Tramp je napao Venecuelu i uhapsio njenog predsednika: Da li je to legalno?

Operacija hapšenja Nikolasa Madura, izvedena 3. januara 2026. godine, označila je početak nove ere u američkoj spoljnoj politici i pokrenula jednu od najvećih ustavnih debata u novijoj istoriji SAD. Iako su zvaničnici prvobitno tvrdili da bi kopnena intervencija zahtevala odobrenje Kongresa, odluka Donalda Trampa da deluje samostalno, pod plaštom "policijske akcije" i optužnica za narkoterorizam, otvorila je niz pitanja o pravnoj opravdanosti ovog poteza.

Od vaskrsavanja kontroverznih memoranduma iz vremena invazije na Panamu 1989. godine, pa sve do otvorenih ambicija za preuzimanje kontrole nad venecuelanskom naftom, ovaj događaj ne samo da menja sudbinu Južne Amerike, već i testira same granice predsedničkih ovlašćenja u 21. veku.

Preporučujemo

Šefica kabineta Bele kuće, Sjuzi Vajls, izjavila je 2. novembra za magazin "Vanity fair" da bi kopneni udari u Venecueli zahtevali odobrenje Kongresa. Rekla je da, ako bi Tramp "autorizovao neku aktivnost na kopnu, onda je to rat, a tada nam je potreban Kongres". Samo nekoliko dana kasnije, zvaničnici Trampove administracije su privatno govorili članovima Kongresa isto to - da im nedostaje pravno opravdanje za napade na bilo koje ciljeve na kopnu u Venecueli.

Kongres u mraku

Ipak, samo dva meseca kasnije, Trampova administracija je učinila upravo ono za šta je prethodno tvrdila da ne može. Pokrenula je ono što je Tramp nazvao "udarom velikih razmera protiv Venecuele" i uhapsila njenog predsednika, Nikolasa Madura, kako bi se suočio sa optužnicom u Americi. Ovaj pokušaj promene režima pokrenut je bez odobrenja Kongresa. Tramp je u novembru tvrdio da mu nije potrebna autorizacija Kongresa za akcije na kopnu, ali je očigledno da to nije bio jedinstven stav unutar administracije.

Foto: Tanjug/AP

Čini se da je misija, za sada, ograničena na uklanjanje Madura. Međutim, kao što je Tramp primetio, ona je uključivala udare unutar zemlje - istu okolnost za koju su neki u administraciji ranije tvrdili da zahteva ovlašćenje koje nisu imali. CNN je još početkom novembra izvestio da administracija traži novo pravno mišljenje od Ministarstva pravde za takve udare.

"Sprovođenje zakona" kao štit za vojnu intervenciju

Takođe, Tramp je na konferenciji za novinare u subotu više puta govorio ne samo o hapšenju Madura, već i o upravljanju Venecuelom i preuzimanju njene nafte, što su komentari koji bi se svakako mogli razumeti kao sugestija da se ovde radi o nečemu mnogo širem od samog hapšenja.

Pravno sumnjivi udari unutar druge zemlje, čak i oni usko usmereni na uklanjanje stranih lidera, nisu nečuveni u novijoj američkoj istoriji. Ali čak i u tom kontekstu, ovaj je izuzetan. Razlog tome je što se Trampova administracija veoma malo trudila da ponudi dosledan skup opravdanja ili pravni okvir za napad. Čini se da čak nije ni obavestila Kongres unapred, što je u ovakvim okolnostima obično minimum, piše CNN.

Foto: truthsocial.com/@realDonaldTrump

Puno objašnjenje za navodno opravdanje još uvek nije izdato, ali prvi znaci su karakteristično zbunjujući. Republikanski senator Majk Li iz Jute izjavio je ubrzo nakon udara da mu je državni sekretar Marko Rubio rekao da je napad bio neophodan kako bi se, Lijevim rečima, "zaštitili i odbranili oni koji izvršavaju nalog za hapšenje" protiv Madura.

Sukob pravnih i političkih argumenata

- Ova akcija verovatno potpada pod predsednikova svojstvena ovlašćenja prema Članu II Ustava da zaštiti američko osoblje od stvarnog ili neposrednog napada - rekao je Li, koji je inače čest kritičar neovlašćenih stranih vojnih akcija.

Nekoliko sati kasnije, potpredsednik Džej Di Vens ponovio je tu misao.

- I poruka za sve koji govore da je ovo bilo "nelegalno": Maduro ima više optužnica u Sjedinjenim Državama za narko-terorizam. Ne možete izbeći pravdu za trgovinu drogom u Sjedinjenim Državama samo zato što živite u palati u Karakasu - napisao je Vens na mreži Iks.

Na kasnijoj konferenciji za novinare, Marko Rubio je ponovio tezu da je vojska pružala podršku "funkciji sprovođenja zakona".

Međutim, u mnogim drugim zemljama žive ljudi pod optužnicama u SAD; uobičajena praksa američke vlade nije da pokreće udare na strane države kako bi ih privela pravdi.

Promenljiva opravdanja: Od droge do nafte

Administracija takođe ranije nije nagoveštavala da bi vojna sila mogla legalno da se koristi iz ovog razloga. Prvobitno je Tramp pretio kopnenim udarima unutar Venecuele kako bi gađao trgovce drogom - uprkos tome što je Venecuela, po svemu sudeći, prilično mali igrač u svetskoj trgovini narkoticima.

Kasnije je administracija sugerisala da bi udari mogli biti potrebni jer je Venecuela slala "loše ljude" u Sjedinjene Države.

Nakon što je prvobitno umanjivao ulogu nafte u kampanji pritiska protiv Venecuele, Tramp je izjavio da mu je cilj da povrati "naftu, zemlju i drugu imovinu koju su nam ranije ukrali".

Signali su bili dovoljno zbunjujući da je senatork Lindzi Grejam iz Južne Karoline, sredinom decembra izjavio da administraciji nedostaje "jasnoća" u porukama.

Foto: instagram.com/sky_fighters_club/

- Želim jasnoću odmah ovde. Predsednik Tramp kaže da su mu dani odbrojani. To mi zvuči kao da on mora da ode. Ako je cilj njegovo uklanjanje zato što je pretnja našoj zemlji, onda to recite. I šta se dešava sledeće? Zar ne mislite da većina ljudi želi to da zna? - rekao je Grejam.

Ambicije izvan samog hapšenja

Uprkos fokusu na policijsku operaciju u subotu, Tramp je na konferenciji rekao da će Sjedinjene Države sada učestvovati u upravljanju Venecuelom, barem privremeno. Više puta je govorio o njenoj nafti.

- Obnovićemo naftnu infrastrukturu. Upravljaćemo zemljom kako treba - rekao je Tramp.

Čak i da je administracija ponudila doslednije opravdanje, to ne znači da bi ono bilo adekvatno. Najnoviji veliki primer korišćenja američke vojske za promenu režima je, naravno, rat u Iraku, koji je odobrio Kongres 2002. godine.

Istorijska paralela

Iako su mnogi poredili napore u Venecueli sa Irakom, bolje poređenje, i ono koje administracija očigledno namerava da napravi, jeste Panama iz 1989. godine.Kao i u Venecueli, tadašnji lider Paname, Manuel Norijega, bio je pod američkom optužnicom, uključujući i onu za trgovinu drogom. I kao i u Venecueli, operacija nije bila rat širokih razmera, već usko usmeren napor da se lider ukloni sa vlasti.

Kancelarija za pravne savete (OLC) Ministarstva pravde je 1980. godine zaključila da FBI nema ovlašćenje da uhapsi i otme stranog državljanina kako bi se suočio sa pravdom.

Ali OLC administracije Džordža Buša Starijeg je to tiho preokrenuo u leto 1989. godine.

General Manuel Norijega, panamski diktator, posle predaje američkoj vojsci 3. januara 1990. Foto: Wikimedia/U.S. Marshals Service

Kontroverzni memorandum Vilijama Bara

Memorandum koji je napisao Vilijam P. Bar, koji će kasnije postati državni tužilac, navodi da predsednik ima "inherentno ustavno ovlašćenje" da naredi FBI-ju da privodi ljude u stranim zemljama, čak i ako bi to predstavljalo kršenje međunarodnog prava.

Taj memorandum je ubrzo iskorišćen da opravda operaciju uklanjanja Norijege, koji je uhvaćen na isti dan kada i Maduro: 3. januara.

Ipak taj memorandum je i danas kontroverzan.

On predstavlja ekstremno široko davanje ovlašćenja, koje potencijalno dozvoljava upotrebu američke vojne sile bilo gde. Situacija u Venecueli bi se mogla razlikovati po tome što je to veća zemlja koju bi moglo biti teže kontrolisati. Ona takođe poseduje značajno naftno bogatstvo, što znači da bi i druge zemlje mogle biti zainteresovane. Kina je napad nazvala "bezočnom upotrebom sile".

Testiranje granica predsedničke moći

Na konferenciji za novinare i u intervjuu za Foks njuz u subotu ujutru, Tramp je otvorio mogućnost daljih vojnih opcija, potvrđujući da bi se ovde moglo raditi o nečemu više od samog hapšenja Madura, uzimajući u obzir da Venecula, sa procenjenih 303 milijarde barela, ima najveće dokazane rezerve nafte u svetu 

Foto: Shutterstock

To takođe znači da bi se pitanja o Trampovim pravnim ovlašćenjima mogla ponovo testirati, baš kao što ih je već testirao svojim pravno sumnjivim udarima na navodne brodove s drogom i drugim akcijama u regionu. Ono što je jasno jeste da Tramp ponovo pokušava da testira granice svojih predsedničkih ovlašćenja.

(Telegraf.rs)