Zašto se šef ruske fabrike za proizvodnju oružja spalio na Crvenom trgu u Moskvi? Šok koji ne prolazi

Invazija Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. godine otvorila je potencijalni rudnik zlata za Vladimira Arsenjeva.

Ovaj 75-godišnji naučnik rukovodi moskovskom firmom koja proizvodi komponente za komunikacioni uređaj koji koriste posade tenkova, prenosi Reuters.

Kada su ruski tenkovi te 2022. krenuli kroz Ukrajinu, njegov posao bio je preplavljen odbranbenim narudžbinama. Ali narudžbine koje je dobio pokazale su se kao "otrovan pehar", kako je ispričao u nizu intervjua za Reuters, prvi put kada je javno govorio o svojim problemima. Morao je da poveća proizvodnju brzinom munje i isporučuje u strogo određenim rokovima po cenama koje je postavilo rusko Ministarstvo odbrane.

Neuspeh nije dolazio u obzir. Pozivajući se na sablasnu senku sovjetskog diktatora Josifa Staljina, ruska vlada je pretila proizvođačima odbrambene opreme zatvorskim kaznama ukoliko ne ispune ugovorne obaveze. Do proleća 2023. godine, Arsenjevova fabrika je zaostajala za proizvodnim planom, a visoki rukovodioci su se sukobljavali, pokazuju intervjui sa dva ključna aktera i sudski dokumenti.

Sergej Mosijenko, manjinski akcionar, rekao je da je mogao da vidi da će kompanija probiti rokove, pa je digao uzbunu.

"Ministarstvo odbrane je kupac. Oni su uvek u pravu".

Zvaničnici kojima se Arsenjev obraćao za pomoć ignorisali su ga, rekao je direktor fabrike.

Dok se kompanija približavala bankrotu, Arsenjev je 26. jula 2024. ušao na moskovski Crveni trg. Ispred Kremlja, u blizini mauzoleja osnivača sovjetske države Vladimira Lenjina, polio se benzinom i zapalio se.

Proveo je nedelje u bolnici sa teškim opekotinama. Govoreći za Reuters iz bolnice, Arsenjev je osporio tvrdnje da su ugovori bili ugroženi, navodeći da su osobe koje su pokušavale da ga diskredituju uputile neosnovane pritužbe vlastima.

"Kako to da kompanija koja dobija sve više narudžbina i ispunjava te narudžbine umire?", upitao je. "To verovatno znači da postoji problem".

Kremlj i rusko Ministarstvo odbrane nisu odgovorili na pitanja o slučaju Arsenjeva niti o načinu na koji se upravlja odbrambenim ugovorima.

Odbrambena industrija pod pritiskom

Teškoće u Arsnjevovoj firmi, Centralnom naučnoistraživačkom institutu Volna, otkrivaju pritiske na ruske odbrambene kompanije, koje se godinama suočavaju sa zahtevima da povećaju proizvodnju.

Slučaj Vladimira Arsenjeva nije bio usamljen. Najmanje 34 osobe suočile su se sa krivičnim prijavama zbog ometanja državnih odbrambenih porudžbina od početka rata u Ukrajini, prema dokumentima objavljenim na veb stranici moskovskih sudova opšte nadležnosti.

Među njima je najmanje 11 šefova kompanija i dva viša rukovodioca. Od kada je ruski predsednik Vladimir Putin naredio ulazak trupa u Ukrajinu u februaru 2022. godine, proizvođači u zemlji su povećali proizvodnju artiljerijskih granata, raketa, tenkova i dronova, nadmašujući ono što Kijev može da proizvede ili nabavi od zapadnih saveznika.

Ali sektor je takođe pogođen neefikasnošću i korupcijom, što rezultira spiralnim rastućim troškovima, kašnjenjima u proizvodnji i neispunjenim kvotama, prema rečima Matjea Bulega, konsultanta u londonskom tink-tenku Čatam Haus, i brojnih drugih zapadnih bezbednosnih analitičara.

"Spor sa vladom oko cene Volninih komponenti ostavio je firmu bez sredstava", rekao je ranije Arsenjev.

Njeni računi su potom zamrznuti zbog neplaćanja poreza. Plate nisu isplaćene, što je dovelo do tužbi.

"Odjednom smo se našli blizu bankrota", rekao je Arsenjev.

Sudski izvršitelji pozvani da naplate dugove u septembru 2024. nisu mogli da pronađu imovinu koju bi mogli da zaplene, pokazuje njihova veb stranica.

Pozivanje Staljinove metode

Ton načina na koji Kremlj postupa sa proizvođačima postavio je Dmitrij Medvedev, bivši ruski predsednik koji zamenjuje Putina na mestu predsednika Vojno-industrijske komisije, tela koje nadgleda odbrambenu industriju. Na sastanku sa liderima industrije u martu 2023. godine, pročitao je Staljinov telegram iz Drugog svetskog rata u kojem se navodi da će proizvođač koji ne isporuči oružje na vreme biti "zgnječen kao kriminalci".

"Kolege, želim da čujete šta govorim i zapamtite reči generalisimusa", ​​rekao je Medvedev sali punoj menadžera, prema videu objavljenom na njegovom Telegram nalogu.

Medvedev nije odgovorio na pitanja o svojim izjavama poslatim preko Kremlja. Osnova Medvedeve pretnje je zakon iz 2017. godine kojim se oštećenje ugovora o odbrani u cilju lične koristi propisuje kao krivično delo - kažnjivo sa do 10 godina zatvora.

Samo jedno krivično gonjenje zabeleženo je na veb stranici moskovskih sudova pre početka rata. U septembru 2022. godine zakon je izmenjen kako bi se proširila lista pogrešnih koraka koji se mogu krivično goniti. Sada uključuje odbijanje potpisivanja ugovora o odbrani ili nemogućnost da se on ispuni, bez, u određenim okolnostima, potrebe da se dokaže da su optuženi težili ličnoj koristi.

Sledećeg januara, Putin je pozvao državne tužioce da "pojačaju kontrolu" blagovremenog ispunjavanja odbrambenih naloga. Najmanje pet od 35 optuženih koje je identifikovao Rojters osuđeno je na zatvorske kazne do šest godina, a 15 drugih je pritvoreno do suđenja.

Među njima je i Sergej Krjučkov, bivši šef ruske građevinske kompanije kojoj su dodeljeni ugovori za izgradnju logističkog centra za Federalnu agenciju za državne rezerve (Rosrezerv), koja upravlja strateškim rezervama hrane, goriva i opreme za raspoređivanje tokom ratova i nacionalnih vanrednih situacija.

Njegov advokat je rekao moskovskom sudu u januaru 2024. da ograničenja njegove slobode "stvaraju ozbiljne probleme" za sposobnost firme da ispuni 12 odbrambenih ugovora. Krjučkov je stavljen u kućni pritvor u avgustu 2023. godine, a u julu osuđen na pet i po godina zatvora pod optužbom da je oštetio odbrambene ugovore koristeći novac koji je avansno dat njegovoj kompaniji za iznajmljivanje vozila koja nisu pomenuta u ugovorima. Među njima su najmanje tri sportska terenska vozila marke BMW. Krjučkov je tvrdio da su automobili bili u službene svrhe. Dokumenti ne otkrivaju zašto je on oslobođen prošle godine.

Radio uređaji za šlemove

Nekoliko meseci nakon početka ruske invazije, posade tenka su se suočile sa nestašicom radio-uređaja, prema rečima Andreja Morozova, ruskog vojnika u istočnoj Ukrajini.

"Nestalo im je. Nema snabdevanja", napisao je Morozov u ​​blog postu iz avgusta 2022.

U to vreme, ukrajinske snage su uništavale mnoge ruske tenkove, koje je trebalo zameniti zajedno sa opremom poput radio-uređaja koje posade koriste za komunikaciju. Morozov je izvršio samoubistvo u februaru 2024. godine, prema rečima ruskog poslanika, pozivajući se na prepisku koju je dobio od Ministarstva odbrane. U oproštajnoj poruci objavljenoj na njegovom blogu navodi se da njegova jedinica pati od nestašice opreme, što Rojters nije mogao nezavisno da potvrdi.

Komunikacioni sistemi o kojima je Morozov pisao povezuju slušalice i mikrofone ugrađene u kacige vojnika sa tenkovskim radio uređajem preko prekidača. Pre rata u Ukrajini, Volna je proizvodila najviše 5.000 modula godišnje, pokazuju sudski zapisi. Ali nakon ruske invazije, bilo je potrebno mnogo više. U septembru 2022. godine, Volna je potpisala ugovore za isporuku više od 50.000 modula tokom naredne godine. Povećanje proizvodnje deset puta bio je ogroman poduhvat.

Kompanija je morala da zaposli osoblje i da revidira proizvodne procese. Volna je dobila avanse u vrednosti od oko 80 odsto nekih ugovora, pokazuju zapisi. Ali do aprila 2023. godine, Volna je zaostala sa svojim proizvodnim planom.

Prema rečima Arsenjeva, inspekcije raznih vlasti su poremetile rad na porudžbinama, ali su one isporučene na vreme. U septembru 2023. godine, Ministarstvo odbrane je sve iznenadilo. Arsenjevu je poručeno da smanjuje za skoro polovinu iznos koji će platiti za Volnine module.

Istovremeno traži se povraćaj od 65 miliona rubalja (oko 824.900 dolara) avansa isplaćenih kompaniji. To je 7 miliona rubalja više od ukupnih prihoda Volne u 2020. Ministarstvo je reklo Arsenjevu da je ponovo izračunalo cenu nakon što je Volna automatizovala veći deo svog proizvodnog procesa, smanjujući troškove.

Usledili su brojni sudski procesi, sa promenljivim ishodom za Arsenjeva. Nakon ekstremnog vida protesta na Crvenom trgu, Arsenjev je rekao da je nastavio da radi iz bolnice kako bi rešio finansijske i pravne probleme fabrike. istina sa malo uspeha.

Njegova kompanija nije ugašena, ali je morala značajno da se smanji, a i porudžbine su joj mnogo manje. Sada kada se vratio na posao, provodi veliki deo vremena prisustvujući sudskim ročištima.

Usledio je i jedini znak da su zvaničnici ili tužioci primetili njegov očajnički čin samospaljivanja. U oktobru 2024. godine, sud ga je kaznio neotkrivenim iznosom novčane kazne zbog organizovanja neovlašćenih demonstracija na osetljivoj lokaciji.

(Telegraf.rs)