Sve što bi trebalo da znate o protestima u Iranu: Kako i zašto su počeli i koja je uloga Trampa

Protesti u Iranu traju još od decembra. Prema izveštajima, poginule su hiljade ljudi, dok su desetine hiljada uhapšene. Evo šta treba da znate o ovim protestima.

Protesti, koje je pokrenula sve dublja ekonomska kriza, zahvatili su Iran od kraja decembra.

Demonstracije su počele u prestonici Teheranu 28. decembra i proširile se na više od 574 lokacije u svih 31 iranskoj provinciji, navodi američka organizacija Human Rights Activists News Agency (HRANA).

Prema HRANA i jednom iranskom zvaničniku koji je govorio za novinsku agenciju Reuters, ubijeno je najmanje 2.000 ljudi, uključujući demonstrante i osobe povezane sa državnim strukturama.

Kako navodi HRANA, među poginulima je devetoro dece, kao i još devet civila koji nisu učestvovali u protestima. Ova organizacija se u svom izveštavanju oslanja na mrežu aktivista unutar Irana i u prošlosti se pokazala kao pouzdana, iako je informacije koje izlaze iz zemlje često teško proveriti.

Ne deluje da protesti jenjavaju. Dana 9. januara vlasti su uvele potpuni prekid interneta na nacionalnom nivou, telefonski pozivi nisu mogli da se uspostave, letovi su otkazani, a iranski informativni sajtovi ažurirali su se samo povremeno.

Ovi protesti predstavljaju potencijalno najveći izazov za verske vlasti još od Islamske revolucije 1979. godine, kada je tadašnji vrhovni vođa ajatolah Ruholah Homeini uspostavio šiitsku teokratiju.

Evo šta treba da znate o aktuelnim protestima u Iranu.

Šta je izazvalo demonstracije?

Demonstracije su počele 28. decembra, kada su trgovci i bazarski prodavci u Teheranu stupili u štrajk nakon što je iranska valuta pala na najniži nivo u istoriji u odnosu na američki dolar.

Iranska ekonomija godinama trpi ozbiljne probleme, koji su dodatno pogoršani nakon što je predsednik SAD Donald Tramp tokom svog prvog mandata 2018. godine ponovo uveo američke sankcije i povukao SAD iz međunarodnog sporazuma o iranskom nuklearnom programu.

Sankcije Ujedinjenih nacija ponovo su uvedene Iranu u septembru 2025. godine.

Dugotrajna ekonomska kriza dodatno se produbila nakon što su Izrael i Sjedinjene Američke Države prošlog juna izvele vazdušne napade na Islamsku Republiku tokom dvanaestodnevnog rata, u kojem je pogođeno više iranskih nuklearnih objekata.

Iran tvrdi da je njegov nuklearni program u potpunosti miroljubiv i negira da je pokušavao da napravi nuklearnu bombu.

Iako su protesti u početku bili fokusirani na ekonomska pitanja, ubrzo su se proširili i na šira politička, uz povike protiv vlasti.

Snimci od 30. decembra prikazuju univerzitetske studente kako marširaju zajedno sa trgovcima i bazarskim prodavcima u Teheranu, uz povike "počivaj u miru, Reza Šah", što je referenca na osnivača kraljevske dinastije koji je svrgnut tokom Islamske revolucije 1979. godine.

"Svi smo u ovome"

Ekonomski problemi doveli su do toga da se zemlja suočava sa godišnjom stopom inflacije od oko 40 odsto, dok su cene osnovnih namirnica, uključujući jestivo ulje, meso, pirinač i sir, porasle iznad mogućnosti većine stanovništva.

"Svi smo u ovome. Mislim, baš svi", rekla je Širin, 45-godišnja domaćica iz grada Kermanšaha, za Sky News.

"Pre nekoliko dana tacna jaja je koštala 280.000 tomana, a sada je cena porasla na 500.000 tomana (oko 10,5 evra)."

Dodala je da je cena pet kilograma jestivog ulja skočila sa 470.000 tomana (oko 12,65 evra) na između 1.200.000 i 1.400.000 tomana (oko 28,75 evra). (Toman je nezvanični naziv za 1.000 rijala, op.aut.)

Ovo se dešava nakon što je iranski predsednik Masud Pezeškijan objavio da će njegova vlada obustaviti sistem povlašćenog subvencionisanog kursa strane valute za uvoznike.

Umesto toga, država sada svakom građaninu Irana isplaćuje mesečnu subvenciju, što trgovcima daje dodatni podsticaj da povećavaju cene robe.

Prošle godine zemlja je uvela i novu cenovnu kategoriju za subvencionisano gorivo, čime je cena benzina povećana i dodatno opterećenje prebačeno na stanovništvo.

Koliko su protesti rasprostranjeni?

Do 12. januara, demonstracije i protesti zabeleženi su u najmanje 186 gradova u svih 31 provinciji, prema podacima HRANA.

Tim Sky News za podatke i forenziku nezavisno je geolocirao i verifikovao video-snimke protesta u 19 provincija.

HRANA navodi da su protesti i zatvaranja pijaca zabeleženi i u kurdskim regionima, pri čemu su se desetine gradova u provincijama Kurdistan, Zapadni Azerbejdžan, Kermanšah i Ilam pridružili štrajkovima.

Provincija Ilam je pretežno naseljena Kurdima i Lurima i suočava se sa ozbiljnim ekonomskim teškoćama.

Ovo se dešava nakon što su se 5. januara sastale kurdske opozicione grupe - koje se smatraju najjačom opozicijom aktuelnom režimu - i izrazile punu podršku protestima i "ustancima protiv Islamske Republike".

Sedam partija se složilo da "intenziviraju dijalog među kurdskim političkim snagama" i "uspostave mapu puta za jačanje političkog i nacionalnog kurdskog pokreta u Iranu".

Demonstracije podrške održane su i u nekim gradovima u svetu, uključujući London, Los Anđeles i Pariz.

Da li su protesti bili nasilni?

Broj poginulih tokom protesta naglo je porastao 11. januara, nakon što je do kraja vikenda zabeleženo 116 smrtnih slučajeva. Od tada broj nastavlja da raste.

Najintenzivniji sukobi zabeleženi su u zapadnim delovima Irana, ali je bilo sukoba između demonstranata i policije i u centralnim oblastima, kao i u južnoj provinciji Beludžistan.

U gradu Malekšahi, u provinciji Ilam, demonstranti su dočekani vatrom iz oružja kada su se okupili ispred kapije baze Revolucionarne garde. Taj događaj je postao poznat kao "Krvava subota".

Sutradan su bezbednosne snage ušle u regionalnu bolnicu u istoj oblasti, gde su se okupili rođaci ranjenih koji su pozivali na kraj režima.

Amnesty International saopštio je da su pripadnici bezbednosnih snaga u više navrata ulazili u bolnicu i hapsili povređene demonstrante, kao i članove njihovih porodica.

Uprkos potpunoj blokadi interneta, kratki snimci koje su podelili aktivisti, a koji deluju autentično, prikazuju demonstrante kako uzvikuju parole protiv vlasti oko zapaljenih lomača, dok su ulice u Teheranu i drugim gradovima prekrivene krhotinama.

Nekoliko dana ranije demonstranti su snimani kako sede ispred pripadnika bezbednosnih snaga u Velikom bazaru u Teheranu.

Iranski državni mediji tvrdili su da su "teroristički agenti" SAD i Izraela podmetali požare i izazivali nasilje. Takođe su naveli da ima "žrtava", bez dodatnih detalja.

Kako su SAD umešane?

Dana 2. januara predsednik SAD Donald Tramp upozorio je da će SAD "doći da pomogne" ako Teheran "nasilno ubija mirne demonstrante".

"Repetirani smo, napunjeni i spremni za delovanje", napisao je predsednik na društvenoj mreži TruthSocial, ne navodeći kakve bi konkretne korake razmatrao.

U dodatnom pooštravanju politike prema Iranu, Tramp je rekao da će biti uvedena carina od 25 odsto za svaku zemlju koja "posluje sa Islamskom Republikom Iran", što bi moglo da obuhvati Brazil, Kinu, Tursku, Ujedinjene Arapske Emirate i Rusiju.

Tramp je 11. januara isprva rekao novinarima da njegova administracija vodi razgovore o sastanku sa Teheranom, ali je kasnije izjavio da je "otkazao sve sastanke" jer represija nad demonstrantima nije zaustavljena.

Umesto toga, pozvao je demonstrante da "nastave sa protestima", dodavši: "Pomoć je na putu."

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči izjavio je da su protesti "namerno postali nasilni i krvavi kako bi se stvorio izgovor" za Trampovu intervenciju.

Dodao je da je zemlja "spremna i za rat, ali i za dijalog".

Kako je reagovala iranska vlada?

Ubrzo nakon početka protesta, predsednik Masud Pezeškijan rekao je da je zatražio od ministra unutrašnjih poslova da sasluša "legitimne zahteve" demonstranata.

Međutim, u kratkom obraćanju emitovanom na državnoj televiziji 9. januara, vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei nagovestio je da će vlasti krenuti u obračun sa demonstrantima.

Rekao je da demonstranti "uništavaju sopstvene ulice kako bi usrećili predsednika druge zemlje", misleći na Trampa, i upozorio da Teheran neće tolerisati ljude koji deluju kao "plaćenici stranih sila".

U ranijim izjavama Hamnei je pokušao da napravi razliku između demonstranata i izgrednika, rekavši da ove druge "treba dovesti u red".

Šef iranskog pravosuđa Golamhosein Mohseni-Ejei posebno je poručio da će kazne za demonstrante biti "odlučne, maksimalne i bez ikakve pravne popustljivosti".

Da li se ovo već dešavalo ranije?

Protesti u Iranu nisu neuobičajeni, sa talasima demonstracija tokom 1970-ih, 1990-ih i početkom 2000-ih.

U skorije vreme, Iran se suočio sa protestima širom zemlje 2022. godine zbog poskupljenja, uključujući i hleb.

Verske vlasti bile su ozbiljno uzdrmane najmasovnijim nemirima u poslednjih nekoliko godina, tokom 2022. i 2023. godine, nakon smrti 22-godišnje iranske Kurdkinje Mahse Amini, koja je preminula u pritvoru moralne policije, zadužene za sprovođenje strogih pravila o oblačenju.

Više od 500 ljudi je poginulo tokom višemesečne represije, a više od 22.000 osoba je pritvoreno.

(Telegraf.rs)