Trampovo čudno ponašanje oko Epstajna moglo bi skupo da ga košta: Došao u situaciju da mu niko ne veruje?

Ako predsednik SAD Donald Tramp nema šta da krije u vezi sa Džefrijem Epstajnom, onda to zaista pokazuje na čudan način.

Tramp nije optužen ni za kakvo nedelo u vezi sa osuđenim seksualnim prestupnikom, ali se odlično trudi da izgleda sumnjivo, piše CNN.

Preporučujemo

I to bi samo po sebi moglo da predstavlja politički problem, bez obzira na to šta će se na kraju "isplivati" iz Epstajnovih fajlova. Serija novoobjavljenih mejlova Epstajna u sredu otkrila je detalje o Trampovom ranijem odnosu sa Epstajnom, ali nije ponudila nikakav ključni dokaz. Bela kuća je saopštila da ti mejlovi "ne dokazuju apsolutno ništa".

U jednom od tih mejlova iz 2011. godine, Epstajn je izrazio iznenađenje saradnici Gilejn Maksvel što se Trampovo ime nije pojavilo usred optužbi koje se tiču Epstajna. Epstajn je dodao da je Tramp u jednom trenutku proveo sate sa žrtvom Epstajna, Virdžinijom Đufre, u Epstajnovoj kući.

A 2019. godine, Epstajn je, čini se, otkrio da je Tramp bio sasvim svestan da Maksvel regrutuje devojke iz Trampovog odmarališta Mar-a-Lago početkom 2000-ih, rekavši "naravno da je znao za devojke, jer je zamolio Gislejn da prestane".

Iako su neki tvrdili da ovi mejlovi pokazuju da je Tramp imao saznanja o Epstajnovim zločinima ili čak učestvovao u njima, to nije ni približno tako očigledno. Đufre, koja se ubila u aprilu, priznala je da je srela Trampa i nikada ga nije optužila za nelegalno ponašanje. Tramp je, takođe, priznao da je znao da Maksvel regrutuje zaposlene, uključujući Đufre, iz Mar-a-Laga.

Kako navodi CNN, veliko pitanje tu je da li je Tramp imao bilo kakvu slutnju za šta je Maksvel regrutovala maloletnu devojku poput Virdžinije Đufre.

Ali, navode, takođe je značajna Trampova reakcija u sredu.

Dok se sve to dešavalo, Tramp i Bela kuća činili su se zauzetim nečim što je ličilo na kampanju u poslednji čas da se zaustavi peticija Predstavničkog doma koja bi primorala glasanje o objavljivanju kompletnih Epstajn fajlova. Kako je peticija trebalo da dobije odlučujući 218. potpis kada je novi demokratski član Kongresa položio zakletvu kasnije tog dana, Bela kuća je održala sastanak u sa ključnim republikanskim zakonodavcem koji je potpisao peticiju, dok je drugi naveo da se dopisuje telefonom sa predsednikom.

Oba republikanska kongresmena kasnije su rekla za CNN da Tramp lično nije lobirao da uklone svoja imena. Ali predsednik je takođe javno vršio pritisak na republikance koji su stali uz demokrate u forsiranju otkrivanja Epstajn dokumenata.

Foto: Archive PL / Alamy / Profimedia

Bio je to svakako čudan potez. Nijedan republikanac nije povukao svoje ime sa peticije, a predsednik Predstavničkog doma Majk Džonson je brzo rekao da će sledeće nedelje zakazati glasanje o prisiljavanju Ministarstva pravde da objavi kompletne fajlove.

Čak i ako mera prođe u Predstavničkom domu, to nije kraj priče. Senat, u kojem dominiraju republikanci, i dalje bi morao da je razmotri, a Tramp bi i dalje morao da je potpiše. Dakle, ne znači da će to dovesti do skorog objavljivanja dokumenata.

Ali Trampovo protivljenje nečemu što njegova baza već dugo zahteva – kao i činjenica da je održan sastanak sa republikancima - deluju samo kao dodatno produbljivanje ogromnih sumnji koje već veliki broj Amerikanaca gaji u vezi sa time da vlada prikriva informacije povezane sa Epstajnom.

I tu dolazimo do ključne tačke – i političke opasnosti za Donalda Trampa.

Ovo je samo najnovija zbunjujuća epizoda u načinu na koji administracija postupa sa Epstajnovim dosijeima. Među prethodnim primerima su:

• Sumnjivo vremenski usklađeno i naglo povlačenje odluke o objavljivanju dokumenata.
• Trampovo kasno priznanje da je bio upoznat sa regrutovanjem devojaka u Mar-a-Lagu.
• Trampova čudna negacija da je napisao nepristojno pismo za Epstajnov 50. rođendan.
• Njegove druge lažne tvrdnje u vezi sa Epstajnom.
• Sumnjiva odluka administracije da odobri intervju sa Gislejn Maksvel, koja je više delovala u Trampovu korist nego bilo šta drugo. (Ispostavilo se da novoobjavljeni mejlovi opovrgavaju tvrdnje Maksvelu o Trampu iz tog intervjua)
• Premeštaj Gislejn Maksvel u zatvorski kamp sa minimalnom sigurnošću. Administracija još uvek nije objasnila kako je to moguće, mesecima kasnije. Šta više, šuška se da Gislejn Maksvel tamo dobija specijalni tretman.

Čak i ako Donald Tramp nema šta da krije, opasnost je u tome što sve više izgleda kao da ima. To je zato što su ljudi već unapred skloni da poveruju da postoji prava zavera ispod površine, a Trampovi postupci rizikuju da ga učine njenim "vlasnikom". Istraživanja javnog mnjenja to jasno pokazuju.

Ovo je verovatno najgore po Trampa, po broju onih koji ne odobravaju. Amerikanci generalno ne odobravaju način na koji su on i njegova administracija postupali u vezi Epstajna u odnosu otprilike 3 prema 1 u većini anketa.

Najnovija anketa, Reuters-Ipsos iz prošlog meseca, pokazala je da 57% Amerikanaca ne odobrava Trampovo postupanje, dok 19% odobrava. Nezavisni birači nisu odobravali u procentu 59%-10%. I kao u gotovo svakoj drugoj anketi na ovu temu, čak ni većina republikanaca nije rekla da odobrava: 44%.

Amerikanci takođe nisu zadovoljni transparentnošću i objavljivanjem informacija od strane administracije.

Anketa Pew Research Centra iz avgusta pokazala je da 63% Amerikanaca, pa čak i 38% republikanski nastrojenih Amerikanaca, malo ili nimalo veruje onome što Trampova administracija govori o ovom pitanju.

Slično tome, anketa Quinnipiac University iz avgusta pokazala je da 73% na preme 16% birača smatra da Ministarstvo pravde nije bilo transparentno u svojoj istrazi. Sve to rečeno, ovo očigledno nije prioritetno pitanje za većinu Amerikanaca. Relativno malo ljudi je pratilo dešavanja pažljivo. Samo oko jedne četvrtine ispitanika pratilo je "izuzetno" ili "veoma pažljivo", prema Pew anketi.

Ali, što je ključno, ovo je takođe tema o kojoj Amerikanci lako mogu pomisliti najgore.

Kako piše CNN, 69% Amerikanaca je reklo da vlada verovatno krije informacije o Epstajnovim klijentima, prema anketi Reuters-Ipsos iz jula. Čak 92% misli da dosijei verovatno uključuju kompromitujuće informacije o bogatim ili moćnim ljudima, prema anketi CBS News–YouGov iz jula.

Isto tako, 69% sumnja u tvrdnju Trampove administracije da ne postoji nikakva Epstajnova „lista klijenata“, prema anketi Yahoo News–YouGov iz istog meseca. Ta ista anketa pokazala je da je čak 33% republikanaca reklo da Tramp nije otišao dovoljno daleko u pokušaju da dođe do dna Epstajnovih poslova.

A možda najupadljivije, samo 26% Amerikanaca, i svega 55% republikanaca, bilo je spremno da isključi mogućnost da je Tramp učestvovao u kriminalu s Epstajnom. (Tramp nije optužen ni za kakav zločin povezan s Epstajnom.)

To je mnogo Amerikanaca koji su skloni da poveruju u najgore – ili su bar spremni da razmotre takvu mogućnost. Ljudi, takođe, deluju kao da imaju veoma malo poverenja u ono što administracija radi ili govori o svemu ovome.

A Trampovo ponašanje im samo daje sve više razloga za sumnju.

(Telegraf.rs)