Tramp može da uzme Grenland u 4 koraka! Ima "keca u rukavu", ako to ne uspe, diže vojsku?

Donald Tramp želi da SAD poseduje Grenland. Problem je u tome što Grenland već pripada Danskoj i većina Grenlanđana ne želi da postane deo SAD.

Iako deluje maštovito zamisliti da Tramp sleti u glavni grad Grenlanda, Nuk, i preuzme ga po ugledu na Venecuelu - čak i ako vojni napad na Karakas izgleda da je svima dao do znanja šta SAD mogu da učine - postoji određen put. I Tramp je, čini se, već na neki način na tom putu, piše Politico.

Preporučujemo

Zabrinjavajuće za Evropljane, strategija veoma podseća na ekspanzionistički plan Vladimira Putina.

Politico je razgovarao sa devet zvaničnika EU, insajderima iz NATO-a, stručnjacima za odbranu i diplomatama kako bi utvrdio kako bi se moglo odvijati američko preuzimanje mineralno bogatog i strateški važnog arktičkog ostrva.

"Moglo bi biti kao pet helikoptera… ne bi mu trebalo mnogo trupa. Grenland ne bi mogao ništa da učini", rekao je jedan danski političar koji je tražio anonimnost da bi mogao slobodno da govori.

Korak 1: Kampanja uticaja da se pojača pokret za nezavisnost Grenlanda

Gotovo odmah po stupanju na dužnost, Trampova administracija je počela da govori o nezavisnosti Grenlanda, poluautonomne teritorije Kraljevine Danske. "Neograničeni" Grenland bi mogao da potpiše sporazume sa SAD, dok bi pod postojećim stanjem morao da dobije odobrenje Kopenhagena.

Da bi stekli nezavisnost, Grenlanđani bi morali da glasaju na referendumu, a zatim da pregovaraju o sporazumu koji moraju odobriti i Nuk i Kopenhagen. U anketi iz 2025. godine, 56 odsto Grenlanđana reklo je da bi glasalo za nezavisnost, dok je 28 odsto reklo da bi glasalo protiv.

Amerikanci povezani sa Trampom sprovodili su tajne operacije uticaja u Grenlandu, prema izveštajima danskih medija, dok je danska služba za bezbednost i obaveštajne poslove, PET, upozorila da je teritorija "meta kampanja uticaja raznih vrsta".

Feliks Karte, stručnjak za digitalnu politiku koji je savetovao institucije EU i vlade, ukazao je na taktike Moskve za uticaj na političke ishode u zemljama kao što su Moldavija, Rumunija i Ukrajina.

"Rusija kombinuje offline i online taktike. Na terenu radi sa usklađenim akterima kao što su ekstremističke partije, mrežni sistemi dijaspore ili pro-ruski oligarsi, i prijavljeno je da plaća ljude da učestvuju u anti-EU ili anti-SAD protestima", navodi.

"U isto vreme, gradi velike mreže lažnih naloga i pseudo-medijskih kanala da pojača ove aktivnosti online i promoviše izabrane kandidate ili stavove. Cilj često nije da se ubede birači da je pro-ruska opcija bolja, već da se učini da deluje veća, glasnija i popularnija nego što zapravo jeste, stvarajući osećaj neizbežnosti", ističe Karte.

U Grenlandu, čini se da SAD primenjuju barem neke od ovih metoda.

Stiven Miler, Trampov zamenik šefa kabineta, rekao je CNN-u u ponedeljak da "niko neće ratovati sa SAD oko budućnosti Grenlanda".

Prošlog meseca, Tramp je stvorio poziciju specijalnog izaslanika za Grenland i imenovao guvernera Luizijane Džefa Landrija za tu ulogu. On je izjavio da je njegov cilj "da Grenland postane deo SAD".

U međuvremenu, američki potpredsednik Džej Di Vens, tokom posete teritoriji u martu, rekao je: "Ljudi Grenlanda će imati pravo na samoopredeljenje".

"Nadamo se da će odlučiti da sarađuju sa Sjedinjenim Državama, jer smo mi jedina nacija na Zemlji koja će poštovati njihov suverenitet i bezbednost", rekao je tad Vens.

Korak 2: Ponuditi Grenlandu povoljan sporazum

Pod pretpostavkom da napori za ubrzavanje referenduma o nezavisnosti Grenlanda daju rezultate i da stanovnici teritorije glasaju da napuste Dansku, sledeći korak bio bi da se teritorija stavi pod uticaj SAD.

Jedan očigledan metod bio bi da se Grenland uključi u SAD kao još jedna savezna država - ideja sa kojom su se bliski Trampu više puta igrali.

Danska premijerka Mete Frederiksen bila je u ponedeljak primorana da kaže da "SAD nemaju pravo da anektiraju" Grenland nakon što je Kejti Miler, supruga Stefana Milera, objavila na društvenim mrežama mapu teritorije prekrivenu američkom zastavom sa rečju "USKORO".

Direktna zamena Danske za SAD deluje uglavnom neprihvatljivo većini stanovništva. Gore pomenuta anketa je takođe pokazala da se 85 odsto Grenlanđana protivi pripajanju teritorije SAD, a čak ni članovi pokreta za nezavisnost koji su naklonjeni Trampu nisu oduševljeni tom idejom.

Ali postoje i druge opcije.

Od maja prošle godine kruže izveštaji da Trampova administracija želi da Grenland potpiše Sporazum o slobodnoj asocijaciji (COFA) - kao što trenutno ima sa Mikronezijom, Maršalskim Ostrvima i Palauom. Po tim sporazumima, SAD pružaju osnovne usluge, zaštitu i slobodnu trgovinu u zamenu za neograničeno vojno prisustvo na teritoriji tih zemalja. Ideja se ponovo pojavila ove nedelje.

Kuno Fenker, grenlandski poslanik opozicije za nezavisnost, koji je prisustvovao Trampovoj inauguraciji i prošle godine se sastao sa republikanskim kongresmenom Endijem Oglesom, rekao je da pokušava da "objasni Amerikancima da ne želimo da budemo kao Portoriko, ili bilo koja druga teritorija SAD. Ali Sporazum o slobodnoj asocijaciji, bilateralni sporazumi ili čak druge mogućnosti koje možda ne mogu ni da zamislim - neka dođu za pregovarački sto i Grenlanđani će odlučiti na plebiscitu".

U poređenju sa dogovorom Nuka sa Kopenhagenom, stvari "mogu samo da idu dalje", rekao je.

Pozivajući se na Trampovu tvrdnju da SAD imaju "potrebu za Grenlandom", Fenker je dodao: "Danska nikada nije rekla da im je ‘trebao’ Grenland. Danska je rekla da je Grenland trošak i da bi nas ostavili ako postanemo nezavisni. Dakle, mislim da je ovo mnogo pozitivnija izjava nego što smo ikada videli od Danske".

Ali Tomas Krosbi, vanredni profesor vojnih operacija na Kraljevskoj danskoj odbrambenoj akademiji koja obučava danske oružane snage, upozorio je da Grenland verovatno neće dobiti ništa bolje u pregovorima sa Trampom.

"Trampova primarna ličnost kao pregovarača je neko ko nameće svoju volju ljudima sa kojima pregovara, i neko ko ima dugu istoriju izdaje onih sa kojima je sklopio dogovore, ne poštujući svoje obaveze, kako privatno tako i javno, i iskorišćava okolinu… Zaista ne vidim nikakvu korist za Grenlanđane osim vrlo privremenog podizanja samopouzdanja", smatra Krosbi.

On dodaje da bi "bilo ludo pristati na nešto u nadi da će možda doći do dogovora".

"Ako date svoju teritoriju u nadi da ćete kasnije dobiti dogovor, to bi bilo stvarno nepromišljeno", ističe Krosbi.

Korak 3: Ubediti Evropu

Evropa, posebno danski saveznici u EU, bi se usprotivila bilo kakvom pokušaju da se Grenland odvoji od Kopenhagena. Ali američka administracija ima adut: Ukrajinu.

Kako su mirovni pregovori napredovali, Kijev je rekao da svaki sporazum sa Putinom mora biti podržan ozbiljnim, dugoročnim američkim bezbednosnim garancijama.

Amerikanci su u tom pogledu otezali, a u svakom slučaju, Kijev je skeptičan prema garancijama, s obzirom na to da su one koje je dobio od Rusije i Zapada u prošlosti bile praktično neefikasne.

Jedan mogući scenario koji je diplomata EU izneo bio je paket "bezbednost za bezbednost", po kojem Evropa dobija čvršće garancije od Trampove administracije za Ukrajinu u zamenu za proširenu ulogu SAD u Grenlandu.

Iako deluje kao gorka pilula, to bi moglo biti lakše nego alternativa - naljutiti Trampa, koji bi mogao da uzvrati sankcijama, da se povuče iz mirovnih pregovora - ili da stane uz Putina u pregovorima sa Ukrajinom.

Korak 4: Vojna invazija

Ali šta ako Grenland ili Danska, čiji “OK” Nuk treba za secesiju - kaže ne Trampu?

Vojno preuzimanje SAD moglo bi se izvesti bez velike poteškoće.

Krosbi je rekao da Trampovi stratezi verovatno razmatraju razne opcije.

"Najviše zabrinjava strategija tipa svršen čin, koju mnogo viđamo i o kojoj mnogo razmišljamo u vojnim krugovima, koja bi jednostavno bila otimanje zemlje na isti način na koji je Putin pokušao da otme, da bi postavio teritorijalne pretenzije nad Ukrajinom. Mogao bi jednostavno da rasporedi trupe u zemlju i kaže da je sada američka... vojska Sjedinjenih Država je sposobna da iskrca bilo koji broj snaga na Grenland, bilo iz vazduha ili morem, a zatim da tvrdi da je to američka teritorija", kaže Krosbi.

Prema Lin Mortensgard, istraživaču u Danskom institutu za međunarodne studije i stručnjaku za bezbednost Grenlanda, Vašington takođe ima oko 500 vojnih oficira, uključujući lokalne izvođače, na svojoj severnoj svemirskoj bazi Pitufik i nešto manje od 10 pripadnika osoblja konzulata u Nuku. Pored toga, oko 100 pripadnika Nacionalne garde iz Njujorka se obično sezonski raspoređuju tokom arktičkog leta da podrže istraživačke misije.

Grenland, u međuvremenu, ima malo odbrambenih sredstava. Stanovništvo nema teritorijalnu vojsku, rekao je Mortensgard, dok danska Zajednička arktička komanda u glavnom gradu uključuje oskudna i zastarela vojna sredstva, uglavnom ograničena na četiri inspekcijska i ratna plovila, patrolu sa psećim zapregama, nekoliko helikoptera i jedan pomorski patrolni avion.

Kao rezultat toga, ako Tramp mobilizuje američko prisustvo na terenu - ili pošalje specijalne snage, SAD bi mogle da preuzmu kontrolu nad Nukom "za pola sata ili manje", rekao je Mortensgaard.

"Gospodin Tramp priča stvari, a onda ih i radi", rekla je danska poslanica u Evropskom parlamentu Stine Bose.

"Ako biste bili jedan od 60.000 ljudi na Grenlandu, bili biste veoma zabrinuti", rekla je poslanica.

Bilo kakva invazija ne bi imala "pravnu osnovu" prema američkom i međunarodnom pravu, rekao je Romen Šafart, koji je na čelu Arktičkog instituta sa sedištem u Vašingtonu, istraživačkog centra za bezbednost. Svaka okupacija duže od 60 dana takođe bi zahtevala odobrenje američkog Kongresa.

U međuvremenu, invazija bi "značila kraj NATO-a", rekao je, i "SAD bi pucale sebi u nogu i mahnule zbog saveza koji su pomogle da se stvori".

Osim toga, "gubitak poverenja ključnih saveznika mogao bi da dovede do smanjenja njihove spremnosti da dele obaveštajne podatke sa SAD ili smanjenja pristupa bazama širom Evrope", rekao je Ben Hodžes, bivši komandant američkih snaga u Evropi.

"To bi ozbiljno ugrozilo bezbednost Amerike", naveo je Hodžes.

NATO bi bio nemoćan da odgovori, s obzirom na to da vojnu akciju mora odobriti svečano i da su SAD ključni član saveza, ali evropski saveznici bi mogli rasporediti trupe na Grenland preko drugih grupa kao što su britansko-skandinavske Zajedničke ekspedicione snage ili format pet zemalja Nordijske odbrambene saradnje, rekao je Ed Arnold, viši saradnik u Royal United Services Institute.

Ali za sada, saveznici NATO ostaju prisebni u pogledu napada.

"Još smo daleko od tog scenarija. Mogući su teški pregovori, ali ne mislim da smo blizu bilo kakvom neprijateljskom preuzimanju", rekao je jedan stariji diplomata saveza.

(Telegraf.rs)