Kako NATO može da se spremi za nove konflikte: Ove 4 lekcije treba da nauče od rata u Ukrajini

Evropske zemlje imaju mnogo toga da nauče iz gotovo četiri godine rat u Ukrajini o evoluciji ratovanja i tome kako se bolje pripremiti za budućnost međunarodne bezbednosti, izjavio je estonski ministar spoljnih poslova Margus Cakna.

Cakna je, u intervjuu za Newsweek, govorio o nizu tema povezanih sa evropskom bezbednošću i ruskim ambicijama prema zapadnim susedima, ali je naglasio da Estonija i druge članice NATO-a imaju mnogo da nauče iz sukoba.

Predsednik SAD Donald Tramp postavio je kao ključni cilj svog drugog mandata postizanje mirovnog sporazuma između Rusije i Ukrajine, isprva tvrdeći da bi brzo okončao sukob, ali ubrzo priznavši da se situacija pokazala mnogo složenijom nego što je mislio.

Ipak, administracija je nakon konsultacija sa Rusijom iznela mirovni plan od 28 tačaka, nudeći put za izlaz obema zemljama. Evropski lideri su na kraju ocenili da bi Ukrajina previše izgubila kada bi prihvatila prvi mirovni plan, uključujući odricanje od teritorija koje su pod kontrolom Kijeva u korist Rusije, u zamenu za slabe garancije da Rusija ubuduće neće napasti Ukrajinu, kao i ograničavanje ukrajinske vojske na otprilike dve trećine njene sadašnje veličine.

Evropski lideri su iskoristili taj plan da oblikuju sopstvenu kontraponudu, koja je nudila slične uslove, ali znatno povoljnije za Ukrajinu, uključujući ograničavanje veličine vojske na nivo bliži 90 odsto sadašnje snage, i jače garancije za zaštitu Ukrajine i NATO-a u celini od potencijalne buduće ruske agresije. Cakna je dao intervju u danu kada je Trampova administracija objavila svoj predlog mirovnog sporazuma za Rusiju i Ukrajinu, dok detalji tog sporazuma još nisu bili poznati.

Važne lekcije

Cakna kaže da evropske države iz sukoba sa Ukrajinom treba da nauče četiri važne lekcije.

Prvo, da države ne smeju da se plaše da uzvrate Rusiji, "bez obzira na cenu";

Drugo, da "morate izneti na videlo sve zločine" koje je počinila Rusija ili drugi agresori, pri čemu je Cakna rekao da je to predstavljalo prelomni trenutak za globalnu podršku Ukrajini nakon što su svi videli "ove sumanute stvari koje su Rusi radili protiv civila";

Treće, da svi moraju podržati teritorijalni integritet suverenih država, posebno suočeni s eskalacijom, kako bi se pružila "odlučna podrška i obezbedilo sve što je potrebno da biste to zaustavili";

I četvrto, da Evropa sada mora da shvati da je Rusija pretnja i da ulaganje u vojne kapacitete ne sme biti ignorisano – na šta su NATO saveznici inače ukazivali kao na fokus Donalda Trampa.

"Mnogo puta sam rekao da se Evropa godinama i decenijama ponašala kao stara, debela mačka", rekao je Cakna.

"Ovo je realnost da ne govorimo samo o istočnom krilu, već i (ljudi na jugu) Evrope razumeju stvarni život, da rat može doći u Evropu. Rat Evropske unije već je u Evropi u značenju Ukrajine", rekao je on i dodao da "postoji ogroman trošak za sve, pre svega za Ukrajince, ali i ruski narod plaća".

Ali to znači da Evropa takođe mora mudrije trošiti taj povećani novac, posebno u svetlu neverovatnih inovacija Ukrajine u ratovanju, koje Evropa mora iskoristiti da usmeri svoja buduća ulaganja u sukobima, kaže estonski ministar.

"Ako ćemo sada potrošiti bilione evra na evropsku odbranu, moramo da shvatimo da planove pravimo za narednu deceniju, a novac stiže sada, sledeće godine. Moramo doneti ispravne odluke - koje kapacitete gradimo", rekao je on.

Rusija forsira granice Evrope

Deo problema, prema Cakni, jeste to što je Rusija koristila strah od eskalacije kako bi nastavila da gura svoju agendu, sprečavajući članice NATO-a, posebno SAD, da uzvrate ili intervenišu, što je dovelo do ruskih dobitaka u Gruziji i Ukrajini.

Evropa je odgovorila pokušajem da ekonomski "priveže" Rusiju i Vladimira Putina, ali to se pokazalo kao velika greška, jer je Rusija umesto toga stekla kontrolu nad Evropom zbog zavisnosti koju je ona razvila od ruskog energetskog sektora.

"Sada se mnogo mučimo, ali, srećom, odlučili smo u Evropskoj uniji da se rešimo ovog energetskog uvoza iz Rusije", rekao je Cakna.

Rusko hibridno ratovanje

Možda najjasnija i najviše diskutovana lekcija koju je Evropa nedavno izvukla iz ukrajinskog sukoba, kaže Cakna, jeste način na koji je Rusija promenila svoj pristup ratovanju, sada sprovodeći "hibridno ratovanje" koje uključuje pokušaje da se države zbune ili isprovociraju bez direktne vojne akcije.

Ranije ovog meseca došlo je do zategnutog trenutka u sukobu kada su saveznici iz NATO-a optužili Rusiju za sabotažu u Poljskoj, izazvavši eksploziju na železničkoj liniji koja je bila ključna za snabdevanje ukrajinskih snaga od Varšave do Lublina, grada tik uz granicu s Ukrajinom.

"Vidimo to na svim nivoima, ali moramo da razumemo da je ovo već – možda ne rat – ali agresija koja se već dešava, ne na klasične načine, već na hibridne načine, i moramo to da sagledamo, moramo da preduzmemo mere i moramo jasno da povučemo crtu kada Rusija to pređe", rekao je sagovornik Newsweek-a.

Cakna je naveo da je Rusija počinila "teška kršenja principa suvereniteta", pokušavajući da "pomeri crvene linije i testira naše društvo, stvarajući dodatni pritisak i testirajući naše jedinstvo, pre svega između Evrope i SAD".

"Sve ove vrste akcija odvijaju se konstantno, i ne govorimo o Estoniji ili Poljskoj, već već o Nemačkoj i mnogim drugim zemljama u sredini Evrope. Ovo su napadi Rusije. Sada je pitanje – kada ćemo konačno reći da je ovo sada član 5 i da je ovo prava agresija?", rekao je Cakna.

Član 5 odnosi se na peti član NATO ugovora koji kaže da je napad na jednu članicu napad na sve članice, ali ga može aktivirati samo zemlja koja je direktno pogođena tim delovanjem.

Cakna je tvrdio da su "ovo veoma opasne stvari koje Rusija radi, i ako bismo naveli sve što smo imali u Evropi tokom poslednje više od tri godine… možda bismo već mogli da zatražimo aktiviranje člana 5".

Ali ovi testovi su umesto toga ojačali evropsku odlučnost i obnovili spremnost među različitim članicama NATO-a, i Cakna je rekao da su sada, za razliku od ranije, "ako vidimo neposrednu pretnju našem suverenitetu i vojne pretnje, spremni da ih oborimo."

(Telegraf.rs)