u NASA.

Međutim, upozorio je da je teško znati gde je granica, ali poželeo mu je sreću.

Lider promena

Ajsakman je generalno dobro ocenjen u svemirskoj industriji, gde ga vide kao strastvenog lidera sposoban da sprovede vizionarske promene.

Dreijer je primetio da je dokument "pripremljen u drugoj eri". NASA je od tada dobila milijarde dolara za projekte, uključujući istraživanje Meseca, a naučni zagovornici su pokazali snažnu opoziciju Trampovim predlozima za rezove u istraživanjima.

Ajsakmanova renominacija za šefa NASA predstavlja "dobru priliku da se diskutuje o nekim predlozima, posebno u vezi sa naukom".

U objavi na društvenim mrežama Ajsakman je naveo da će podržati dokument ako postane javan i da veruje da "mnogi elementi plana mogu biti uzbudljivi za svemirsku zajednicu i NASA".

Ali nije želeo da diskutuje "stavku po stavku dok NASA i ostatak vlade prolaze kroz prekid rada".

Šire gledano, Ajsakman je sugerisao da će u NASA ući sa otvorenim umom i prilagođavati kurs na osnovu povratnih informacija.

U junu je, na primer, napisao da "nije voleo" kada su mu pristupali ljudi koji su mislili da su jedini spasitelji NASA, i dodao: "Nemam mnogo interesa da radim isto."

(Telegraf.rs)