Vreme je da se Trampu kaže "NE"? Evropljani imaju jake adute za spas Grenlanda, ali su problem posledice

Savezništvo je već ozbiljno narušeno, kažu zvaničnici, pa zašto onda ne zapretiti prekidom vojne saradnje sa Amerikom?

Dok predsednik SAD Donald Tramp preti da će upotrebiti američku vojsku kako bi zauzeo Grenland, evropski zvaničnici i diplomate počeli su tiho da iznose misao koja je do sada bila nezamisliva: kako bi izgledalo pružiti otpor?

Iako bi vojni sukob između SAD i bilo koje evropske sile verovatno bio jedan od najkraćih ratova u istoriji, postoje i drugi načini na koje saveznici Grenlanda mogu da se suprotstave američkom predsedniku ako on odbije kompromis.

Među glavnim tačkama pritiska nalazi se opsežna mreža vojnih kapaciteta u regionu, koju SAD koriste, žargonom geopolitike rečeno, za projekciju američke moći daleko od svoje teritorije, u Africi i naročito na Bliskom istoku.

Zašto bi SAD nastavile da imaju pristup tim bazama ili da dobijaju podršku savezničkih pomorskih snaga, vazduhoplovstava ili čak obaveštajnih službi, ako pokušaju da preuzmu suverenu teritoriju članice NATO kao što je Danska?

Pitanje je toliko osetljivo da diplomate nastoje da ga drže podalje od glavnih debata između vlada u salama za samite EU ili NATO. Ipak, pet zvaničnika i diplomata potvrdilo je za Politico da se veoma osetljiva tema kako uzvratiti Trampu privatno razmatra širom kontinenta.

Osim evropskih vojnih kapaciteta, SAD se oslanjaju i na Evropu kao ključnog trgovinskog partnera, a evropske vlade svake godine troše mnogo milijardi dolara na kupovinu američkog oružja. Sve to nudi potencijalni pritisak ako evropski kupci odluče da prestanu da kupuju u SAD.

Veliki rizik, kako kažu neki zvaničnici, jeste da bi tako grub izazov brzo mogao da eskalira u potpuni raskid transatlantskih odnosa. Drugi tvrde da savez pod Trampom postaje sve toksičniji i da Evropa mora da krene dalje.

Najbliže upozorenju o odmazdi do sada je otišao Emanuel Makron, francuski predsednik, kroz zagonetne izjave.

"Ne potcenjujemo izjave o Grenlandu", rekao je Makron ove nedelje svojim ministrima. "Ako bi suverenitet jedne evropske i savezničke države bio narušen, posledice bi bile bez presedana. Francuska prati situaciju sa najvećom pažnjom i delovaće u punoj solidarnosti sa Danskom."

Zvaničnik francuske vlade nije mogao da potvrdi da li je Makron bio ili planira da bude u kontaktu sa Trampom po pitanju Grenlanda, ali je naglasio da je to "izuzetno osetljiva tema i da on pažljivo meri svaku reč".

Lakši ili teži put

Zamaskirano upozorenje francuskog predsednika došlo je u trenutku kada su ministri spoljnih poslova Danske i Grenlanda otvorili razgovore sa Trampovom administracijom u Vašingtonu, u potrazi za kompromisom o sudbini ostrva sa 57.000 stanovnika.

Posle razgovora u sredu sa potpredsednikom Džej Di Vensom i državnim sekretarom Markom Rubiom, danski ministar spoljnih poslova Lars Leke Rasmusen pokušao je da zvuči optimistično, ali je priznao da dogovor nije na vidiku. "Predsednik ima tu želju da osvoji Grenland", rekao je Rasmusen novinarima. "I zato i dalje imamo suštinsko neslaganje."

Diplomate iz evropskih zemalja, koje su tražile da ostanu neimenovane zbog osetljivosti teme, rekle su da se u prestonicama vode razgovori o tome kako se suprotstaviti Trampu. Lakše opcije uključuju taktiku odugovlačenja, lobiranje među republikancima u Vašingtonu, slanje savezničkih trupa u posetu Grenlandu, pa čak i propagandnu kampanju u Americi.

Ali se pojavila i mogućnost prekida podrške američkim vojnim raspoređivanjima, uključujući radikalne predloge da se ponovo preuzme kontrola nad američkim bazama, rekao je jedan od diplomata.

"Vode se razgovori o tome kako da izvršimo pritisak i kažemo: 'Hej, potrebni smo vam, i ako ovo uradite, uzvratićemo na neki način'", rekao je diplomata. "Ali u isto vreme, niko ne želi javno da govori o tome."

Glavni razlog zbog kojeg Evropljani oklevaju da budu javno agresivni jeste to što Trampovu podršku vide kao ključnu za obezbeđivanje održivih bezbednosnih garancija Ukrajini u okviru bilo kakvog mirovnog sporazuma sa Rusijom. U isto vreme, mnogi saveznici jednostavno ne mogu da zamisle svet u kojem SAD silom preuzimaju Grenland. "Možda je to puko razmišljanje o željama", rekao je diplomata, ali je dodao: "Moramo biti spremni na to."

Drugi evropski zvaničnik potvrdio je da vlade razmatraju kako efikasno uzvratiti na američke teritorijalne zahteve. "U Evropi postoji poluga pritiska, ali se ne koristi u punoj meri", rekao je on.

Za sada, Evropljani mentalno nisu spremni za vrstu eskalacije koju bi takva odmazda izazvala. "Moramo biti spremni", dodao je zvaničnik.

Unutar NATO, gde svaka rasprava o kažnjavanju Amerikanaca uglavnom ostaje van dozvoljenih okvira, neki ističu da bi takav potez bio mač sa dve oštrice. "Korišćenje baza kao pregovaračkih uloga za pritisak, a to može da se uradi, dovelo bi do obostrane štete", rekao je jedan NATO diplomata. "Evropa bi dodatno izgubila bezbednosne garancije, a SAD bi izgubile svoju najvredniju platformu za napredne operacije."

Koja su tačno sredstva u pitanju?

Do 2024. godine SAD su imale 31 stalnu bazu i 19 drugih vojnih lokacija širom Evrope u okviru Evropske komande Oružanih snaga SAD. To je uključivalo najmanje 67.500 aktivnih pripadnika vojske, prema najnovijim podacima američkog Ministarstva odbrane, pri čemu je najveći deo bio stacioniran u Nemačkoj, Italiji i Ujedinjenom Kraljevstvu.

Među njima su najveća NATO baza u Evropi u Ramštajnu u Nemačkoj i vazduhoplovne baze u Ujedinjenom Kraljevstvu, Lejkenhit i Mildenhol, koje zajedno imaju oko 3.000 pripadnika vojnog osoblja. Vazduhoplovna baza Avijano u Italiji podržava jedino američko lovačko krilo južno od Alpa i predstavlja "ključni NATO čvor vazdušne moći", prema Centru za evropsku političku analizu.

Ben Hodžis, bivši komandant američkih trupa u Evropi, rekao je da su te baze "od suštinskog značaja za spremnost i omogućavanje globalnog strateškog dometa Amerike".

Primoravanje Amerikanaca da napuste te lokacije imalo bi "katastrofalan" efekat na američke operacije, rekao je Hodžis, pri čemu Ramštajn posebno služi kao ključna polazna tačka za američka raspoređivanja na Bliskom istoku i u Africi.

To nije jedina poluga Evrope. Vašington bi, prema njegovim rečima, izgubio i oko "polovine" svojih kapaciteta za razmenu obaveštajnih podataka u slučaju raskida, dok bi kontinent mogao i da zapreti obustavom kupovine američkog oružja. Tokom 2024. godine Evropa je odobrila moguće međudržavne ugovore u vrednosti od 76 milijardi dolara, što je više od polovine globalnog američkog ukupnog iznosa.

"Evropa može pomoći da se spase NATO i sačuva ovaj transatlantski odnos sa Sjedinjenim Državama tako što će se suprotstaviti SAD, a ne samo biti poslušna i povlačiti se", rekao je Hodžis.

Kada je Tramp bombardovao Iran u junu prošle godine, američki vojni planeri su očekivali mnogo veći otpor iranskih snaga i tražili su vazdušnu podršku od Evropljana, uključujući preko NATO baze blizu rumunske obale Crnog mora. Samo prošle nedelje američke snage su koristile britanske baze za operaciju zaplene tankera iz takozvane flote u senci, pod ruskom zastavom, u severnom Atlantiku.

Evropski zvaničnici su naveli te primere kao dokaz da su Trampu i dalje potrebni vojni objekti u Evropi.

Logistički, zatvaranje američkih baza podrazumevalo bi "duboke izazove", rekao je Džefri Korn, direktor Centra za vojno pravo i politiku na Teksaškom tehnološkom univerzitetu, kao što su upravljanje povlačenjem trupa i pravni zahtevi za vrednost vojne imovine. Ali pravno, "to je za evropske zemlje pre svega pitanje domaćeg prava" ako žele da okončaju američko prisustvo, rekao je on. "To je njihovo pravo."

I pored sve uzbune oko Trampovih namera prema Grenlandu, to nije najveći bezbednosni prioritet za EU ili Ujedinjeno Kraljevstvo. Iako su zemlje poput Nemačke, Švedske, Ujedinjenog Kraljevstva i Francuske obećale da će poslati vojno osoblje na ostrvo kao znak podrške, druge strahuju da je spor opasna distrakcija od osnovnog zadatka, odbrane Ukrajine od Rusije.

Bez američkih bezbednosnih garancija, diplomate priznaju da će biti nemoguće odvratiti Vladimira Putina od novog napada na Ukrajinu, pa umirivanje Trampa za sada mora imati prioritet, čak i ako savez neće trajati zauvek.

"Transatlantski odnos se menja", rekao je jedan zvaničnik iz zemlje članice EU. "Nema povratka na staro."

(Telegraf.rs)