"AKO TI JE DO ŽIVOTA..." Maduro dobio žestok ultimatum od Trampa, posle ovoga ima samo jednu šansu da preživi!

Dok se Vašington priprema za kopnene napade unutar Venecuele, dugo očekivani telefonski razgovor između Bele kuće i Karakasa, koji je imao za cilj da smiri krizu, nosio je jasnu poruku za venecuelanskog lidera Nikolasa Madura: "možete spasiti sebe i svoje najbliže, ali morate odmah napustiti zemlju", naveli su izvori upoznati sa razgovorom za Miami Herald.

Razgovor - koji je, prema izveštaju New York Timesa, održan prošle nedelje - brzo je zapao u ćorsokak jer je postalo jasno da su stavovi dve strane daleko jedan od drugog. Vašington je zahtevao da Maduro i njegovi najbliži saveznici odmah napuste Venecuelu kako bi se omogućilo ponovno uspostavljanje demokratske vlasti, dok su lideri režima predlagali da političku kontrolu predaju opoziciji, ali da zadrže komandovanje oružanim snagama.

Prema izvorima, američka poruka Maduru bila je direktna: bezbedan prolaz bio bi zagarantovan za njega, njegovu suprugu Siliju Flores i sina samo ako odmah pristane da podnese ostavku.

Razgovor se odigrao u trenutku kada su se pojavljivali sve jači znakovi da administracija predsednika Trampa priprema odlučniju fazu operacija protiv tzv. Cartel de los Soles, za koji Vašington tvrdi da ga vode Maduro i drugi visoki zvaničnici.

Vašington dugo optužuje Madura i njegove najbliže saveznike da upravljaju tim kartelom. Godine 2020. Ministarstvo pravde podiglo je optužnicu protiv Madura i više od desetak zvaničnika, nazivajući režim "narko-terorističkom organizacijom".

SAD su postavile nagradu od 50 miliona dolara za Madura - najveću ikada ponuđenu za aktuelnog šefa države - i 25 miliona dolara za moćnog političara vladajuće stranke Diosdada Kabelja.

U četvrtak je Tramp najavio da će američke vojne akcije, do tada fokusirane na potapanje brzih čamaca osumnjičenih za prevoz droge u Karibima, uskoro biti proširene na teritoriju Venecuele. Tokom poziva pripadnicima vojske povodom Dana zahvalnosti, rekao je da će Oružane snage SAD "vrlo uskoro" započeti kopnene operacije kako bi poremetile, kako je opisao, mreže krijumčarenja droge u Venecueli.

Jedan izvor je rekao da je razgovor, posmatran kao poslednja prilika da se izbegne direktna konfrontacija, zapao u ćorsokak zbog tri pitanja.

"Prvo, Maduro je tražio globalnu amnestiju za sve zločine koje je on i njegova grupa počinila, što je odbijeno. Drugo, tražili su da zadrže kontrolu nad oružanim snagama - slično kao što se dogodilo u Nikaragvi 1991. sa Violetom Čamoro. U zamenu bi dozvolili slobodne izbore", rekao je izvor pod uslovom anonimnosti.

Treći problem bio je tajming: Vašington je insistirao da Maduro odmah podnese ostavku, a Karakas je odbio.

Poziv - inicijalno posredovan od strane Brazila, Katara i Turske - nije ponovljen. Nakon Trampove najave u subotu da se vazdušni prostor Venecuele smatra "potpuno zatvorenim", vlada u Karakasu pokušala je da stupi u kontakt sa Vašingtonom, ali nije dobila odgovor.

Odluka o zatvaranju vazdušnog prostora, široko tumačena u Venecueli kao uvod u mogući napad, dodatno je pojačala već napetu situaciju. Tramp je u poruci "aviokompanijama, pilotima, dilerima droge i trgovcima ljudima" upozorio da se vazdušni prostor iznad i oko Venecuele smatra zatvorenim i pozvao na hitnu pažnju.

U isto vreme, Vašington je proširio pravni okvir za moguće vojne akcije. Stejt department je formalno označio Cartel de los Soles kao stranu terorističku organizaciju, stavljajući Madura, ministra unutrašnjih poslova Diosdada Kabelja i ministra odbrane Vladimira Padrina Lopeza u istu pravnu kategoriju kao lidere Al-Kaide i ISIS-a.

Ova odluka administraciji omogućava nove opcije za vojne akcije bez dodatnog odobrenja Kongresa i efektivno tretira Madurovu vladu kao deo terorističke mreže.

Analitičari kažu da je mera širokog opsega. Pošto američki zvaničnici tvrde da kartel funkcioniše iz same venecuelanske države, odluka praktično tretira Madurovu vladu kao deo terorističke organizacije.

Stručnjaci navode da bi potez mogao omogućiti administraciji da se pozove na Autoritet za upotrebu vojne sile iz 2001. godine, pravnu osnovu za većinu američkih anti-terorističkih operacija u poslednje dve decenije. Ministar odbrane Pit Hegset izjavio je da odluka "otvara mnogo novih opcija", a Tramp je sugerisao da bi mogla otvoriti put za napade na venecuelansku imovinu i infrastrukturu. Takođe je rekao da ostaje otvoren za pregovore.

Karakas je osudio potez, nazivajući ga izgovorom za stranu intervenciju i tvrdeći da je kartel američka izmišljotina. "Glupo je da venecuelanska vlada gubi deo svog dragocenog vremena odgovarajući na ove klevete i klevetničke tvrdnje", saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Venecuele, dodajući da su Venecuelanci "jedinstveni i složni" i pripremaju se za božićne proslave.

Prošireni pravni okvir poklopio se sa značajnim uvećanjem američke vojne opreme u blizini granica Venecuele. Više od dva meseca američki pomorski i vazdušni resursi pojačano su prisutni na Karibima, uključujući dolazak USS Gerald R. Ford, najvećeg nosača aviona na svetu, 16. novembra.

Raspoređeno je najmanje još 10 ratnih brodova, nuklearna podmornica i borbeni avioni F-35. Američki komandanti tvrde da misije podržavaju antinarkotičke operacije, ali regionalni posmatrači primećuju da nivo vojne sile daleko nadmašuje uobičajene aktivnosti za presretanje brodova s drogom.

(Telegraf.rs)