Ova mapa pokazuje zašto Amerika toliko želi Grenland: Saveznici se raspadaju

Američki predsednik Donald Tramp ponovo je izazvao talas zabrinutosti u Evropi, postavljajući pitanje da li transatlantski savez uopšte još postoji. Nakon što je najavio “kažnjavanje” Venecuele, Tramp je sugerisao da bi sledeće mete mogle biti Kolumbija, Meksiko, Kuba, Iran, Grenland, ali i Kanada – jedna od osnivačkih članica NATO. Posebnu pažnju izazvale su njegove izjave o mogućoj aneksiji Grenlanda, najvećeg ostrva na svetu i strateški važnog člana saveza.

- Potreban nam je Grenland zbog nacionalne bezbednosne situacije. Trenutno su tamo svuda ruski i kineski brodovi - izjavio je Tramp, naglašavajući važnost ostrva bogatog mineralima i ključnog za kontrolu arktičkih i severnoatlantskih pristupa Severnoj Americi.

Preporučujemo

Grenland, smešten iznad Arktičkog kruga, dom je za oko 56.000 stanovnika, većinom Inuita, i samoupravna je teritorija Danske, dugogodišnjeg američkog saveznika. Više od dve trećine ostrva leži unutar Arktičkog kruga, što ga čini strateški ključnim još od Drugog svetskog rata, kada su SAD zauzele ostrvo kako ne bi palo u ruke nacističkoj Nemačkoj i kako bi zaštitile važne severnoatlantske brodske rute.

Danas klimatske promene dodatno povećavaju njegov značaj: ledeni pokrivači Grenlanda gube 270 milijardi tona leda godišnje, dok arktički morski led nestaje toliko brzo da bi polarno more moglo ostati bez leda već do leta 2030-ih. Ovo otvara nove mogućnosti za eksploataciju resursa, brže trgovačke puteve, vojne baze i ribolovne zone - ali i potencijalne sukobe velikih sila, upozorava briselski “Politiko”. Moskva i Peking već pokušavaju da pojačaju svoj uticaj u regionu, koji se zagreva brže nego bilo gde drugde na planeti.

Međutim, Grenland nije nezavisna država – on je teritorija Danske, koja se suprotstavlja Trampovim pretenzijama. Danska premijerka Mete Frederiksen jasno je poručila da će svaka jednostrana akcija SAD-a biti ozbiljna pretnja NATO-u:

- Ukoliko bi jedna članica NATO napala drugu članicu, to bi bio kraj saveza - upozorila je Frederiksen.

Danska vojska je dodatno potvrdila da bi pružila oružani otpor američkim trupama u slučaju invazije. Ovakva retorika stvara retko viđenu diplomatsku i bezbednosnu krizu između dugogodišnjih saveznika.

Trampov pomoćnik Stiven Miler dodatno je zaoštrio ton, izjavivši da SAD žele potpunu kontrolu nad Grenlandom i da „niko neće ratovati sa SAD oko budućnosti Grenlanda“.

Ipak, lideri Francuske, Nemačke i Velike Britanije na sastanku u Parizu stajali su rame uz rame sa Trampovim izaslanicima, objavljujući zajedničke bezbednosne garancije za Ukrajinu. Istovremeno, naglasili su da odluke o Grenlandu pripadaju Danskoj i Grenlandu i da druge članice NATO ne mogu da utiču na tu odluku.

Situacija je postala još čudnija kada je britanski premijer Kir Starmer odgovarao na pitanje o smislu sigurnosnih garancija za Ukrajinu dok Tramp razmatra preuzimanje teritorije saveznika. Njegov odgovor bio je kratak i neodređen, što je dodatno pojačalo neizvesnost.

Bela kuća je potom saopštila da razmatra niz opcija za Grenland – od kupovine ostrva do vojne intervencije – dok američki zvaničnici tvrde da je reč o pritisku na Dansku radi pregovora.

- Čudno je, ali moramo da igramo sa kartama koje imamo. Pitanje Grenlanda dodatno komplikuje situaciju - komentarisao je jedan evropski diplomata za “Aksios”.

Sve ovo dovodi do ozbiljnih pitanja o budućnosti NATO-a i evropske bezbednosti u svetu u kojem američki apetiti prema strateškim teritorijama ponekad prevazilaze dugogodišnja savezništva.

(Telegraf.rs/Blic)