Putinova pretnja da je spreman za rat sa Evropom je BLEF: "On zna da Rusija ne može da pobedi NATO"

Pretnja Vladimira Putina, predsednika Rusije, da je spreman za rat sa Evropom bila je tek malo više od obličnog blefa, tvrdi jedan viši zvaničnik NATO.

Uprkos retorici zvanične Moskve koja zvuči preteće, Kremlj nema vojni kapacitet da pobedi Zapadni savez, rekao je zvaničnik, prenosi Daily Mail.

Ruski predsednik je upozorio da je spreman za treći svetski rat sa Evropom pred sastanak sa Džaredom Kušnerom i američkim izaslanikom Stivom Vitkofom u utorak.

"Ne planiramo rat sa Evropom, to sam rekao stotinu puta", rekao je Putin nakon investicionog foruma i nastavio:

"Ali ako Evropa iznenada želi da nas napadne i počne rat, mi smo spremni odmah. O tome ne može biti nikakve sumnje".

Pred mirovne razgovore u Moskvi sa američkim zvaničnicima, takođe je optužio evropske saveznike Kijeva da propuštaju priliku za pregovore.

"Nemaju mirovnu agendu, oni su na strani rata", rekao je ruski lider.

Međutim, prema zvaničniku NATO, koji je želeo da ostane anoniman, Putin je potpuno svestan da Rusija "nije sposobna da pobedi" savez, koji je sada ujedinjeniji nego ikada.

"Putin može reći da je spreman za rat. Ali kada Putin nešto kaže, često se ispostavi da nije istina", rekao je predstavnik saveza, prenosi European Pravda.

"U svakom slučaju, ne verujem da je Vladimir Putin spreman za rat sa Evropom. Nije spreman. Ali ne kažem da Rusija ne proizvodi dovoljno vojne opreme, i ne kažem da Rusija nema vojne kapacitete i ekonomsku bazu za takvu kampanju. I to, naravno, ne znači da Rusija nema želju da promeni bezbednosnu arhitekturu Evrope".

Međutim, Putin zna da će se "NATO braniti, a takođe i da uprkos tome što ima kapacitet za borbu, nije sposoban da pobedi".

"Najvažnije je da verujem da Putin shvata da je NATO sada neverovatno ujedinjen oko odbrane saveznika", dodao je.

Ukupno 32 zemlje članice Alijanse zajedno imaju 3,55 miliona aktivnog osoblja, što lako nadmašuje ruskih 1,32 miliona.

Pored ljudstva, zemlje NATO takođe imaju preko 14.000 tenkova u svojim arsenalima, preko 3.000 borbenih aviona i skoro 1.500 jurišnih helikoptera, što je daleko više u odnosu na ruske kapacitete.

Vitkof i Trampov zet Kušner razgovarali su u utorak u Kremlju sa Putinom, Jurijem Ušakovim i Kirilom Dmitrijevim. Nakon pet sati diskusije, pregovori nisu uspeli da donesu proboj.

"Razgovori su bili korisni, ali pred nama je još mnogo posla", rekao je Putinov pomoćnik Ušakov, koji je dodao da "još uvek nema kompromisne verzije" plana za Ukrajinu.

Tokom prošle nedelje, Kijev je pregovarao o ublažavanju predloga Trampove administracije čijih je 28 tačaka u velikoj meri odražavalo maksimalističke zahteve Kremlja.

To je uključivalo predaju teritorije bogate mineralima u istočnoj Ukrajini, odustajanje od članstva u NATO i isključivanje posleratnih zapadnih mirovnih snaga stacioniranih u zemlji.

Pregovarači Kijeva i Bele kuće potom su održali razgovore u Ženevi, gde su početni predlog od 28 tačaka sveli na oko 19, ublažavajući nekoliko spornih uslova i ostavljajući po strani najtrnovitije da o njima odluče Volodimir Zelenski i Donald Tramp.

Ukrajinski i američki zvaničnici su se ponovo sastali u nedelju na Floridi, gde su, prema Kijevu, vodili "teške, ali produktivne" razgovore, pre ključne nedelje diplomatije za okončanje višegodišnje invazije Moskve.

U utorak je ukrajinski predsednik rekao da su on i Tramp nakon pregovora razradili plan od 20 tačaka. Govoreći na konferenciji za novinare u Dablinu, Zelenski je rekao da "neke stvari još treba da se razrade", dodajući da sporazum označava "jedan od najzahtevnijih, ali i najoptimističnijih trenutaka u isto vreme".

"Sada više nego ikad postoji šansa da se ovaj rat okonča", rekao je ratni lider.

Međutim, nije postignuto nikakvo rešenje kada su američki zvaničnici otputovali u Moskvu u utorak.

"Kremlj se složio sa nekim tačkama... ali sa nekim stvarima smo kritikovali", rekao je Ušakov, u vezi sa ažuriranim mirovnim planom predstavljenim ruskim pregovaračima.

Ključna neslaganja između Kremlja i Kijeva ostaju, uključujući i oko toga da li je Ukrajina pristala da preda teritoriju koju i dalje kontroliše u regionu Donbasa i bezbednosne garancije koje je pružila Evropa.

U razgovoru za Skaj njuz, britanski ministar Ves Striting odbacio je Putinove komentare da je Rusija "spremna" za rat sa Evropom kao "isto staro zveckanje oružjem".

"Ironija predsednika Putina koji govori o ratnohuškanju od strane evropskih lidera bila bi smešna da ono što radi u Ukrajini nije tako ozbiljno", rekao je on.

Dodao je da "ozbiljno shvatamo pretnju Rusije".

Ministri spoljnih poslova NATO sastaju se danas u Briselu kako bi razgovarali o pitanjima Ukrajine i odbrane sa kojima se suočava Evropa.

"Ono što vidimo je da Putin nije promenio nijedan kurs. On agresivnije deluje na bojnom polju. Prilično je očigledno da ne želi nikakav mir", rekao je estonski ministar spoljnih poslova Margus Cahkna.

Finska ministarka spoljnih poslova Elina Valtonen zauzela je isti stav.

"Do sada nismo videli nikakve ustupke sa strane agresora, a to je Rusija, i mislim da bi najbolja mera za izgradnju poverenja bila da se počne sa potpunim prekidom vatre", rekla je ona.

Generalni sekretar NATO Mark Rute rekao je da će ukrajinski partneri nastaviti da joj šalju vojnu pomoć kako bi osigurali da se pritisak na Moskvu održi.

"Mirovni pregovori su u toku. To je dobro", rekao je Rute.

"Ali istovremeno, moramo da se pobrinemo da, dok se oni dešavaju i nismo sigurni kada će se završiti, Ukrajina bude u najjačoj mogućoj poziciji da nastavi borbu, da se bori protiv Rusa", ​dodao je Rute,

U avgustu su evropski saveznici u NATO počeli da kupuju američko oružje za Ukrajinu u okviru finansijskog aranžmana poznatog kao Lista prioritetnih zahteva za Ukrajinu, ili PURL.

Mnogi analitičari su primetili da spori napredak ide u korist veće ruske vojske, posebno ako neslaganja između Evrope i SAD ili među Evropljanima ometaju isporuku oružja Ukrajini.

Trampov raniji plan koji je procurio u javnost omogućio bi Rusiji da zadrži okupiranu teritoriju u Ukrajini - Krim, Donjeck i Lugansk - dok bi istovremeno dobio ukrajinsku zemlju koju njeni vojnici ne okupiraju.

Sporazum bi zamrznuo linije fronta sukoba u ukrajinskim regionima Herson i Zaporožje, što bi Rusiji omogućilo da efikasno drži obližnji Mariupolj i ima direktan izlaz na Krimsko poluostrvo.

Još jedna ključna tačka je da bi Ukrajina zauvek bila isključena iz NATO, a njena vojska bi bila smanjena na 600.000 vojnika.

Sankcije Rusiji bi takođe bile ukinute, a zemlja bi bila "reintegrisana u globalnu ekonomiju".

Plan je uključivao obećanje bezbednosnih garancija kako bi se sprečio još jedan ruski napad, što bi delimično sprovela Bela kuća, ali nije detaljno naveo nivo posvećenosti odbrani Ukrajine.

(Telegraf.rs)