Bučan povratak Trampa, krhko primirje, trgovinski rat: Ovih 10 događaja je 2025. uzdrmalo svet

Od bučnog povratka Donalda Trampa u Belu kuću i krhkog primirja na Bliskom istoku, preko društvenog uspona Generacije Z do ekstremnih vremenskih fenomena koji su oborili rekorde, francuska agencija AFP donela je pregled 10 najvažnijih događaja koji su obeležili 2025. godinu.

Godina puna konflikata, diplomatije, društvenih previranja i kolosalnih ulaganja u veštačku inteligenciju nagoveštava da naredna, 2026. godina neće biti nimalo laka za svet.

Preporučujemo

Ovo je pregled događaja AFP-a iz 2025. godine:

Donald Tramp, bučan povratak

Protekcionistički napadi, masovna deportacija ilegalnih migranata, demontaža čitavih delova savezne vlade... Nakon povratka u Belu kuću u januaru u okviru drugog mandata, republikanac Donald Tramp lansirao je niz mera pod svojom doktrinom "Amerika na prvom mestu", široko koristeći izvršne naredbe, iako su sudovi blokirali neke od njegovih odluka.

Sa onim što njegovi protivnici nazivaju nepoštovanjem osnovnih prava i drugih ovlašćenja, on ciljao je protivnike, slao Nacionalnu gardu u glavne gradove pod vođstvom demokrata, pokušavao da zastraši medije i borio se protiv programa raznolikosti i inkluzije. Takođe se bavio intenzivnim diplomatskim aktivnostima, sa različitim stepenom uspeha.

Ali ankete pokazuju rastuće nezadovoljstvo među Amerikancima ekonomskim pitanjima, posebno troškovima života. Ubedljivi porazi na lokalnim izborima doveli su njegovu stranku u ranjiv položaj pred izbore na sredini mandata na jesen 2026. godine.

Foto: Tanjug/AP

Krhko primirje u Gazi

Američki pritisak doveo je do primirja između Izraela i Hamasa, dve godine nakon početka rata u Pojasu Gaze, koji je izbio nakon što su teroristi pokrenuli napad na teritoriju Izraela 7. oktobra 2023. godine.

Prekid vatre je omogućio delimično povlačenje izraelskih trupa iz Pojasa Gaze, razmenu talaca koji su držani u Gazi za Palestince zatvorene u Izraelu i povećanje humanitarne pomoći.

Izrael čeka povratak tela poslednjeg taoca pre nego što započne pregovore o drugoj fazi primirja, fazi koja bi, prema uslovima američkog plana koji su odobrile UN, trebalo da dovede do demilitarizacije Gaze. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je da se nada da će ova druga faza početi "vrlo brzo", ali nasilje i dalje potresa teritoriju, a obe strane se međusobno optužuju za kršenje primirja.

Regionalne tenzije se nastavljaju kontinuiranim izraelskim napadima na uporišta šiitskog pokreta Hezbolah u Libanu. Iran je takođe pogođen izraelskim i američkim napadima na svoja nuklearna postrojenja tokom 12-dnevnog rata sa Izraelom u junu, koji je izazvan izraelskim napadom. U septembru je Izrael ciljao zvaničnike Hamasa u napadu u Kataru.

Intenzivni napori za mir u Ukrajini

Povratak Donalda Trampa na vlast obeležio je prve ozbiljne napore za okončanje rata u Ukrajini, koji je počeo u februaru 2022. godine.

Trampovo hvaljenje i kritike varirale su između Vladimira Putina i Volodimira Zelenskog. U februaru je Donald Tramp napao ukrajinskog predsednika pred kamerama i u Ovalnom kabinetu, optužujući ga da je nezahvalan SAD-u.

Direktni razgovori između Rusa i Ukrajinaca u Istanbulu i samit Trampa i Putina na Aljasci nisu doneli nikakav konkretan napredak ka miru, a Vašington je objavio sankcije ruskom naftnom sektoru u oktobru.

Foto: Tanjug/AP

Međunarodni pregovori održani su krajem novembra na osnovu američkog nacrta, čiju su početnu verziju Kijev i njegovi evropski saveznici smatrali previše povoljnom za Moskvu. Nakon nove runde razgovora sa Trampovim izaslanicima u decembru, Ukrajina je proglasila da je postignut "napredak", iako pitanje ukrajinskih teritorija koje kontroliše Rusija ostaje u ćorsokaku.

Na prvoj liniji fronta, ruska vojska je nastavila svoje sporo napredovanje u svom istočnom sektoru, nakon što je u martu potpuno potisnula ukrajinske snage iz ruskog pograničnog regiona Kursk. Moskva je pojačala napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu i ukrajinsku železničku mrežu, dok Kijev cilja naftna postrojenja u Rusiji.

Globalni trgovinski rat

Pozivajući se na trgovinske prakse koje su bile nepovoljne za njegovu zemlju, Donald Tramp je najavio niz dodatnih carina na proizvode uvezene u SAD, koje variraju u zavisnosti od zemlje ili regiona porekla. Takođe je uveo posebne carine na sektore koji se smatraju strateškim (čelik, aluminijum ili bakar).

Dok su ciljane zemlje razmatrale ili sprovodile trgovinske odmazde, počeli su teški pregovori, što je rezultiralo brojnim sporazumima, kao što su sporazumi sa Evropskom unijom ili, krajem oktobra, sa Kinom, što je označilo početak primirja u sukobu koji je potresao globalnu ekonomiju.

Bilateralni pregovori sa Kanadom su, međutim, obustavljeni nakon antiprotekcionističke reklame koju je američki predsednik smatrao uvredljivom.

Pod pritiskom da smanji troškove života za Amerikance, Donald Tramp je sredinom novembra pristao da ukine carine na određene namirnice, kao što su uvozna kafa i uvozna govedina.

Novi papa, Lav XIV

Robert Fransis Prevost je postao prvi američki papa 8. maja, u 69. godini života, nakon smrti svog prethodnika, Franje, čiji je bio savetnik.

Beo dim koji je najavljivao izbor 267. poglavara Katoličke crkve uzdigao se iznad Sikstinske kapele nakon kratke konklave kardinala koja je trajala manje od 24 sata.

Foto: Tanjug/AP

Nasmejan i diskretan, Prevost, rođen u Čikagu i jedan od umerenih kardinala, uzeo je ime Lav XIV. Novi pontifik, koji je skoro 20 godina proveo kao misionar u Peruu, čije je državljanstvo stekao, nastavlja rad svog prethodnika društvenim delovanjem u korist siromašnih, imigranata i ekologije.

Istovremeno, uverio je konzervativne krugove dozvolivši ponovo tradicionalnu službu u Vatikanu nakon tri godine ograničenja. Kratkoročno je isključio rukopoloženje žena za đakonice ili priznavanje istopolnih brakova.

Pobuna Generacije Z

U Aziji, Africi i Latinskoj Americi, mladi ljudi Generacije Z (mlađi od 30 godina) su umnožili svoje mobilizacije kako bi poboljšali životne uslove i protiv zatvaranja društvenih medija ili korupcije elita.

Marširali su u Peruu protiv rastuće nesigurnosti i poretka političara ili u Maroku, gde su vlasti pokrenule napore u socijalnim sektorima, kao i krivično gonjenje više od 2.000 ljudi.

Foto: Tanjug/AP

U drugim zemljama, demonstracije, koje su nasilno ugušene, razvile su se u širi izazov vlasti: nakon nereda u Nepalu, maoistički premijer K. P. Šarma Oli nije imao drugog izbora nego da podnese ostavku. Na Madagaskaru, mobilizacija je dovela do svrgavanja predsednika Andrija Radžoeline od strane vojske, koji je pobegao u inostranstvo.

Kolosalna ulaganja u veštačku inteligenciju

Tehnološki giganti i specijalizovani startapovi troše sve veće kolosalne sume kako bi finansirali frenetični razvoj veštačke inteligencije. Prema američkoj istraživačkoj i konsultantskoj firmi Gartner, očekuje se da će globalna potrošnja na veštačku inteligenciju dostići oko 1,5 biliona dolara do 2025. godine (+50% za godinu dana) i da će sledeće godine premašiti 2 biliona dolara.

Astronomske procene vrednosti akcija u sektoru na berzi - one ​​gigantske američke kompanije za mikroprocesore Nvidia nekada je premašila neviđeni nivo od 5 biliona dolara - međutim, izazivaju strahove na tržištima zbog mogućeg spekulativnog balona.

Zabrinutost koju izaziva veštačka inteligencija podstakla je i brojne primere dezinformacija, optužbi za kršenje autorskih prava ili masovnih otpuštanja, posebno u Amazonu.

Roditelji kalifornijskog tinejdžera koji je izvršio samoubistvo čak su optužili OpenAI-jevog ChatGPT AI asistenta da podstiče njihovo dete na samoubistvo konkretnim savetima. Startap je od tada pojačao roditeljski nadzor, dok je Kalifornija usvojila zakon koji reguliše takozvane "četbotove".

Spektakularna pljačka u Luvru

Lopovi u odelu radnika su 19. oktobra ušli u čuveni muzej Luvr u Parizu usred bela dana, koristeći dizalicu koja je bila naslonjena na zidine, nakon što su slomili staklo.

Ukrali su nakit u vrednosti od 88 miliona evra u roku od osam minuta. Usledila je velika potraga i četvorica osumnjičenih su optužena za krađu, ali ukradeni nakit nije pronađen.

Američki napadi u Karibima i na Pacifiku

Vašington je rasporedio značajne vojne snage kod obale Venecuele od avgusta, navodno radi borbe protiv trgovine drogom namenjene SAD-u.

U nizu udara poslednjih nedelja na Karibima i Pacifiku na brodove za koje se sumnja da se bave trgovinom drogom poginulo je skoro 100 ljudi u operacijama čiju legalnost stručnjaci dovode u pitanje.

Karakas ovo vidi kao izgovor za svrgavanje predsednika Nikolasa Madura i zaplenu naftnih rezervi zemlje.

Nakon zaplene tankera sa naftom koji je prevozio venecuelansku sirovu naftu 10. decembra, Vašington je objavio "potpunu blokadu sankcionisanih tankera sa naftom" koji ulaze ili izlaze iz Venecuele.

Vašington optužuje Nikolasa Madura da je šef kartela i nudi nagradu od 50 miliona dolara za njegovo hvatanje.

Rekordni ekstremni vremenski događaji

Smrtonosne poplave, jake oluje... Ekstremni vremenski događaji su se nizali jedan za drugim, a njihova učestalost i intenzitet su se povećavali zbog klimatske deregulacije izazvane ljudskom aktivnošću, prema rečima naučnika.

Ciklon Melisa, jedan od najmoćnijih koji je ikada zahvatio Karibe, opustošio je čitave regione Jamajke i poplavio Haiti i Kubu.

Foto: Ricardo Makyn / AFP / Profimedia

U jugoistočnoj Aziji, Filipine su za manje od dva meseca pogodili tajfuni Ragasa, Kalmagi i Fung-vong. Vijetnam je pretrpeo razaranja od oluja, poplava i klizišta, dok su dve tropske oluje krajem godine ubile stotine ljudi u Šri Lanki i Indoneziji.

Kako temperature rastu, šumski požari su se intenzivirali u Evropi i rekordni hektari šume su izgoreli tokom leta.

U SAD, požari izazvani udarima groma prouzrokovali su zatvaranje severnog dela čuvenog Velikog kanjona u Arizoni do kraja turističke sezone sredinom jula.

(Telegraf.rs)