Tramp će izdati Ukrajinu? Upaljen alarm u Evropi, Amerika sprema ultimatum Kijevu

Obnovljeni napori administracije Donalda Trampa da okonča ruski rat u Ukrajini potresaju evropske vlade koje strahuju da Vašington priprema teren za ultimatum Kijevu pod uslovima Moskve.

Naleti diplomatskih aktivnosti ostavili su ukrajinske i evropske diplomate uznemirenima zbog toga što predsednik SAD i njegov tim, kako se čini, prihvataju rusko obrazloženje za rat, koji je Vladimir Putin započeo 2022. godine kako bi osvojio Ukrajinu i uništio njenu demokratsku vladu, što je dovelo do najsmrtonosnijeg sukoba u Evropi od Drugog svetskog rata.

To je najnovije kolebanje u Trampovoj politici prema Ukrajini otkako se vratio na funkciju prenosi Los Angeles Times. Predsednik SAD je više puta ispoljavao bes i frustraciju prema Ukrajini zbog njenog insistiranja da se brani, da bi zatim, posle nekoliko dana ili nedelja, promenio kurs, privremeno prihvatajući evropska partnerstva, NATO savez i izglede Kijeva za pobedu.

Adminstracija SAD se čini odlučnom da se opredeli za dugoročni pravac, objavivši u petak dokument "Strategije nacionalne bezbednosti" u kojem se tvrdi da Evropa ima "nerealna očekivanja" u pogledu ishoda rata i sugerišući da će raditi na podsticanju političkog "otpora" prema "trenutnoj putanji" Evrope.

U dokumentu se navodi da NATO, u percepciji i praksi, ne bi trebalo da se posmatra kao savez koji se širi, što predstavlja prizvuk dugogodišnjeg ruskog argumenta kojim se opravdava njena vojna pozicija na kontinentu.

Amerikanci ubedljivo odbacuju Trampov aktuelni pristup u odnosu 2 prema 1, pristup koji bi primorao Ukrajinu da se odrekne svoje suverene teritorije, uključujući i zemljište koje Rusija nije uspela da zauzme na bojnom polju uprkos tome što je imala više od milion žrtava (ubijeni i ranjeni). Nedavna Galupova anketa pokazala je da republikanci Trampovu politiku prema Ukrajini smatraju lošijom nego bilo koje drugo pitanje.

Ipak, izgleda da se predsednikovi savetnici sve više okreću planu koji bi primorao Ukrajinu da ustupi teritoriju u zamenu za neobavezujuće garancije da će ono što ostane od zemlje ubuduće biti osigurano.

Stiv Vitkof, bivši investitor u nekretnine, i Džared Kušner, Trampov zet koji je pregovarao o Abrahamovim sporazumima između zemalja Bliskog istoka tokom Trampovog prvog mandata, predvode trenutne napore, putujući između Moskve i Floride, gde su ugostili ukrajinske diplomate, kako bi razradili mirovni plan. Trenutni okvir zasnovan je na dokumentu od 28 tačaka koji su sastavili Amerikanci uz konsultacije sa Rusima.

Telefonski razgovor između Vitkofa i njegovog ruskog kolege, čiji je transkript procureo prošlog meseca, otkrio je da Vitkof nudi savete Moskvi kako da pridobije Trampove simpatije. Ruski zvaničnici su takođe izrazili uverenje lokalnoj štampi da Trampov tim razume njihove zahteve.

"Postoji mogućnost da će SAD izdati Ukrajinu po pitanju teritorije bez jasnoće o bezbednosnim garancijama", rekao je Emanuel Makron, predsednik Francuske, na pozivu evropskih lidera ove nedelje, prema transkriptu koji je dobio "Der Spiegel".

"Oni igraju igre", rekao je Fridrih Merc, kancelar Nemačke, o Amerikancima na istom pozivu, "i sa vama i sa nama".

U Ukrajini, istaknuti analitičari su doveli u pitanje da li bi mirovni plan kojim se ustupa teritorija uopšte bio podržan od strane vojnika i generala na bojnom polju. Ukrajinski predsednik, Volodimir Zelenski, insistirao je Trampu da teritorijalni integritet zemlje, kao i buduće bezbednosne garancije, moraju biti temelji održivog mirovnog sporazuma.

Ali Tramp bi mogao da ugrozi sposobnost Ukrajine da nastavi da se bori ako na kraju izgubi strpljenje, rekli su stručnjaci.

"SAD i dalje pružaju obaveštajnu pomoć, što je važno, i do sada su bile spremne da prodaju oružje evropskim zemljama radi transfera u NATO", rekao je Brajan Tejlor, direktor Instituta za globalna pitanja Mojnihan na Univerzitetu Sirakuza.

Sjedinjene Države su već obustavile direktnu pomoć ratnim naporima Ukrajine, umesto toga pristajući na aranžman NATO koji prodaje oružje i opremu Evropi, a koji se, zauzvrat, isporučuju Kijevu.

"Ako SAD prestanu čak i to da rade, a to bi bila prilično radikalna promena politike ako SAD nisu spremne čak ni da prodaju oružje evropskim zemljama onda će Evropa morati da nastavi putem na kojem je već, a to je da jača sopstvene kapacitete za proizvodnju odbrambene opreme", rekao je Tejlor.

Makron, Merc i drugi evropski saveznici, uključujući britanskog premijera Kira Starmera i kralja Engleske, zamolili su predsednika da ostane nepokolebljiv u podršci Ukrajini i da poveća pritisak na Moskvu za koji insistiraju da bi na kraju mogao da promeni Putinovu računicu tokom vremena.

Evropski lideri raspravljaju o tome da li da Kijevu u vidu pomoći pošalju deo od 220 milijardi dolara ruske imovine, zamrznute u evropskim bankama od početka ruske invazije u punom obimu, ili da zadrže sredstva kao tačku budućih pregovora.

"Ako su Trampova administracija i Evropljani spremni da to učine, postoji stvaran pritisak koji se može izvršiti na rusku vojsku i ekonomiju koja je pod sve većim pritiskom", rekao je Kajl Balzer, naučnik konzervativnog Američkog instituta za preduzetništvo.

"Ruski ekonomski rast je teško pogođen zbog nižih cena energije i rastućeg odbrambenog tereta Rusije. A ruska vojska trpi žrtve koje ruski narod neće moći zauvek da ignoriše".

U razgovoru sa novinarima krajem prošle nedelje Tramp je rekao da oko 7.000 ruskih vojnika gine na bojnom polju nedeljno - zapanjujući broj u modernom ratovanju. U poređenju sa tim, tokom osam godina američkog rata u Iraku, poginulo je manje od 4.500 američkih vojnika.

"Takav pritisak će imati odlučujući uticaj samo ako Trampova administracija prestane da daje Putinu nadu da Rusija može da obezbedi povoljan sporazum u zamenu za poslove koji koriste američkim preduzećima", dodao je Balcer.

"Zapad mora da napadne rusku odlučnost i da ubedi Putina da ne može da postigne svoje ciljeve. Kontinuirano davanje Putinu nade čini to malo verovatnom perspektivom".

(Telegraf.rs)