Pentagon koristio krpelje za širenje podmukle bolesti? Istraga protiv američke vojske

Naučnici već dugo raspravljaju o jezivom pitanju: Da li je američka vojska tokom Hladnog rata koristila krpelje kao biološko oružje?

Sada Kongres SAD zahteva odgovore, nakon što je podnet novi amandman kojim se Kancelariji za odgovornost vlade (GAO) nalaže da ispita da li su savezne agencije eksperimentisale sa krpeljima zaraženim patogenima kao sredstvom ratovanja, prenosi Daily Mail.

Ova odredba, čiji je autor kongresmen iz Nju Džerzija Kris Smit, a koja je podneta u petkaa poziva na preispitivanje projekata koje su između 1945. i 1972. godine sprovodili vojska, Nacionalni instituti za zdravlje (NIH) i Ministarstvo poljoprivrede SAD, a koji su uključivali "Spirochaetales" i "Rickettsiales", dve porodice bakterija povezane sa bolestima koje prenose krpelji.

Smit, koji je kopredsedavajući Kongresnog kokusa za Lajmsku bolest i bolesti koje prenose krpelji, rekao je da je ova inicijativa pokrenuta zbog neuobičajeno visokih stopa infekcije u Nju Džerziju i zabrinutosti za civile i vojno osoblje stacionirano u zajedničkoj vojnoj bazi Mekgvajer-Diks-Lejkhurst.

"Stotine hiljada stanovnika Nju Džersija koji pate od Lajmske bolesti zaslužuju da saznaju istinu o poreklu svoje bolesti", rekao je Smit.

Smit nije prvi javni zvaničnik koji je pokrenuo ovakva pitanja, pošto je sekretar za zdravstvo i socijalne usluge Robert F. Kenedi Mlađi ranije sugerisao da je Lajmska bolest možda nastala iz neuspelog američkog programa biološkog oružja tokom 1970-ih godina, navodno povezanog sa istraživanjima na ostrvu Plam Ajlend u saveznoj državi Njujork.

Naučnici su, međutim, više puta odbacili te tvrdnje, nazivajući ih opovrgnutom teorijom zavere i ukazujući na dokaze da su bakterije koje izazivaju Lajmsku bolest postojale u Severnoj Americi mnogo pre 20. veka.

Lajmska bolest, koju izaziva bakterija "Borrelia burgdorferi", godišnje se prijavljuje Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti u 30.000 do 40.000 slučajeva, iako agencija procenjuje da se čak 476.000 infekcija može dogoditi svake godine i ostati nedijagnostikovano.

Veliki deo teorije potiče iz knjige "Ujedeni: Tajna istorija lajmske bolesti i biološkog oružja" iz 2019. godine i povezanih intervjua sa pokojnim naučnikom švajcarskog porekla Vilijem Burgdorferom, koji je identifikovao patogen Lajmske bolesti 1981. godine i prethodno radio kao američki vojni specijalista za biološko oružje tokom Hladnog rata.

Prema knjizi i povezanim izvorima, Burgdorfer i drugi istraživači su navodno ubrizgavali u krpelje i druge insekte, uključujući buve i komarce, patogene poput onih koji izazivaju Ku groznicu, tularemiju i recidivnu groznicu kako bi proučili njihovu potencijalnu upotrebu kao biološkog oružja.

U izveštajima se takođe opisuju eksperimenti u kojima su krpelji bili prisilno hranjeni zaraznim agensima kroz staklene kapilarne cevi i diskusije o raspršivanju "oružanih" krpelja iz aviona kako bi se onesposobilo neprijateljsko stanovništvo.

U knjizi se dalje navodi da su stotine hiljada radioaktivnih krpelja puštene u Montani i duž Atlantskog migracionog puta kako bi se pratilo koliko daleko mogu da se prošire.

Te optužbe su podstakle prethodne amandmane Kongresa kojima se Pentagonu nalaže da istraži da li je američka vojska eksperimentisala sa krpeljima kao biološkim oružjem između 1950. i 1975. godine, što je rezultiralo izveštajima koje je objavila kancelarija generalnog inspektora Ministarstva odbrane.

Novi amandman oživljava dva slična napora koja je Smit pokrenuo 2019. i 2021. godine, a koja su prošla Predstavnički dom, ali su zastala u Senatu.

Smit je rekao da bi najnovija istraga GAO mogla ili da potvrdi ili konačno da okonča teorije o umešanosti vlade u širenje Lajmske bolesti.

"Ako istraga utvrdi da naš program biološkog oružja nije imao nikakve veze sa tim, okrećemo stranicu", rekao je Smit i nastavio:. "Ali američki narod zaslužuje odgovore".

Smit je 2020. godine pozvao na istragu tvrdnji da su na Plam Ajlandu i u Fort Detriku u Merilendu sprovedena tajna istraživanja o pretvaranju krpelja u oružje.

Plam Ajland je ostrvo površine 840 hektara kod severoistočne obale Long Ajlanda, u Njujorku.

Ovde se nalazi Centar za bolesti životinja Plam Ajland (PIADC), a vlada SAD ga koristi za istraživanje zaraznih bolesti životinja od 1950-ih.

Ministarstvo unutrašnje bezbednosti SAD je ranije izjavilo da vladina ustanova na Plam Ajlandu "ne sprovodi i nije sprovodila istraživanja o Lajmskoj bolesti".

Robert F. Kenedi Mlađi je izneo iste tvrdnje o bolesti, tvrdeći u svom podkastu da vladini naučnici eksperimentišu sa krpeljima na ovom ostrvu na severoistoku.

"Krpelji su epidemija zbog onoga što se dogodilo na Plam Ajlandu i u drugim laboratorijama. Takođe znamo da su u toj laboratoriji eksperimentisali sa bolestima te vrste, poput lajmske bolesti, i stavljali su ih u krpelje, a zatim zaražavali ljude", rekao je ministar zdravlja u januaru 2024.

(Telegraf.rs)