U selu u kom ima više mačaka nego ljudi, mala Lara je donela pravu radost: Njena priča otkriva surovu realnost

U Paljari dei Marsi, drevnom selu na padinama planine Girifalko u italijanskoj regiji Abruco, broj mačaka u velikoj meri premašuje broj ljudi. One se šetkaju uskim ulicama, ulaze i izlaze iz kuća i odmaraju na zidovima koje gledaju ka planinama. Njihovo predenje je i jedini zvuk koji narušava tišinu, nastalu nakon decenija opadanja broja stanovnika. A onda se u martu desilo ono što su svi željno iščekivali: proslavama je obeležen redak događaj - rađanje deteta.

Lara Busi Trabuko je prva beba koja je rođena u selu za 30 godina, čime je broj stanovništva porastao na jedva 20.

Preporučujemo

Na Larinom krštenju u crkvi koja se nalazi preko puta porodičnog doma bila je cela zajednica, uključujući i mačke. Imati bebu u selu je takva novina da je ona postala glavna turistička atrakcija, prenosi Guardian.

"Čak i ljudi koji nisu ni znali da Paljara dei Marsi postoji, došli su u selo, samo zato što su čuli vesti o Lari. Sa samo devet meseci, ona je poznata", rekla je Larina majka Čincija Trabuko.

Larino rađanje je simbol nade, ali i otrežnjujući podsetnik na sve goru demografsku krizu u Italiji.

Prema podacima ISTAT-a, nacionalne statističke agencije, 2024. godine je broj rađanja u zemlji dostigao istorijski minimum od 369.944, čime je nastavljen negativan trend u poslednjih 16 godina. Stopa fertiliteta je takođe pala na rekordno nizak nivo, sa prosečno 1,18 dece rođene kod žena u reproduktivnom dobu u 2024. godini - što je jedna od najnižih vrednosti u EU.

Razlozi za pad fertliteta su bezbrojni, od nesigurnosti posla i ogromnog talasa emigracije mladih do neadekvatne podrške zaposlenim majkama i, kao i u drugim zemljama, porasta muške neplodnosti. Štaviše, sve veći broj ljudi jednostavno bira da nema decu.

Preliminarni podaci ISTAT-a za prvih sedam meseci 2025. godine ne ulivaju nikakvu nadu jer ukazuju na dalji pad. Od 20 administrativnih regiona Italije, pad nigde nije bio veći nego u već retko naseljenom Abrucu, koji je između januara i jula zabeležio pad broja rođenih od 10,2% u poređenju sa istim periodom 2024. godine.

Paljara dei Marsi jeste mala, ali je simbolična za pejzaž cele zemlje kojim dominira starenje stanovništva i prazne škole, što vrši pritisak na javne finansije i predstavlja zastrašujuće ekonomske i društvene izazove za lidere na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou.

Foto: googleearth

"Paljara dei Marsi pati od drastičnog smanjenja broja stanovnika, koje je pogoršano gubitkom mnogih starijih ljudi, bez ikakve smene generacija", rekla je lokalna gradonačelnica Đuzepina Peroci.

Peroci, koja živi tek nekoliko vrata dalje od male Lare, rekla je da je zahvalna njenim roditeljima što su osnovali porodicu i nada se da će inspirisati druge da urade isto.

Njihova situacija je neobična. Trabuko, nastavnica muzike, rođena je u Fraskatiju, blizu Rima, i godinama je radila u italijanskoj prestonici pre nego što je odlučila da se preseli u selo gde joj je rođen deda, jer je oduvek želela da odgaji porodicu daleko od haosa grada. Pre nekoliko godina je upoznala Busija, građevinskog radnika iz tog kraja.

Par je nakon Larinog rođenja dobio "bonus za bebu" od 1.000 evra, jednokratnu isplatu za svako dete rođeno ili usvojeno od januara 2025. godine, koju je uvela krajnje desničarska vlada premijerke Đorđe Meloni kao deo svog obećanja da će se boriti protiv onoga što je nazvala italijanskom "demografskom zimom". Takođe dobijaju dečji dodatak od oko 370 evra mesečno.

Ali njihova glavna borba je žongliranje između brige o bebi i posla. Italijanski sistem podrške za brigu o deci je hronično nedovoljan, a Melonijeva administracija, uprkos tome što je krizu nataliteta predstavila kao borbu za nacionalni opstanak, do sada nije ispunila svoje obećanje da će povećati broj vrtića. Mnoge žene koje zatrudne su prinuđene da napuste posao, a kasnije se bore da se ponovo uključe.

Roditelji su zabrinuti i zbog Larinog budućeg školovanja. Selo je pre više decenija poslednji put imalo učitelja, a njegova kuća je služila kao škola. U obližnjem Kastelafjumeu postoje predškolsko i osnovna škola, ali s obzirom na zatvaranje škola širom Italije zbog pada nataliteta, ostaje da se vidi da li će biti dovoljno dece da se objekat održi na duži rok.

Larina mama je rekla da finansijski podsticaji nisu dovoljni da zaustave ovaj trend.

"Čitav sistem treba revolucionisati. Mi smo zemlja visokih poreza, ali to se ne prevodi u dobar kvalitet života ili dobre socijalne usluge", rekla je ona.

Na oko sat vremena vožnje od Paljara dei Marsi nalazi se Sulmona, nekada prosperitetan grad gde je ubrzani put depopulacije tokom poslednje decenije doveo do borbe za spasavanje od zatvaranja porodilišta, koje se nalazi u bolnici Anuncijata.

Odeljenje, koje opslužuje grad i obližnja mesta, na svet je donelo 120 beba 2024. godine, što je znatno manje od 500 potrebnih da bi porodilišta održala finansiranje. Ako se zatvori, trudnice bi morale da putuju u L'Akvilu, regionalni centar, udaljen oko sat vremena vožnje, što predstavlja rizik u vanrednim situacijama.

"Region je prostran i posebno zimi, uslovi putovanja mogu biti opasni", rekao je Đanluka Di Luiđi, ginekolog u bolnici.

On se prisetio porodilje koja je ostala zaglavljena u snežnoj oluji osam sati.

"Dok smo je doveli u bolnicu, morali smo da uradimo hitan carski rez. Ovo joj je bilo prvo dete i bila je traumatizovana celim iskustvom", rekao je on.

Oni koji se bore da odeljenje ostane otvoreno tvrde da brojka od 500 porođaja godišnje, utvrđena 2010. godine, više nije realna.

"Nikada nismo dostigli magičnih 500 ovde", rekla je Berta Gambina, babica koja radi u odeljenju 39 godina.

Kako kaže, čak i u najboljim vremenima, prosečno su imali oko 380 porođaja godišnje.

"Ali učiniću sve što mogu da održim odeljenje otvoreno - moj najveći strah je napuštanje trudnica", dodala je ona.

Ornela La Čivita, gradska odbornica iz Demokratske stranke levog centra, rekla je da su finansijski podsticaji za podsticanje rađanja dobrodošli.

"Ali kako možete dati ženama novac da rode, a da im ne garantujete bezbedno mesto za porođaj?", pita se ona.

Jedna često zanemarena tema u debati o natalitetu u Italiji je očuvanje plodnosti, rekao je Di Luiđi, kroz sredstva kao što je zamrzavanje jajnih ćelija.

"Ideološko razmišljanje u Italiji je uvek bilo prepreka. Ali ako želimo novorođenčad, onda nam je potrebno i prosvetljenje - da obezbedimo mladima dostojanstvene poslove, ali hajde da počnemo da ih učimo o očuvanju plodnosti", poručio je on.

(Telegraf.rs)