Velika kriza u Izraelu: Zakon o služenju vojske ultraortodoksnih Jevreja podelio zemlju

Velika kriza zbog pozivanja ultraortodoksnih Jevreja u izraelsku vojsku preti da potkopa izraelsku vladu i podeli zemlju.

Javno mnjenje o ovom pitanju drastično se promenilo u Izraelu nakon dve godine rata, i ovo je sada možda najeksplozivniji politički rizik sa kojim se suočava premijer Benjamin Netanijahu, prenosi BBC.

Zakonodavci trenutno razmatraju nacrt zakona kojim bi se ukinulo izuzeće koje je dato ultraortodoksnim muškarcima upisanim u redovne religijske studije, izuzeće koje je uvedeno kada je Država Izrael proglašena 1948. godine.

To izuzeće je pre skoro 20 godina proglašeno nezakonitim od strane Vrhovnog suda Izraela. Privremeni aranžmani za njegovo održavanje formalno su okončani prošle godine, što je primoralo vladu da počne da poziva ovu zajednicu u vojsku.

Prošle godine izdato je oko 24.000 poziva za vojsku, ali se samo oko 1.200 ultraortodoksnih ili haredijskih regruta odazvalo, prema svedočenju vojske pred zakonodavcima.

Tenzije izbijaju na ulicama, dok zakonodavci sada raspravljaju o novom nacrtu zakona kojim bi se ultraortodoksni muškarci primorali na vojnu službu zajedno sa ostalim izraelskim Jevrejima.

Dva haredijska političara bila su ovog meseca meta nekih ekstremnih ultraortodoksnih demonstranata, koji su besni zbog rasprave parlamenta o predloženom zakonu.

Prošle nedelje, specijalna jedinica granične policije morala je da spase oficire vojne policije koji su bili meta velike grupe haredijskih muškaraca dok su pokušavali da uhapsе osumnjičenog za izbegavanje vojne službe.

Ova hapšenja su podstakla stvaranje novog sistema za razmenu poruka pod nazivom "Crni alarm" (Black Alert) kako bi se brzo širila vest kroz ultraortodoksne zajednice i pozivali demonstranti da spreče hapšenja.

Pritisak da se regrutuje više ultraortodoksnih takođe je izazvao masovne proteste desetina hiljada muškaraca u Jerusalimu prošlog meseca, pri čemu mnogi ovo pitanje vide kao deo šireg sukoba oko identiteta jevrejske države i mesta religije u njoj.

"Mi smo jevrejska zemlja", rekao je Šmuel Orbah, jedan od demonstranata. "Ne možete se boriti protiv judaizma u jevrejskoj zemlji. To ne funkcioniše".

Ali promene koje su prolazile kroz Izrael još nisu probile zidove ješive Kise Rahamim ili jevrejskog seminara u Bnej Braku, ultraortodoksnom gradu na periferiji Tel Aviva.

Unutar učionice, tinejdžeri sede u parovima i razgovaraju o verskim zakonima judaizma, njihove jarko obojene školske sveske udaraju o redove belih košulja i malih crnih kipa (tradicionalnih kapa).

"Dođite u jedan sat ujutru i videćete da polovina momaka proučava Toru", rekao mi je šef ješive, rabin Cemah Mazuz, u onome što je, prema rečima njegove kancelarije, bio njegov prvi intervju sa stranim medijima ili sa bilo kojom novinarkom.

"Proučavajući Toru, štitimo vojnike gde god da se nalaze. Ovo je naša vojska".

Ultraortodoksni veruju da kontinuirana molitva i versko učenje štite izraelske vojnike i da su ključni za njegov vojni uspeh kao i tenkovi i vazduhoplovstvo. To verovanje su prihvatili i izraelski političari u prošlosti, rekao je rabin Mazuz, ali je priznao da se Izrael menja.

"Danas su se mnogi u vladi i Knesetu (parlamentu) distancirali od religije. Kažu da su studenti ješive lenji, što nije istina. U Tel Avivu postoje desetine hiljada onih koji izbegavaju regrutaciju, zašto ih ne prime? Zašto napadaju studente ješive?".

Uprkos napadima desnice, Tel Aviv je bio glavni izvor za regrutovanje vojnika tokom rata. A pritisak koji su izraelski regruti i rezervisti osećali tokom protekle dve godine bacio je pažnju na one koji ne služe armiju.

Ultraortodoksna populacija je više nego udvostručila svoj udeo u stanovništvu Izraela tokom proteklih sedam decenija i sada čini 14 odsto. Ono što je počelo kao izuzeće za nekoliko stotina verskih učenika, do početka rata u Gazi, pretvorilo se u kohortu od oko 60.000 muškaraca koji su izostavljeni iz regrutacije.

Ankete javnog mnjenja pokazuju da raste podrška ultraortodoksnoj regrutaciji. Istraživanje koje je u julu sproveo istraživački centar Izraelski institut za demokratiju pokazalo je da 85 odsto neharedi Jevreja uključujući skoro tri četvrtine u Netanijahuovoj desničarskoj stranci Likud,  podržava sankcije za one koji odbiju naredbu o regrutaciji, sa čvrstom većinom u korist ukidanja beneficija, pasoša ili prava glasa.

"Zbog toga imam osećaj da postoje ljudi koji žive u ovoj zemlji, a da ništa ne daju zauzvrat", objasnio je jedan vojnik van dužnosti u Tel Avivu.

"Ne mislim da, koliko god da ste religiozni, to treba da bude izgovor da ne idete i služite svojoj zemlji", rekla je Gabi, mlada žena takođe u Tel Avivu.

"Ako ste rođeni ovde, smatram prilično smešnim što želite da se izuzmete samo da biste ceo dan proučavali Toru".

Podrška za produženje regrutacije dolazi i od religioznih Jevreja van haredi zajednice, poput Dorit Barak, koja živi blizu ješive u Bnei Braku i ukazuje na neharedi religiozne Jevreje koji služe u vojsci dok istovremeno proučavaju Toru.

"Veoma sam ljuta što ultraortodoksni ljudi ne služe vojsku. To je nepravedno. I ja verujem u Toru, ali postoji izreka na hebrejskom: Safra i Saifa (Knjiga i mač), to znači Tora i oružje zajedno. To je put napred, do dana mira", kaže ona.

Dorit Barak vodi mali spomenik u Bnei Braku lokalnim vojnicima, i verskim i sekularnim, koji su poginuli u bitkama tokom izraelskih ratova. Duge kolone lica vire sa crno-belih fotografija koje se nalaze na zadnjem zidu.

Poslednji vojnik iz komšiluka je poginuo 1983. godine, znak, kaže ona, promenljive demografije Izraela.

"Potpuno se promenilo. Kada sam bila dete, skoro polovina stanovnika ovde nije bila verska, a mali procenat su bili ultraortodoksni. Danas su skoro svi ultraortodoksni, a od 1983. nijedan vojnik nije poginuo, jer niko ne služi vojsku".

Postoje posebne vojne i policijske jedinice za mali broj ultraortodoksnih muškaraca koji trenutno biraju da služe. Ali Benjamin Netanijahu je na otvaranju zimskog zasedanja parlamenta u oktobru rekao da će novi nacrt zakona omogućiti regrutovanje 10.000 učenika ješive u roku od dve godine,- nešto što je opisao kao "pravu revoluciju".

Ultraortodoksne stranke su ključni saveznici u Netanijahuovoj vladajućoj koaliciji, a takođe i u njegovom nastojanju da politički opstane dok mu se sudi po optužbama za korupciju, koje on poriče. Ključni zahtev u zamenu za njihovu lojalnost je kontinuirano izuzeće njihovih pristalica od vojne obaveze. Ovo pitanje je dva puta u prošlosti srušilo Netanijahuove vlade.

Nacrt zakona koji sada prolazi kroz parlament pokušaj je da se pronađe način da se reši ovo pitanje, ili bar da se kupi vreme pre izbora koji su zakazani za sledeću godinu.

"Uravnotežen zakon, dobar zakon, zakon koji je dobar za vojsku, dobar za studente ješive, dobar za narod Izraela i dobar za državu", rekao je poslanik Boaz Bizmut, Netanijahuov lojalista zadužen za sprovođenje zakona kroz parlament.

Međutim, mnogi poslanici, uključujući i one iz vladajuće koalicije, rekli su da je trenutni nacrt zakona previše blag i da ga ni oni ni sudovi ne bi odobrili.

Trenutni tekst izgleda u velikoj meri održava status kvo regrutovanjem samo onih ultraortodoksnih muškaraca koji nisu na redovnim verskim studijama i ukidanjem svih sankcija za one koji izbegavaju regrutaciju kada napune 26 godina.

Lider opozicije Jair Lapid, koji predvodi centrističku stranku Ješ Atid, nazvao je nacrt teksta "sramotom i izdajom" i zakleo se da neće proći.

Čak su i neki unutar Netanijahuove stranke Likud odbili da ga podrže.

Cači Hanegbi, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost koga je Netanijahu nedavno otpustio, opisao ga je kao "instrument izbegavanja koji ugrožava budućnost države", dodajući da su on i njegova četiri sina služili značajno vreme u vojsci.

Izraelske ultraortodoksne stranke su podeljene oko toga da li da popuste pred rastućim pritiskom za promene, ali u potezu koji se smatra dokazom popustljivosti zakona, tvrdokorna stranka Degel HaTora, deo vladajuće koalicije, navodno razmatra podršku trenutnom tekstu.

Na pitanje da li je bolje podržati ovu verziju zakona ili rizikovati potpuno svrgavanje Netanijahua, rabin Mazuz je izbegao da da konkretan odgovor.

"Svetom upravlja Bog. Kada američki predsednik Donald Tramp nije osvojio drugi mandat 2020. godine, ja i mnogi milioni smo bili povređeni. Zašto je Bog to uradio?", kaže rabin i nastavlja:

"Ali On je znao budućnost i znao je plan Hamasa. Bog je želeo Trampa na vlasti tokom ovog perioda“, dodao je, misleći na napad Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. godine, koji je pokrenuo rat u Gazi.

Rabin Mazuz je pokazao na verske rukopise koji oblažu njegovu kancelariju, stare stotinama godina, rekao je.

"Između nas, izraelski zatvori nisu kao oni u Rusiji, hvala Bogu. Prebrodićemo i ovo. Ali se nadam da nećemo doći do toga".

Način života Haredi Jevreja se malo promenio vekovima, ali oni i njihovi politički saveznici sada su zarobljeni u debati o tome šta znači biti Jevrejin i Izraelac, i da li to znači boriti se za Izrael ili se boriti za svoj način života protiv modernih zahteva rata.

(Telegraf.rs)