Jedna mala regija, udaljena 1000km od Beograda, blokira stvaranje nove države u Evropi: Rusi poslali i vojnike

Izjava moldavske predsednice Maje Sandu da bi na referendumu glasala za ujedinjenje Moldavije sa Rumunijom iznenadila je deo javnosti i pokrenula rasprave ne samo u te dve zemlje, već i šire u regionu.

Sandu je poručila da se Moldavija, kao mala država, sve teže nosi sa izazovima savremenog sveta, posebno zbog snažnog ruskog uticaja na političke i društvene prilike u zemlji.

Preporučujemo

"Pogledajte šta se dešava u svetu. Za malu zemlju poput Moldavije sve je teže opstati kao demokratija, kao suverena država i istovremeno se odupreti pritisku Rusije", rekla je Sandu, jasno naglasivši da bi u slučaju referenduma o tom pitanju glasala za ujedinjenje sa Rumunijom.

Kao jedan od ključnih razloga navela je bezbednosnu pretnju koju Rusija, prema njenim rečima, predstavlja Moldaviji.

Najveća prepreka mogućem ujedinjenju svakako je Pridnjestrovlje (Pridnjestrovska Moldavska Republika), proruska separatistička regija smeštena na teritoriji Moldavije.

Reč je o uskom pojasu zemlje između reke Dnjestar i granice sa Ukrajinom koji međunarodno pravo priznaje kao deo Moldavije, ali u praksi funkcioniše kao nepriznata država sa sopstvenom vladom, vojskom, valutom i institucijama. Glavni grad regije je Tiraspol.

Koreni sukoba sežu u rane 1990-e, nakon raspada Sovjetskog Saveza. Dok se Moldavija okretala nezavisnosti i približavanju Rumuniji, u Pridnjestrovlju, gde živi veliki broj Rusa i Ukrajinaca, a ruski jezik dominira, javio se strah od gubitka sovjetskog identiteta.

Godine 1990. lokalne vlasti su proglasile odcepljenje, a dve godine kasnije izbio je kratak, ali krvavi rat između moldavskih snaga i proruskih separatista. Presudnu ulogu tada je imala 14. ruska armija, čija je intervencija zaustavila moldavsku ofanzivu.

U regiji se i danas nalazi oko 1.500 ruskih vojnika. Moldavija i zapadne zemlje smatraju njihovu prisutnost nezakonitom, dok Moskva tvrdi da time obezbeđuje stabilnost.

Pridnjestrovlje se ne protivi samo ujedinjenju sa Rumunijom, već otvoreno zagovara povezivanje sa Rusijom. Osim Pridnjestrovlja, dodatni problem predstavlja i raspoloženje moldavskih građana.

Prema anketi iz septembra prošle godine, 61 odsto Moldavaca protivi se ujedinjenju sa Rumunijom, dok ga podržava 31 odsto ispitanika. S druge strane, u Rumuniji postoji znatno veća otvorenost prema toj ideji. Građani, kao i rumunski predsednik Nikušor Dan, poručuju da bi prihvatili ujedinjenje ako bi to bila jasna volja Moldavije.

Zagovornici ujedinjenja često ističu snažne kulturne, jezičke i istorijske veze između dve zemlje.

Prema popisu stanovništva iz 2024. godine, oko 80 odsto Moldavaca govori rumunski, odnosno moldavski jezik, koji je lingvistički identičan rumunskom. Istorijski gledano, nakon raspada Ruskog Carstva 1917. godine, Besarabija, područje koje se velikim delom poklapa sa današnjom Moldavijom, postala je deo Rumunije. Ali 1940. godine, na osnovu tajnog protokola pakta Molotov-Ribentrop, Rumunija je bila primorana da preda Besarabiju Sovjetskom Savezu.

Moldavija je ostala pod kontrolom Moskve sve do raspada SSSR-a 1991. godine, kada je stekla nezavisnost. Danas, više od tri decenije kasnije, pitanje njene budućnosti se ponovo otvara, ovog puta u senci rata u Ukrajini i sve izraženijeg sukoba između Rusije i Zapada.

(Telegraf.rs)