Alarmantno upozorenje bivšeg hakera: "Ljudi više nisu najveća pretnja na internetu"

Bret Džonson je proveo više od decenije provaljujući u računarske sisteme, kradući identitete i prodajući ukradene kreditne kartice na dark vebu. Ukradio je milione dolara, često zarađujući preko 100.000 dolara mesečno kroz krađu identiteta za poreske prijave, prenosi Business Insider.

Danas on sarađuje sa Tajnom službom i privatnim kompanijama kao konsultant, pomažući da se spreče upravo one vrste kriminala koje je nekada sam počinio. Džonson kaže da se svet sajber kriminala čiji je on nastank umnogome pomogao sada menja u nešto još teže uočljivo i nešto što je gotovo nemoguće zaustaviti.

"Sajber kriminal sve je organizovaniji, a to predstavlja veliki problem", kaže on.

"Sledeći talas sajber kriminala dolaziće od čitavih operacija pokretanih veštačkom inteligencijom, gde će mašine pisati prevare, falsifikovati dokaze, pa čak i razgovarati sa žrtvama u realnom vremenu".

Ovo su tri rastuće sajber pretnje koje Ddžonsona najviše zabrinjavaju:

1. Problem sa "dipfejkovima" tek počinje

Džonson kaže da će "dipfejkovi" koji uverljivo imitiraju stvarne ljude postati centralni deo internet prevara. Kriminalci ih već koriste da bi falsifikovali glasovne poruke i lažne video pozive uživo. Uskoro će ova tehnologija učiniti da ne možemo verovati onome što vidimo ili čujemo na internetu, kaže on i nastavlja:

"Da bih te prevario, moram da zadobijem tvoje poverenje. Međutim, dipfejkovi omogućavaju kriminalcima da zaobiđu trud oko sticanja poverenja tako što se predstavljaju kao osoba koja je već pouzdana, čime se proces pravljenja žrtava dramatično ubrzava".

Na primer, prošle godine je jedan finansijski službenik prevaren da odobri međunarodne transfere u ukupnoj vrednosti većoj od 25 miliona dolara. Službenik je to učinio nakon video poziva koji je zapravo bio sastavljen od dipfejk rekreacija njegovih pravih kolega, uključujući i finansijskog direktora organizacije.

"Dolazimo do tačke u kojoj više nećemo moći da verujemo ničemu što vidimo ili čujemo u onlajn okruženju, a to postaje veoma opasno", tvrdi Džonson.

Tu pretnju pogoršava brzina veštačke inteligencije, koja može da imitira govorne obrasce, kreira realistična lica i piše poruke prilagođene ličnosti mete.

2. Prevarne farme koje funkcionišu kao korporacije

"Prošla su vremena kada su prevaranti delovali sami", rekao je Džonson.

"Prevarne farme postaju nova norma. Prevarne farme su zgrade pune radnika, koji su često žrtve trgovine ljudima ili primorani na ropski rad koji istovremeno obavljaju prevare".

Neke od ovih operacija su specijalizovane za "klanje svinja", prevare u dugoročnim vezama koje iscrpljuju ušteđevinu žrtava. Upravo to se dogodilo Ahmetu Tozalu, koji je preko interneta imao vezu sa navodnom ženom.

Tokom nekoliko nedelja, ta žena ga je ubedila da investira više od godišnje vrednosti svoje plate u kriptovalutu, koja nije postojala. Na kraju je morao sam da se preseli iz Turske u Uzbekistan kako bi pronašao veću platu za izdržavanje porodice.

Ove prevarne farme su strukturirana preduzeća, sa radnicima koji se rotiraju u smenama i supervizorima koji ih nadgledaju.

"To je nešto što tada nismo videli", rekao je Džonson o vremenu kada je varao ljude 90-ih i početkom 2000-ih.

"Tada ste videli kriminalce kako rade zajedno, umrežavaju se na način zadruge. Ali danas je to mnogo organizovanije".

3. Uspon sintetičkih identiteta

Ista automatizacija koja podstiče dipfejkove podiže prevaru identiteta na novi nivo. Džonson naziva prevaru sintetičkog identiteta mešavinu stvarnih i lažnih ličnih podataka koji se koriste za stvaranje nove digitalne osobe oblikom krađe identiteta broj 1 u svetu.

To je posebno zabrinjavajuće jer je "sintetička prevara gotovo nevidljiva jer ta osoba zapravo ne postoji", rekao je, dodajući da "to čini 80 odsto svih prevara sa novim računima. To je 20 odsto svih povraćaja sredstava po kreditnim karticama, 5% svih dugova po kreditnim karticama. To je ogromno".

Kada lažni identitet uspostavi kreditnu sposobnost, može se koristiti za otvaranje bankovnih računa, podnošenje zahteva za kredite ili olakšavanje pranja novca. Banke često otkrivaju prevaru tek nakon što računi nestanu. Ako se broj sintetičkih identifikacionih dokumenata nastavi povećavati, to bi moglo eksponencijalno otežati otkrivanje prevara.

Kako se zaštititi od prevare

Prevaru je sada lakše postići nego ikad ranije. "Kriminalac sada ne mora da razume nijedan aspekt kriminala. Može odmah da kupi tutorijale, pohađa časove uživo, kupi sve što mu je potrebno onlajn i odmah počne da bude uspešan i profitabilan u kriminalu", rekao je Džonson.

Zato je važno znati kako da se zaštitite. Džonson je izneo i šest načina da smanjite rizik od hakovanja:

Vežbajte situacionu svest na mreži: Shvatite da svaka onlajn platforma ima predatore.

Zamrznite kredit svima u vašem domu, ne samo vama: Ovo može odmah zaustaviti svaku novu prevaru sa nalozima.

Postavite upozorenja na naloge gde god možete: Cilj je da znate kada se koriste.

Postavite dobru bezbednost lozinkom: Nikada ne koristite istu lozinku za više naloga koji nalog.

Podesite višestruku verifikaciju: Kada se koristi sa drugim alatima, ovo može značajno povećati vašu bezbednost.

Pazite šta delite na društvenim mrežama: Prevaranti mogu lako da izvuku osetljive informacije poput vašeg datuma rođenja i devojačkog prezimena vaše majke i da ih iskoriste da pokušaju da vas hakuju.

(Telegraf.rs)