Ključa na Arktiku: Raste sukob velikih sila, i to ne samo oko Grenlanda. I ovaj arhipelag preti da uzdrma svet

Svalbard, arhipelag sa jedinstvenim geopolitičkim statusom, postaje mesto oštrih sukoba interesa između Norveške, Rusije i Kine. Globalno zagrevanje otvara nove morske rute i pristup resursima, prisiljavajući Norvešku da preduzme odlučne korake kako bi potvrdila svoj suverenitet. Debata se vrti oko uticaja i bezbednosti na Arktiku.

Svalbard, jedinstveni arhipelag u Arktičkom okeanu (Severni ledeni okean) severno od Norveške, koji je decenijama u fokusu međunarodnog i naučnog istraživanja, danas postaje žarište eskalacije geopolitičkih tenzija. Nešto slično Grenlandu.

Preporučujemo

Geografska lokacija Svalbarda, relativna blizina Severnog pola i liberalni Svalbardski sporazum iz 1920. godine dali su arhipelagu status svojevrsne slobodne zone. Međutim, ova situacija se radikalno menja. Globalno zagrevanje dramatično utiče na topljenje leda, otvara nove brodske linije i obezbeđuje pristup vitalnim resursima.

Norveška reaguje značajnim promenama svog zakonodavstva, koje ograničava prava stranaca i kontroliše pristup zemljištu i istraživačkim aktivnostima, što je izazvalo kritike i otpor unutar međunarodne zajednice, uključujući i njene saveznike u NATO-u, izveštava New York Times.

Ove akcije dovele su Norvešku u sukob sa Rusijom i Kinom, koje održavaju značajne strateške i ekonomske interese u arhipelagu. Ejvind Vad Peterson, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Norveške, istakao je da je Norveška u najozbiljnijoj bezbednosnoj situaciji od 1945. godine. Strateška vrednost Svalbarda nije samo istorijska, već i moderna: arhipelag je ključan za satelitsku komunikaciju, praćenje raketa i predstavlja potencijalna nalazišta retkih zemnih minerala.

Povećano prisustvo i aktivnosti kineskih istraživača i rusko instistiranje na njenim pravima samo doliva ulje na vatru, što suočava Norvešku sa potrebom da uravnoteži suverenitet i poštovanje međunarodnih sporazuma.

Pravni okvir i istorijska pozadina sukoba oko Svalbarda

Istorijski, Norvežani su smatrali da je Svalbard vekovima "terra nullius" ili ničija zemlja, sve do Prvog svetskog rata. Tokom 1920. potpisan je Svalbardski sporazum, značajan dokument koji zvanično priznaje suverenitet Norveške nad arhipelagom, ali sa određenim ograničenjima.

Najvažnije odredbe bile su zabrana vojnih aktivnosti i davanje jednakog pristupa lovu, ribolovu, rudarstvu i vlasništvu nad zemljištem svim potpisnicima sporazuma. Dokument je potpisalo skoro 50 država, uključujući tadašnji Sovjetski savez i Kinu, što naglašava njegov međunarodni karakter. U decenijama nakon potpisivanja, sporazum je u velikoj meri doprineo uspostavljanju statusa slobodne zone, gde je Longjerbijen, najveće naselje na Svalbardu, postepeno postao živahan, multikulturalni centar.

Lokalni narativi odražavaju bivšu sliku Svalbarda kao egzotične i divlje destinacije. Leif Terje Aunevik, trenutni gradonačelnik Longjerbijena, koji je došao na ostrvo pre više od 25 godina, pamti arhipelag kao mesto koje je privlačilo ljude smele prirode. Međutim, tokom vremena, slika se značajno promenila, kako se broj stanovnika udvostručio na 2.500 iz 50 različitih zemalja.

Foto: Shutterstock

Prošlost stoga ukazuje na dugo i prilično stabilno delovanje sporazuma, iako je njegovo tumačenje sada izvor gorućih međunarodnih neslaganja. Pravna i politička struktura uspostavljena sporazumom sada, suočena sa promenljivim geopolitičkim interesima, zahteva pažljivu i detaljnu analizu kako bi se razumela priroda rastućih tenzija i sukoba.

Norveška potvrđuje suverenitet i njene implikacije na globalnu bezbednost

Norveške akcije na Svalbardu nisu izolovani fenomen, već deo šire strategije za ponovno potvrđivanje nacionalnog suvereniteta u svetlu promenjenog geopolitičkog okruženja.

Uvođenje ograničenja na pravo glasa za strance, zabrana prodaje zemlje međunarodnim akterima i strože kontrole na strane istraživačke programe su jasni signali zaoštravanja norveške politike.

Ejvind Vad Peterson, državni sekretar u ministarstvu spoljnih poslova, jasno naglašava da da su "predugo ljudi sa Svalbarda smatrali da je to neka vrsta slobodne zone, gde svako ko želi može da dođe i radi gotovo sve što želi". Ova izjava potvrđuje norveško tumačenje sporazuma, za koje veruju da garantuje jednak pristup, ali ne i jednaka prava, za građane svih potpisnica.

Strateški značaj Svalbarda je neosporan i služi kao pokretač ovih odluka. Arhipelag pruža vitalne satelitske podatke, praćenje balističkih raketa i potencijalna nalazišta retkih zemnih metala pod okolnim morem.

Američki zvaničnici su već iskazali zabrinutost oko navodnog vojnog istraživanja koje Kina sprovodi na ostrvu. Istovremeno, Rusija je bila uporna u potvrđivanju svojih istorijskih prava u regionu.

Sve ovo doprinosi činjenici da se Norveška, po Petersonovim rečima, "sada nalazi u najozbiljnijoj bezbednosnoj situaciji od 1945. godine", ističući da potezi Norveške na Svalbardu nisu samo birokratske prirode, već su ključni za zaštitu njenih vitalnih interesa i regionalne bezbednosti u celini.

Bitka za sirovine na arktičkom morskom dnu

Jedna od ključnih dimenzija rastuče tenzije oko Svalbarda je trka za kontrolu izuzetno bogatih mineralnih nalazišta na morskom dnu.

Nedavna geološka istraživanja otkrila su prisustvo ogromnih količina bakra, cinka, kobalta, litijuma i retkih zemnih elemenata oko arhipelaga - sirovina koje su ključne za razvoj modernih tehnologija kao što su električna vozila i obnovljivi izvori energije.

Norveška vlada je saopštila u januaru 2024. godine da će sprovesti istraživanje minerala u dubokom moru u području veličine Nemačke, koje uključuje vode oko Svalbarda, a to je izazvalo talas zabrinutosti i protivljenja, kako na domaćem, tako i na međunarodnom planu.

U Norveškoj su grupe za zaštitu životne sredine odmah odgovorile upozorenjem na potencijalnu pretnju morskom životu i krhki arktički ekosistem, što izaziva zabrinutost zbog održivosti i uticaja rudarstva.

Na međunarodnom planu, međutim, potez Norveške je viđen kao intervencija izvan odredbi Svalbardskog sporazuma, moguće kršeći odredbe o ravnopravnom pristupu i korišćenju resursa.

Rusko ministarstvo spoljnih poslova je osudilo norveški pristup kao ilegalan i podsetilo Norvešku da ne vrši bezuslovni suverenitet nad arhipelagom.

Island i Evropska Unija takoće su izrazile svoje neslaganje sa norveškom pozicijom, navodeći šire regionalne implikacije. Iako je norveška vlada pod pritiskom pristala na četvorogodišnje odlaganje izdavanja dozvola za dubokomorsko rudarstvo, njen strateški cilj ostaje jasan: profitabilna i održiva eksploatacija minerala na morskom dnu, što neizbežno nagoveštava dalja trenja u budućnosti.

Uticaj norveške politike nije samo na nivou međunarodnih odnosa, već direktno utiče i na živote pojedinaca, posebno dugogodišnjih stranih stanovnika Svalbarda. Većina se svih ovih godina osećala prihvaćenom, i doživljavali su sebe Norvežane.

Međutim, situacija se značajno promenila: sprovođenje norveškog zakonodavstva, kao što je oduzimanje stranih vozačkih dozvola i značajna promena izbornih pravila, koja zahtevaju tri godine boravka u kontinentalnoj Norveškoj za učešće na lokalnim izborima na Svalbardu, izazvalo je talas neizvesnosti i razočaranja među stanovnicima.

Promena izbornih pravila, koju je državni sekretar Peterson opisao kao akciju koja je trebalo da bude preduzeta davno, potvrđuje da se Norveška čvrsto drži svog tumačenja da Sporazum sa Svalbarda garantuje samo jednak pristup, ali ne i jednaka prava, kao za građane kontinentalne Norveške.

Ove odluke nisu samo birokratske, već ukazuju na fundamentalnu promenu u politici inkluzije i priznanja, što stvara osećaj inferiornosti i straha kod onih koji su nekada Svalbard doživljavali kao svoj dom bez granica. Ovo pokazuje jasnu norvešku strategiju da uspostavi strože uslove i ograničenja unutar svoje suverene teritorije, uprkos mogućim međunarodnim zabrinutostima i ličnim teškoćama dugoročnih stranih stanovnika.

Ruski pritisak na Svalbard i istorijske ambicije

Rusko prisustvo na Svalbardu ima dugu istoriju, koja seže vekovima unazad. Barencburg, ruska rudarska kolonija, istorijski je podsetnik na dugogodišnje interese Moskve u regionu. Iako je broj stanovnika Barencburga naglo opao, sa više od 1.000 na oko 300, norveški zvaničnici su primetili kontinuirane ruske napore da ojača svoje prisustvo i uticaj. Dolazak stalnog sveštenika Ruske pravoslavne crkve, Petra Gramatika, jedan je od takvih znakova koji ukazuje na konsolidaciju ruske pozicije izvan pukog ekonomskog ili industrijskog prisustva.

Ruski zvaničnici ističu duboke istorijske veze i ponavljaju svoj stav o zaštiti ruskog govornog područja na Svalbardu, uz retoriku koja snažno podseća na opravdanja za akcije u Ukrajini.

Foto: Shutterstock

Ivan Lavrentjev, naučnik na ruskoj akademiji nauka, naglasio je da "Rusija nikada neće napustiti Svalbard". Uprkos činjenici da rudnik uglja postepeno opada, Barencburg zadržava ogroman strateški značaj kao najzapadnija tačka Rusije na Arktiku. Lavrentjev zaključuje da će "tako kopati zauvek", što jasno signalizira dugoročnu posvećenost Rusije regionu i ilustruje dubinu geopolitičkog ponora koji se razvio oko arhipelaga Svalbard. On naglašava nepopustljiv stav koji Norveška mora da zauzme u svojim suverenim akcijama.

Kineske aktivnosti i odgovor Norveške u arktičkom regionu

Pored ruskog prisustva, postoje zabrinutosti oko sve češće i agresivnije aktivnosti Kine na Svalbardu, posebno u kontekstu vojnih istraživanja, što je zabranjeno Sporazumom sa Svalbarda.

Dvadeset godina, dva granitna lava, simbol kineske kulture, stoje ispred kineske istraživačke stanice Žuta reka u Međunarodnom centru NJ-Olesund. Norveške vlasti su tražile da oni budu uklonjeni, rekavši da oni nisu u skladu sa norveškim suverenitetom. U julu prošle godine, norveške vlasti su čak pozvale kineske diplomate na razgovore nakon što se oko 200 kineskih turista iskrcalo sa kruzera, mašući zastavama i slikajući se ispred stanice, u onome što je shvaćeno kao pokušaj utvrđivanja uticaja. Incident je pokazatelj porasta vidljivih simboličkih i de fakto tvrdnji o moći Kine na Arktiku.

U američkom Kongresu raste zabrinutost da Kina sprovodi vojna istraživanja na Svalbardu pod maskom nauke. Među glavnim argumentima su da kineski naučnici imaju pristup moćnom radarskom sistemu i da su podaci iz najmanje tri istraživačka projekta podeljeni sa kineskom odbrambenom organizacijom. Odgovor norveških vlasti bio je odlučan: u julu prošle godine, Univerzitetski centar na Svalbardu (UNIS) je prvi put u istoriji zabranio pristup kineskim studentima, navodeći bezbednosne rizike. Uprkos tome što Kina poriče sve kritike kao iskrivljavanje činjenica i neosnovane spekulacije, situacija ostaje izuzetno napeta. Incidenti jasno pokazuju da Norveška ozbiljno shvata zaštitu svog suvereniteta i ne dozvoljava da strane zemlje zloupotrebljavaju arktički nauku u vojne ili geostrateške svrhe.

Foto: Shutterstock

Trenutna eskalacija geopolitičkih tenzija na Svalbardu je ključni primer kako globalno zagrevanje i otvaranje Arktika drastično menjaju strateški pejzaž. Norveška, sa jasnom posvećenošću jačanju svog suvereniteta, sprovodi sveobuhvatne regulatorne promene i čvrsto se protivi svakom mešanju u njena suverena prava, iako to izaziva međunarodnu zabrinutost, uključujući i od saveznika, ali i od onih zemalja koje se tradicionalno bore za veći uticaj na Arktiku. Arhipelag je iz bivše slobodne zone izrastao u bojno polje za oskudne resurse, morske puteve i geostrateške prednosti, zahtevajući složenu navigaciju između suvereniteta, međunarodnih sporazuma i novih interesa.

Budućnost Svalbarda i šireg Arktika u velikoj meri će zavisiti od sposobnosti međunarodne zajednice da uskladi ekonomske i strateške interese sa očuvanjem stabilnosti i ekološke ravnoteže. Drastični potezi Norveške su javni izraz njene odlučnosti da Arktik održi u skladu sa svojim nacionalnim interesima i u skladu sa osnovnim principima Svalbardskog sporazuma. Međutim, jasan otpor Rusije, Kine, a takođe i nekih evropskih zemalja, dokaz je da su tumačenja ovog sporazuma i vizija budućnosti regiona daleko od koordinisanih. Tenzije koje su se već rasplamsale su jasan signal da Svalbard nije samo udaljeni arhipelag, već ključni test otpornosti međunarodnog prava i mehanizama za mirno rešavanje sporova u dinamično promenljivom svetu.

(Telegraf.rs)