Najduža talačka kriza u istoriji inspirisala holivudske filmove: Šta se desilo u Ambasadi SAD u Teheranu 1979?

Napetosti u odnosima Irana i SAD potiču od svrgavanja šaha Mohameda Reze Pahlavija 1979. i zatočeništva zaposlenih u američkoj ambasadi u Teheranu tokom 444 dana. Koji su ključni događaji ove krize, koja je prekinula diplomatske odnose dve zemlje i inspirisala filmove?

U Iranu su 28. decembra protesti zbog ekonomskih problema počeli i još traju.

Ovi protesti se smatraju najvećim talasom demonstracija u poslednjih nekoliko godina, a iako postoje spekulacije o broju žrtava, tačan broj još nije poznat. Iranska vlast je prekinula internet, tako da su informacije vrlo ograničene. Poslednje informacije iranske agencije za ljudska prava HRANA navode da je broj poginulih dostigao 2.550.

Svet, uključujući Ujedinjene nacije, pažljivo prati događaje, dok SAD zauzimaju specifičan stav. Predsednik Donald Tramp je svojim jučerašnjim istupom skrenuo svu pažnju na Vašington, piše Hurriyet.

Na društvenim mrežama Tramp je naveo da je otkazao sve sastanke s iranskim vlastima i poručio: "Iranske patriote, nastavite proteste, preuzmite institucije. Zabeležite imena ubica i zlostavljača. Oni će platiti veliku cenu. Dok se bespotrebno ubijanje demonstranata ne zaustavi, otkazao sam sve sastanke sa iranskim vlastima. Pomoć je na putu."

Napetost između SAD i Irana traje decenijama. Dok se raspravlja o pitanju da li će SAD intervenisati u Iranu, koreni ove napetosti potiču iz "talačke krize" 1979.

Kao što beleže istorijski izvori, 4. novembra 1979, američku ambasadu u Teheranu zauzeli su prorevolucionarni iranski studenti, pokrećući talačku krizu koja je trajala 444 dana. 52 Amerikanca su bila zatočena, a ovaj događaj predstavlja ključnu prekretnicu u odnosima SAD i Irana.

Šahovo traženje azila u SAD pogoršalo situaciju

Da bi se razumelo kako je kriza počela, treba pogledati događaje koji su prethodili.

Krajem 1970-ih šahovski režim suočavao se sa masovnim protivljenjem zbog kršenja ljudskih prava, ekonomske nepravde i ograničenja sloboda.

Tokom tog perioda opozicija pod vođstvom ajatolaha Ruhole Homeinija stekla je podršku naroda, a nakon revolucije 1979, šah Mohamed Reza Pahlavi i njegova porodica napustili su Iran. Pahlavijeve bliske veze sa SAD izazvale su duboku sumnju i neprijateljstvo među revolucionarnim liderima u Iranu. Pahlavi je 22. oktobra 1979. zatražio azil u SAD zbog lečenja od raka.

Ambasada SAD u Teheranu od jeseni 1978. bila je mesto čestih protesta protiv američkog prisustva. Šahovo traženje azila u SAD dodatno je podstaklo antiameričke osećaje i promenilo prirodu iransko-američkih odnosa.

Broj diplomatskog osoblja smanjen sa 1.400 na 70

Kako su reakcije protiv šaha i SAD rasle, početkom 1979. američka ambasada u Teheranu smanjila je osoblje sa 1.400 na 70 ljudi. U isto vreme, ajatolah Homeini se vratio u Iran nakon 14 godina egzila.

Dana 4. novembra 1979, grupa od oko 3.000 studenata, podržanih od Homeinija, okupila se ispred ambasade i zauzela je, zahtevajući izručenje šaha i protestujući protiv američke intervencije. Studenti su uzeli 66 Amerikanaca za taoce, a dodatnih troje diplomata u iranskom Ministarstvu spoljnih poslova je takođe zatočeno. Žene i 13 Afroamerikanaca ubrzo su pušteni, a jedan Amerikanac je oslobođen zbog bolesti. Preostalih 52 je bilo zatočena 444 dana.

Homeini podržao zauzimanje ambasade

Homeini je američku ambasadu označio kao "velikog đavola" i opravdavao njeno zauzimanje okupaciju. Događaj je izazvao globalnu pažnju, a SAD su ga doživljavale ne samo kao diplomatsku krizu, već i kao napad na nacionalni ponos.

Sledećih dana predstavnici tadašnjeg predsednika SAD Džimija Kartera i diplomate drugih zemalja pokušavali su da spasu taoce, ali neuspešno. Delegaciji pod vođstvom bivšeg američkog ministra pravde Remzija Klarka nije dozvoljen ulaz u Iran.

U Iranu je postojala jaka antiamerička atmosfera. Ubrzo je postalo jasno da niko nije spreman ili u mogućnosti da oslobodi taoce. Homeinijevo odbijanje da naredi oslobađanje talaca dovelo je do ostavke tadašnjeg iranskog premijera Mehdi Bazergana 6. novembra 1979.

Pregovori trajali mesecima

Iran je saopštio da će taoce osloboditi tek kada SAD prestanu da se mešaju u unutrašnje poslove te zemlje, šah bude vraćen na suđenje u Iran i njegova imovina proglašena "ukradenom".

Dani i nedelje su prolazili...

Tokom ovog perioda vodili su se pregovori, UN su donosile rezolucije protiv Irana, ali oslobađanje talaca nije prihvaćeno. SAD su uvele široke sankcije. Iran je, oslonivši se na podršku naroda, odbijao da pusti taoce.

Dana 28. januara 1980. desio se važan događaj: kanadske diplomate pomogle su da šestoro Amerikanaca pobegnu i potraže utočište u kanadskoj ambasadi. Tokom bekstva, grupa agenata CIA ušla je u Iran maskirana kao kanadski producenti tražeći egzotične lokacije za snimanje naučno-fantastičnog filma. Ova operacija je inspirisala film "Argo" (2012), koji je producirao i režirao Ben Aflek.

Promena vlasti u SAD

Kako je kriza trajala, pritisak javnosti u SAD rastao je. Karterova administracija suočavala se s kritikama, a zatočeništvo je postalo traumatično za američki narod.

SAD su razmatrale vojnu intervenciju. Dana 24. aprila 1980. pokrenuta je operacija "Eagle Claw".

Operacija je od početka bila problematična. Specijalna jedinica je trebalo da zauzme ambasadu i evakuiše taoce, ali je u pustinji Tebes izbila peščana oluja i nastali su tehnički problemi, što je dovelo do neuspeha.

Helikopter i avion C-130 Hercules eksplodirali su tokom dopunjavanja goriva, a američke snage koje nisu izvršile zadatke povukle su se. Osam američkih vojnika poginulo je, a tela su kasnije prikazana pred kamerama iranske televizije. Karterova administracija morala je da obezbedi povratak ne samo talaca već i tela američkih vojnika.

Ambasadorske sankcije i šahova smrt 27. jula 1980. nisu rešili krizu.

Ovaj neuspeh izazvao je veliko razočaranje u SAD. Kriza je trajala do predsedničkih izbora 1980. Rešenje krize i neuspeh operacije oslobađanja oslabili su podršku Karterovoj administraciji i olakšali pobedu Ronalda Regana.

U avgustu 1980. Iran je formirao novu vladu, a 22. septembra iste godine Irak je izvršio invaziju na Iran. Premijer Muhamed Ali Rečai je u oktobru posetio UN i saznao da mu svetski lideri neće pružiti podršku protiv Iraka dok taoce ne oslobode.

Krajem 1980, pod posredovanjem Alžira, pokrenuti su pregovori između SAD i Irana, koji su završeni sporazumom.

Alžirski sporazum predvideo je da SAD oslobode određenu imovinu Irana u inostranstvu, a Iranci su taoce oslobodili 20. januara 1981, nekoliko minuta nakon što je Ronald Regan inaugurisan. Kriza talaca trajala je 444 dana.

SAD od tada vide Iran kao "najveću pretnju na Bliskom istoku"

Kriza je trajno promenila odnose SAD i Irana, dovela do prekida diplomatskih veza i primene širokih ekonomskih sankcija.

Američke sankcije obuhvataju naftni i energetski sektor, finansijske institucije i mnoge druge sektore.

Ova kriza duboko je uticala ne samo na odnose SAD i Irana, već i na geopolitičke odnose u regionu. Iran je vodio antiameričku politiku, dok su SAD Iranu dodelile status "najveće pretnje na Bliskom istoku".

(Telegraf.rs)