Zelenski pod sve većim pritiskom: Ovih 5 stvari objašnjavaju u koliko se teškoj situaciji nalazi

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski se suočava sa spojem kriza koje testiraju njegovu sposobnost da vodi sve umorniju naciju skoro četiri godine nakon razarajuće sveobuhvatne invazije Rusije.

Već više od nedelju dana, Zelenski se bori da obuzda posledice korupcionaškog skandala od 100 miliona dolara koji uključuje visoke zvaničnike i druge saradnike. Pritisak je pojačan dok Sjedinjene Američke Države guraju predlog koji su pripremili zajedno sa Rusijom, a koji bi zahtevao velike ustupke od Ukrajine - a izgleda da su ustupci od Rusije minimalni - kako bi se okončao rat, piše AP.

Sve ovo se dešava dok Rusija sporo, ali sigurno napreduje na delovima fronta od 1.000 kilometara i neprekidno bombarduje ukrajinske elektrane, uzrokujući teške nestašice struje dok se hladnije vreme približava.

Evo pet stvari koje treba znati o rastućem pritisku s kojim se suočava Zelenski.

Suočavanje s pobunom

Zelenski se suočava s pobunom od strane zakonodavaca u svojoj stranci otkako su državne agencije za borbu protiv korupcije otkrile da je 100 miliona dolara otuđeno iz energetskog sektora putem podmićivanja od strane izvođača.

Nakon što su istražitelji objavili svoje nalaze, Zelenski je smenio dvoje visokih zvaničnika i uveo sankcije bliskim saradnicima. Jedan od njegovih saradnika umešanih u ovu šemu, Timur Mindič, navodno je napustio zemlju. Mindič je partner u medijskoj produkcijskoj kompaniji čiji je Zelenski bio suvlasnik pre nego što je postao predsednik.

Neki ukrajinski zakonodavci i aktivisti traže od predsednika da smeni svog moćnog šefa kabineta, Andrija Jermaka. Ni Zelenski ni Jermak nisu optuženi za bilo kakvo nedelo od strane istražitelja. Ali, s obzirom na to da se veruje da Jermak odlučuje o ključnim državnim imenovanjima i ima uticaj u vrhunskim političkim poslovima, zakonodavci smatraju da bi trebalo da preuzme odgovornost kao način da pomogne u vraćanju poverenja javnosti.

Partija Sluga naroda koju vodi Zelenski osvojila je više od dve trećine poslaničkih mesta na parlamentarnim izborima 2019. godine. Međutim, neki političari upozoravaju da bi podela u partiji ili niz prelazaka moglo dovesti do gubitka parlamentarne većine, ako se ne razdvoji od Jermaka.

Mnogi politički saveznici Zelenskog smatraju da nešto mora da se promeni, čak i ako nisu javno izrazili svoje brige, rekao je Nikola Davidiuk, nezavisni politički ekspert.

Jedna od glavnih kritika vlade Zelenskog je da je previše moći koncentrisano u rukama Jermaka i njegovih savetnika, dodao je Davidiuk.

"Stil upravljanja Zelenskog ne funkcioniše", rekao je on.

Kako će Zelenski reagovati na korupcijski skandal može odrediti da li će posledice naštetiti položaju Ukrajine kod saveznika, rekao je Davidiuk.

Vlast Zelenskog nije trenutno u opasnosti

Ruska invazija je izazvala uvođenje vanrednog stanja u Ukrajini, neodređeno odlažući predsedničke i parlamentarne izbore. Dakle, čak i ako kontrola Zelenskog nad parlamentom oslabi i njegova popularnost opadne, vrlo je malo verovatno da će biti smenjen dok rat traje - osim ako ne podnese ostavku dobrovoljno.

Predsednički mandat u Ukrajini obično traje pet godina, a pre rata, sledeći izbori su bili zakazani za proleće 2024. godine.

Rastući politički protivvetrovi s kojima se Zelenski suočava mogli bi izazvati poteškoće u njegovoj sposobnosti da prođe bilo koji potencijalni mirovni sporazum koji se pregovara s Rusijom kroz parlament. A ako bi tražio reizbor nakon rata, njegove šanse bi mogle biti umanjene ako Jermak i dalje bude u igri, kažu politički analitičari.

Bivši general se vidi kao rival, ali negira političke ambicije

Nijedna izabrana opoziciona figura u Ukrajini ne predstavlja ozbiljnu pretnju za Zelenskog.

Bivši ukrajinski predsednik i trenutni opozicioni poslanik, Petro Porošenko, nije uspeo da proširi svoju podršku izvan svoje male baze lojalista. Njegovi pokušaji da pokrene glasanje o nepoverenju vladi Ukrajine takođe su propali. Skupio je manje od polovine od potrebnih 150 glasova.

Jedan potencijalni izazivač mogao bi biti bivši načelnik ukrajinske vojske, Valerij Zalužnji, koji je nadgledao nekoliko uspešnih kontraofanziva u prvoj godini rata i koga je ukrajinski predsednik smenio krajem 2023. godine. Zalužniji sada služi kao ukrajinski ambasador u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Zalužniji negira bilo kakvu nameru da uđe u politiku, ali ankete u Ukrajini pokazuju da je teoretski konkurentan sa Zelenskim, što održava spekulacije da bi mogao biti uveren da se kandiduje na sledećim izborima.

Plan SAD i Rusije za okončanje rata u Ukrajini

Sjedinjene Američke Države i Rusija su sastavile plan koji ima za cilj okončanje rata u Ukrajini, a koji zahteva velike ustupke od Kijeva, prema nacrtu koji je dobila agencija AP, uključujući ispunjavanje nekih zahteva koje je Kremlj ponavljao još od invazije početkom 2022. godine.

Plan zahteva da Ukrajina ustupi teritoriju Rusiji i da Kijev ograniči veličinu svoje vojske. Rusiji bi, kao deo predloga, bila data efektivna kontrola nad celim istočnim Donbasom - oblast koju Moskva dugo želi - iako Ukrajina još kontroliše deo tog područja.

Zelenski je ranije odbacio iste uslove, opisujući ih kao neustavne i nepravedne. Njegov kabinet je u četvrtak saopštio da je zvanično primio plan, ali nije komentarisao njegov sadržaj.

Ipak, danas je Zelenski rekao da je Ukrajina pod jednim od najtežih pritisaka i da se suočava sa rizikom da izgubi ključnog partnera ili dostojanstvo.

Potom se oglasio i Tramp, koji je potvrdio da je Zelenskom dao rok da se izjasni do Dana zahvalnosti, 27. novembra.

Inače, izveštaji o mirovnom planu pojavili su se u trenutku kada se Zelenski suočava sa pojačanim nemirom zbog korupcijskog skandala. Orisia Lutsevič, stručnjak za Ukrajinu iz Chatham House rekla je da je "vreme vrlo štetno za Ukrajinu".

"Zelenski je ranjiv. I SAD i Rusija (su primetile) unutrašnji skandal i odlučile da pojačaju pritisak na njega da se saglasi s ruskim planom", rekla je Lutsevič.

Ali trud možda neće ispasti kako je zamišljeno, dodala je, naglašavajući da evropski saveznici dolaze u odbranu Ukrajine i govore protiv plana.

Pritisak na frontu i širom zemlje

U ovom kontekstu, bolje opremljena ruska vojska povećava napade duž fronta i na energetske objekte u pozadini, dodatno opterećujući Ukrajinu.

Ruska vojska nastavlja da napreduje u više oblasti. U severoistožnoj regiji Harkov, ruske snage pritiskaju gradove Kupjansk i Liman, koje je Ukrajina povratila od Rusije u prvoj godini rata. Međutim, najžešće bitke vode se oko opkoljenog ukrajinskog grada Pokrovsk, ključnog logističkog čvorišta u istočnoj Donjeckoj oblasti.

Ruski napadi na ukrajinske elektrane u novembru rezultirali su nekim od najgorih nestašica struje otkako je rat počeo.

(Telegraf.rs)