Tramp aminovao otvaranje Epstajnovih dosijea, šta sad? Teče rok od 30 dana, svet čeka da sazna celu istinu

Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je zakon kojim se nalaže Ministarstvu pravde da objavi svoje dosijee o osuđenom seksualnom prestupniku Džefriju Epstajnu, što predstavlja potencijalno dalekosežan razvoj u višegodišnjim naporima preživelih žrtava Epstajnovog zlostavljanja da dobiju javno razotkrivanje njegovih zločina.

I Predstavnički dom i Senat usvojili su zakon ove nedelje ogromnom većinom nakon što je Tramp preokrenuo stav posle višemesečnog protivljenja i najavio da će ga potpisati. Sada kada je zakon potpisan, počinje rok od 30 dana u kojem Ministarstvo pravde mora da objavi takozvane Epstajnove dosijee, piše AP.

Lider demokrata u Senatu Čak Šumer rekao je u sredu da je ovaj zakon "nalog predsedniku da bude u potpunosti transparentan, da izađe potpuno čist i da pruži punu iskrenost američkom narodu".

Šumer je dodao da su demokrate spremne da uzvrate ako procene da predsednik postupa drugačije od "pune transparentnosti".

U objavi na društvenim mrežama u sredu, kojom je saopštio da je potpisao zakon, Tramp je napisao: "Demokrate su iskoristile pitanje 'Epstajna', koje utiče na njih mnogo više nego na Republikansku partiju, kako bi pokušale da skrenu pažnju sa naših NEVEROVATNIH pobeda."

Brz i dvopartijski rad u Kongresu ove nedelje usledio je kao odgovor na rastuću javnu potražnju da Epstajnova dokumenta budu objavljena, posebno dok interesovanje raste za njegove veze sa svetskim liderima, uključujući Trampa, bivšeg predsednika Bila Klintona, Endrua Mauntbatena-Vindzora, koji je zbog ove afere već lišen kraljevske titule princa, i mnogim drugima.

Postoje velika očekivanja javnosti o tome šta bi dokumenta mogla dodatno da otkriju. Ipak, zakon će najverovatnije dovesti do retko viđenog razotkrivanja obimne savezne istrage, što stvara i rizik od neželjenih posledica.

Šta zakon predviđa?

Zakon obavezuje državnu tužiteljku Pam Bondi da objavi praktično sve što je Ministarstvo pravde prikupilo tokom više saveznih istraga o Epstajnu, kao i o njegovoj dugogodišnjoj bliskoj saradnici i devojci Gislejn Maksvel, koja služi kaznu od 20 godina zatvora zbog vrbovanja maloletnih devojčica za osramoćenog finansijera. Ti dosijei sadrže oko 100.000 stranica, prema rečima saveznog sudije koji je imao uvid u slučaj.

Zakon takođe obavezuje Ministarstvo pravde da objavi svu internu komunikaciju o Epstajnu, njegovim saradnicima i njegovoj smrti 2019. godine u ćeliji na Menhetnu, dok je čekao podizanje optužnice za seksualno zlostavljanje i trgovinu desetinama maloletnica.

Ipak, zakon izuzima određene delove dosijea. Autori zakona pobrinuli su se da Ministarstvo pravde može da zadrži podatke koji sadrže lične informacije o žrtvama, materijal o seksualnoj zloupotrebi dece i informacije koje administracija smatra tajnim iz razloga nacionalne bezbednosti ili spoljne politike.

"Nastavićemo da poštujemo zakon uz maksimalnu transparentnost, štiteći žrtve", rekla je Bondi na konferenciji za novinare u sredu, kada je upitana o objavljivanju dokumenata.

Zakon takođe dozvoljava Ministarstvu pravde da zadrži informacije čije bi objavljivanje ugrozilo aktivne istrage ili krivične postupke. To je izazvalo zabrinutost među pristalicama zakona da bi ministarstvo moglo da otvori aktivne istrage protiv osoba pomenutih u Epstajnovim dokumentima kako bi sprečilo njihovo objavljivanje.

Poslanica Maržori Tejlor Grin, dugogodišnja Trampova saveznica koja se oštro razišla sa njim u vezi s ovim zakonom, rekla je u utorak da smatra da će se prav "test" za administraciju videti u tome koliko će se zakon poštovati.

"Da li će Ministarstvo pravde objaviti dokumenta ili će sve ostati blokirano zbog istraga?", upitala je.

U julu je FBI u dopisu o Epstajnovoj istrazi naveo da "nismo otkrili dokaze koji bi omogućili pokretanje istrage protiv neoptuženih trećih lica". Ali Bondi je prošle nedelje postupila po Trampovom zahtevu i naredila saveznom tužiocu da istraži Epstajnove veze sa predsednikovim političkim protivnicima, uključujući Klintona.

Ipak, Tomas Mesi, republikanski kongresmen iz Kentakija koji je podržao zakon, rekao je da "ne postoji način na koji mogu da pokrenu dovoljno istraga da pokriju sve" za koje veruje da su umešani u Epstajnova zlostavljanja.

"A ako i pokrenu, onda dobro", dodao je.

Zakon takođe nalaže Ministarstvu pravde da napravi izveštaje o tome koji su materijali zadržani, kao i o urađenim redigovanjima, u roku od 15 dana nakon objavljivanja dokumenata. U njemu stoji i da zvaničnici ne smeju ništa da zadrže ili prekriju "na osnovu sramote, narušavanja ugleda ili političke osetljivosti, uključujući bilo kog državnog zvaničnika, javnu ličnost ili stranog dostojanstvenika".

Ko bi mogao da bude imenovan?

Široko je rasprostranjeno očekivanje da bi mnoga imena mogla da se pojave u dosijeima istraga koje su trajale više od decenije, uz zabrinutost da bi se smatralo da je svako ko je spomenut automatski kriv ili saučesnik.

Epstajn je bio ličnost koja se kretala u krugovima šefova država, uticajnih političara, akademika i milijardera. Objavljivanje njegovih mejlova i poruka u istrazi Odbora za nadzor Predstavničkog doma prošle nedelje već je pokazalo njegove veze i privatne razgovore o Trampu i mnogim drugim moćnim ličnostima.

Ipak, savezni tužioci rade po pažljivo osmišljenim smernicama o tome koje informacije objavljuju javno i na sudu, kako bi zaštitili žrtve i očuvali pravičnost pravnog sistema. Predsednik Predstavničkog doma Majk Džonson izneo je ove nedelje prigovore na zakon po tom osnovu, tvrdeći da bi mogao da razotkrije neželjene informacije o žrtvama i drugima koji su bili u kontaktu sa istražiteljima.

Ipak, Džonson nije pokušao da izmeni zakon i glasao je za njega.

Za pristalice zakona upravo javno razotkrivanje istrage jeste cilj. Neke žrtve trgovine ljudima Epstajna i Maksvelove traže načine da objave imena ljudi za koje tvrde da su bili umešani ili saučesnici, ali se plaše tužbi muškaraca koje optužuju.

Mesi je rekao da želi da FBI objavi izveštaje o svojim razgovorima sa žrtvama.

Ti izveštaji obično sadrže neproverene informacije, ali Mesi kaže da je odlučan u tome da objavi imena optuženih. On i Grin ponudili su da ih pročitaju na podu Predstavničkog doma, čime bi njihov govor bio zaštićen od pravnih posledica.

"Trebaju nam imena", rekao je Mesi.

(Telegraf.rs)