Da li se Tramp zaista priprema za rat? Najavio kopnene udare, koji je njegov pravi cilj?

Sjedinjene Američke Države i Venecuela su na ivici rata. Vašington je poslao trupe u region, a najveći nosač aviona, USS Džerald R. Ford predvodi armadu od 11 ratnih brodova u Karibima.

Oko 15.000 pripadnika vojske i oko 100 borbenih aviona spremno je za akciju, prenosi britanski The Telegraph.

Poruka koja se krije u ovom vojnom rasporedu je jasna. Ako SAD posegnu za vojnim rešenjem kako bi obuzdale Venecuelu, one će pobediti.

Donald Tramp je to potvrdio i sopstvenom porukom u utorak, dok je sedeo za stolom tokom sastanka kabineta u Beloj kući.

Obećao je da su udari na venecuelansku teritoriju neminovni, nakon nedelja napada na "narko-teroriste" i njihove brodove na moru.

"Na kopnu je mnogo lakše. Mnogo je lakše, i znamo puteve kojima idu. Znamo sve o njima", rekao je Tramp i nastavio:

"Znamo gde žive. Znamo gde žive oni loši, i počećemo vrlo uskoro".

Trampove reči ukazuju na ograničene napade na narko-mete. Ipak, to bi mogao biti samo početak šire operacije rušenja režima Nikolasa Madura, sa vazdušnim udarima nakon kojih bi sledile akcije specijalnih jedinica kako bi se uklonile ključne figure i podigle opozicione vođe.

Jasna je i podsvesna poruka. Vojna eskalacija može biti predstavljena kao borba protiv trgovine drogom, ali, kako je rekao jedan bivši zvaničnik administracije: "Ne bismo rasporedili toliki broj sredstava samo zbog presretanja droge".

Tokom proteklog vikenda postalo je očigledno, ako već nije bilo, da je krajnji Trampov cilj promena režima.

Izveštaji su otkrili da je Tramp ponudio Maduru i njegovoj porodici bezbedan izlazak iz Venecuele ako odmah podnese ostavku, ali su razgovori propali.

U subotu je američki predsednik okrenuo šraf, upozoravajući avio-kompanije i pilote da je vazdušni prostor iznad zemlje zatvoren.

"Nemojte ništa da tumačite", rekao je, dok su stručnjaci spekulisali da to signalizira da će nebo biti prekriveno raketama i bombama.

Adolfo Franko, republikanski strateg koji je vodio operacije USAID u Latinskoj Americi pod Džordžom V. Bušom, rekao je da su vojno gomilanje i pretnje delimično osmišljeni da ubrzaju promenu režima iznutra.

"Postoji zvaničan stav da ovo ne nazivamo promenom režima, ali jednostavno ne raspoređujemo ovu vrstu sredstava, naše najveće nosače aviona i tako dalje, osim ako ne želimo da donesemo fundamentalnu promenu", rekao je i dodao:

"Dakle, naša želja je da postoji toliko pritiska i toliko ličnog interesa na sadašnje rukovodstvo i nadležne da bi uzeli stvar u svoje ruke. To je cilj ovde".

Do sada, vojne akcije su ostale na otvorenom moru. Najmanje 21 udar je usmeren na osumnjičene brodove sa drogom, ubivši 83 osobe. Ali analitičari veruju da su udari na kopnu verovatni sledeći korak.

Oni će doći sa rizicima. Trampova baza ga je podržala zbog obećanja da će okončati međunarodne avanture, a ne da će ih započeti. Bilo kakve američke žrtve bile bi politička katastrofa, tako da su udari dugog dometa mnogo verovatniji od bilo kakvih američkih čizmi na terenu.

Trampovi zvaničnici imaju spreman niz opcija. Udari bi mogli biti ograničeni na operacije sa drogom, piste za sletanje i laboratorije, na primer, ili bi se mogli proširiti i na venecuelanske vojne jedinice za koje se veruje da profitiraju od trgovine narkoticima.

Veruje se da maksimalističke opcije uključuju ciljanje vojnih snaga koje podržavaju gospodina Madura ili čak naftnih postrojenja u zemlji.

Mogle bi biti predstavljene u smislu samoodbrane ili operacija protiv droge "Amerika na prvom mestu", dajući gospodinu Trampu političku zaštitu kod njegove baze, čak i kada oslabljuju uticaj Madurovog režima.

Evan Elis, profesor istraživanja Latinske Amerike na Ratnom koledžu Vojske SAD, rekao je da očekuje udare u narednoj nedelji. I oni bi mogli biti samo prvi korak, ako udari ne nateraju visoke zvaničnike da se okrenu protiv Madura.

"Mislim da posle toga postoje dve opcije. U osnovi povučete okidač ili odlazite", rekao je.

Odlazak verovatno nije bila opcija za američkog predsednika koji je smatrao da ima nedovršenog posla sa rivalom koji je ostao na vlasti nakon što je Tramp izgubio izbore 2020.

Elis bi to trebalo da zna. Bio je u timu za planiranje politike u Stejt departmentu tokom poslednje godine prvog Trampovog mandata.

Povlačenje okidača, rekao je, značilo bi pokušaj uništavanja ruskih sistema PVO S-300 u Venecueli, njenih komandnih i kontrolnih centara i borbenih aviona Suhoj 30, otvarajući put za 10 do 20 operacija specijalnih snaga tokom dva do tri dana.

"Ne biste videli američku invaziju ili okupaciju, ali u osnovi možete ući i oteti ljude koje želite i otvoriti put za legitimnu vladu", rekao je.

I to bi objasnilo prisustvo američkog nosača USS Džerald R. Ford. Njegove četiri eskadrile ratnih aviona F-18 nemaju mogućnosti prikrivenosti i ne bi imale nikakvu ulogu u početnim vazdušnim napadima.

"Ali ako planirate da u suštini izvodite brze zaokrete i kontinuirane napade na iskačuće kopnene ciljeve nakon što izvršite početne udare dalekometnim raketama", rekao je Elis, "tada vam je potreban nosač aviona".

(Telegraf.rs)