Čuvena pesma iz kultnog filma "Sam u kući" ima ukrajinske "korene": Rusi su njegov grad sravnili sa zemljom

"Ovo je moja kuća, moram da je branim", rekao je Kevin Makalister dok je zaključavao ulazna vrata i počinjao da utvrđuje kuću protiv uljeza u jednoj od najprepoznatljivijih scena iz filma "Sam u kući". U pozadini se može čuti pesma "Carol of the Bells", koja je pomogla filmu da postane pravi "božićni klasik".

Za Ukrajince, razrušeni istočni grad Pokrovsk, gde se ovog Božića vode borbe između ukrajinskih i ruskih snaga, budi asocijacije na jedno od najtrajnijih kulturnih nasleđa njihove zemlje - "Carol of the Bells".

Zapadna publika možda prepoznaje ovu sablasnu, ponavljajuću melodiju iz holivudskog filma "Sam u kući" ili serije "Ted Lasso", ali za Ukrajince ona ove zime ima mnogo snažnije i politički jače značenje, jer je Pokrovsk tesno povezan sa kompozitorom ove pesme, Mikolom Leontovičem, piše Politico.

Leontovič nije, kako se često veruje, komponovao ovu pesmu u Pokrovsku, ali je grad odigrao ključnu ulogu u razvoju njegove muzike, kao i njegovih patriotskih ukrajinskih političkih stavova, koji su doveli do njegovog progona od strane Rusa i, na kraju, ubistva koje su 1921. izvršili sovjetski agenti.

Leontovič je boravio u Pokrovsku tokom prve decenije 20. veka, gde je predavao u muzičkoj školi i vodio hor železničkih radnika. Upravo tamo je crpeo inspiraciju iz izrazito ukrajinskih narodnih tradicija, a kasnije je pesmu "Carol of the Bells" zasnovao na sezonskoj pesmi pod nazivom "Ščedrik". Pokrovsk se često naziva i rodnim gradom "Ščedrika".

"Leontovič je u Pokrovsk došao samo sa torbom na leđima, ali je upravo tamo sazreo kao kompozitor i privukao pažnju žandarma jer se zalagao za prava radnika. Čak je sa lokalnim horom koji je vodio pevao Marseljezu", rekla je Larisa Semenko, autorka knjige "Naš tihi genije, Leontovič".

Semenko je takođe naglasila da politička dimenzija pesme "Carol of the Bells" u Ukrajini nije ništa novo.

"To nikada nije bila samo božićna pesma, već ukrajinska kulturna poruka svetu, čestitka koja svedoči o dubokoj duhovnosti i otpornosti nacije suočene sa pretnjom. Istom onom pretnjom protiv koje se naša zemlja bori i danas", rekla je ona.

Pesma nezavisne Ukrajine

Leontovič se danas smatra herojem koji se muzikom suprotstavio Rusiji još pre jednog veka, baš kao što se Ukrajinci danas bore oružjem, granatama i dronovima kako bi sačuvali svoj nacionalni identitet od razaranja koje dolazi iz Moskve.

Čim je Leontovičeva verzija "Ščedrika" premijerno izvedena u Kijevu 1916. godine, lideri Ukrajinske Narodne Republike, kratkotrajnog pokušaja zemlje da se oslobodi Moskve posle Prvog svetskog rata, prepoznali su je kao potencijalni hit. Nova vlast je 1919. odlučila da pošalje nacionalni hor na turneju po Evropi sa Leontovičevim horskim delima, kako bi promovisala međunarodno priznanje Ukrajinske Narodne Republike.

Nova država nije dobila međunarodno priznanje, ali je "Ščedrik" izborio mesto u svetskoj kulturi. "Čak i pre prevoda, to je bio hit. U Parizu, u Pragu, širom Evrope, prinčevi i kraljevi bili su fascinirani otkrićem da na njihovom kontinentu postoji tako bogata i drevna kultura", rekla je Semenko.

Pre evropske turneje, članovi ukrajinskog hora morali su da se evakuišu u zapadni deo Ukrajine dok su boljševici zauzimali Kijev. Nakon uspeha u Evropi, 1922. godine otišli su u Kanadu i Sjedinjene Države, već pod imenom Ukrajinski nacionalni hor, donoseći "Ščedrik" u Severnu Ameriku.

"Ščedrik, koji je bio hit i uvek izvođen kao bis, očarao je Evropu i Ameriku i pomogao Ukrajincima da svetu predstave svoju naciju i državu", rekao je Anatolij Paladijčuk, istraživač i autor projekta "Kamjanjecke beleške i krila Ščedrika".

Američki kompozitor Piter Dž. Vilhauski je 1936. godine napisao tekst na engleskom jeziku, prilagodivši "Ščedrik" u verziju poznatu na Zapadu kao "Carol of the Bells", za izvođenje na NBC radiju.

Leontovič nije doživeo ovaj svetski uspeh. Pod izgovorom borbe protiv bandita, sovjetska tajna služba ga je u januaru 1921. ubila u kući njegovih roditelja u zapadnoj oblasti Vinjica. Ukrajinci su pravu istinu o njegovoj smrti saznali tek nakon otvaranja sovjetskih arhiva devedesetih godina.

"Baš kao što to rade danas na okupiranim teritorijama Ukrajine, ruske vlasti su u ukrajinskoj kulturi videle pretnju. To je bio početak velikog terora protiv ukrajinskih boraca za slobodu, političara i prosvetnih radnika. Leontovič je bio jedan od mnogih koji su ubijeni", rekla je Semenko.

Istorija se ponavlja

Gotovo 105 godina nakon Leontovičeve smrti, Rusija ponovo pokušava da ugasi ukrajinsku državnost.

Borbe oko Pokrovska traju već više od 18 meseci, a Moskva sada tvrdi da je zauzela grad.

Ukrajinska vojska insistira da su se njene snage vratile u delove Pokrovska nakon povlačenja u novembru. Kijev takođe navodi da se male grupe ruskih vojnika ubacuju u grad kako bi se fotografisale sa zastavama u propagandne svrhe, ali da nemaju potpunu kontrolu nad ruševinama.

"Naše aktivne operacije u oblasti aglomeracije Pokrovsko-Mirnograd se nastavljaju. U samom Pokrovsku smo u poslednjih nekoliko nedelja uspeli da povratimo kontrolu nad oko 16 kvadratnih kilometara u severnom delu grada", naveo je komandant Ukrajinske vojske, general Oleksandr Sirski, u objavi na Telegramu.

Sirski je poručio da će Ukrajina nastaviti borbu za Pokrovsk i ojačati svoje snage u razrušenom gradu protiv stotina hiljada ruskih vojnika.

Američki istoričar Timoti Snajder, jedan od vodećih stručnjaka za Ukrajinu, takođe se pozvao na "Carol of the Bells" kako bi ukazao na kontinuitet između ruskog kolonijalizma pre jednog veka i današnjeg napada predsednika Vladimira Putina na ovu zemlju.

"Ukrajinska kultura je izuzetno značajna u našem svetu, ali je naša svest o njoj minimalna. Ubistvo Leontoviča i transformacija Ščedrika samo su mali primer te kolonijalne istorije, koja se nastavlja tokom sadašnje ruske invazije na Ukrajinu", napisao je Snajder u objavi na platformi Substack 14. decembra.

(Telegraf.rs)