Da li je realno da Ukrajina dobije bezbednosne garancije? "Trampa ništa ne sprečava da prekrši svoja obećanja"

Kako Ukrajina gubi nadu u skorašnje članstvo u NATO-u, zemlja traži alternativu u obliku sigurnosnih garancija koje bi bile slične članu 5 saveza. Predsednik Volodimir Zelenski i drugi ukrajinski zvaničnici jasno su poručili da bi svaki mirovni sporazum bez stvarne vojne podrške samo podstakao buduću rusku agresiju, podsećajući na iskustvo iz Budimpeštanskog memoranduma.

Nakon nedavnih sastanaka u Berlinu između Ukrajine, SAD-a i evropskih zvaničnika, izgleda da Vašington otvoreno razmatra pružanje takozvanih "sigurnosnih garancija nalik članu 5".

Preporučujemo

Ipak, kako bi te garancije izgledale u praksi, još uvek nije definisano, dok evropski i ukrajinski zvaničnici privatno priznaju da ni sami nemaju potpuno rešenje. Zapadni i ukrajinski posmatrači upozoravaju da, bez angažovanja borbeno spremnih trupa na terenu, garancije neće odvratiti Rusiju. Moskva je već odbacila svaku ponudu koja bi uključivala stacioniranje NATO trupa u Ukrajini.

Prema ukrajinskom poslaniku Oleksandru Merežku, Kremlj će prihvatiti takav sporazum samo ako mu se ne onemogući „uništavanje ili podčinjavanje Ukrajine“.

Iako detalji i dalje izostaju, zajednička izjava evropskih lidera u šest tačaka daje određenu jasnoću o potencijalnom sadržaju ovih garancija. Predviđeno je raspoređivanje evropskog kontingenta, uz američku podršku, u Ukrajini radi obnove ukrajinske vojske i osiguranja mora i vazdušnog prostora, dok bi SAD učestvovale u nadzoru primirja.

Koalicija „voljnih“ već dugo traži američku podršku za svoje snage osiguranja u Ukrajini, na primer kroz obaveštajnu ili vazdušnu pomoć. Sve bi to bilo osigurano „pravno obavezujućim ugovorom“ partnera za „obnavljanje mira i sigurnosti“ u slučaju budućeg napada, uključujući „upotrebu oružane sile, obaveštajnu i logističku podršku, ekonomske i diplomatske akcije“.

Ova formulacija omogućava strankama široku diskreciju u odabiru sredstava, što u velikoj meri odražava NATO-ov član 5, koji predviđa da pomoć saveznicima „može, ali i ne mora uključivati upotrebu oružane sile“.

Merežko ističe da član 5 deluje kao efektivna odvraćajuća mera isključivo zato što je „deo institucije“ koju podržava puna snaga NATO-a. Jedini način da takva garancija funkcioniše za Ukrajinu jeste da se svaki napad na zemlju okarakteriše kao napad na Sjedinjene Države, što je još jedan ključni element člana 5.

"U suprotnom, možda nas opet pokušavaju prevariti nelegalnim, praznim obećanjima poput onih u Budimpeštanskom memorandumu", upozorava Merežko.

Poljski premijer Donald Tusk izjavio je da je Vašington prvi put signalizirao spremnost za vojni odgovor u slučaju obnove ruske agresije. Međutim, opseg i oblik ovog angažmana ostaju nejasni, a SAD su ranije bile odlučne da neće raspoređivati svoje trupe u Ukrajini.

Evropski predvođena „Koalicija voljnih“ barem je spremna da pošalje trupe na teren.

Nemački kancelar Friedrich Merz je čak sugerisao da bi mirovnjaci mogli nadzirati predloženu „demilitarizovanu zonu“ i eventualno „delovati protiv odgovarajućih ruskih napada i upada“. Ipak, „još nismo tamo“, dodao je kancelar, što odražava ambivalentne rasprave o stvarnim ciljevima snaga osiguranja.

(Telegraf.rs)