Grenlandsko seme razdora: Može li Tramp uništiti NATO i UN i šta ovo znači za Ukrajinu, Rusiju i ostatak sveta

Glavni rezultat prve godine drugog predsedničkog mandata Donalda Trampa je krah starog svetskog poretka - sistema u kojem je međunarodno pravo donekle funkcionisalo, a međunarodna politika nije bila potpuni haos.

Iako SAD i dalje pokušavaju da igraju ulogu "svetskog policajca", u stvarnosti Vašington više ne garantuje red ni u svetu, ali ni u Zapadnoj hemisferi. Štaviše, upravo Sjedinjene Američke Države destabilizuju stabilan saveznički sistem, iznoseći pretenzije na tuđe suverene teritorije i uvodeći dodatne tarife za one koji se s njima ne slažu.

Ako ne možeš da kupiš - anektiraj!

Tramp je želju da preuzme kontrolu nad Grenlandom imao još tokom prvog predsedničkog mandata. Od tada njegova retorika ne samo da se nije promenila, već je postala otvoreno neprijateljska prema saveznicima.

Na primer, u jednoj od poslednjih izjava Tramp je naglasio da je Grenland od izuzetnog značaja za američke bezbednosne interese, a da je Danska učinila premalo za zaštitu ostrva. Prema njemu, navodno, "NATO već 20 godina govori Danskoj: 'morate odvratiti rusku pretnju od Grenlanda'".

"Nažalost, Danska nije uspela da učini ništa po tom pitanju. Sada je vreme i to će biti urađeno!", napisao je Tramp na svojoj društvenoj mreži TruthSocial.

Ako je ranije predsednik govorio o spremnosti da SAD kupe Grenland od Danske, sada su češći nagoveštaji o potencijalnom vojnom upadu. Dana 13. januara republikanac Rendi Fajn je čak podneo predlog zakona u Kongresu SAD o aneksiji Grenlanda i davanju statusa američke države tom ostrvu, piše Unian.

Nije iznenađujuće što su u tim okolnostima Evropljani primorani da se ujedine i traže međusobnu podršku. Tako su u Evropi najavili vojne vežbe "Arctic Endurance". Navodeći da vode oko Grenlanda trenutno nisu popunjene ruskim ili kineskim brodovima (što SAD smatra pretnjama za svoju bezbednost), ali da se situacija može promeniti u bilo kom trenutku.

Iako su evropske zemlje poslale male grupe vojnika na Grenland radi obuke i čak pozvale SAD da se pridruže (što ranije nije bio slučaj), odgovor Bele kuće su bile pretnje novim tarifama saveznicima.

Dana 17. januara Tramp je objavio da će od 1. februara na robu iz evropskih zemalja koje su podržale teritorijalni integritet Danske i poslale svoje trupe na Grenland biti uvedena tarifa od 10%. Od 1. juna tarife će biti povećane na 25%. Ukupno, to će trajati dok SAD ne postignu sporazum i ne plate cenu za kupovinu ostrva.

Po Trampovim rečima, SAD su navodno godinama "subvencionisale Dansku i sve zemlje EU, ne naplaćujući od njih ništa". Sada Danska treba "da se oduži SAD" i preda kontrolu nad Grenlandom.

"Pored toga, Danska, Norveška, Švedska, Francuska, Nemačka, Velika Britanija, Holandija i Finska poslali su delegacije na Grenland sa nepoznatim ciljevima. Ovo je veoma opasna situacija za bezbednost, zaštitu i opstanak naše planete", izjavio je Tramp.

Udari po NATO

Dok se u Evropi razmatra odgovor (Bloomberg izveštava da EU planira da obustavi trgovinski sporazum sa SAD zaključen prethodne godine), a Nemačka je već povukla svoje trupe sa Grenlanda, u celoj priči najviše profitira Rusija. I to ne samo zato što dok je pažnja usmerena na Trampove zahteve.

Rusija mirno vrši napade na Ukrajinu, pogađajući civilne objekte i energetsku infrastrukturu, izazivajući humanitarnu katastrofu. Istovremeno, Tramp sam ruši Severnoatlantski savez, olakšavajući situaciju za ruskog diktatora Vladimira Putina za eventualnu dalju agresiju u Evropi.

Politički analitičar Aleksandar Krajev smatra da bi hipotetički scenario vojne agresije SAD protiv Grenlanda (čitaj: Danske) stvorio pravnu koliziju bez presedana koja momentalno ruši arhitekturu bezbednosti Alijanse, počevši od prve odredbe njenog statuta.

On podseća da član 1 obavezuje sve članice NATO na dva osnovna principa: prvo, rešavanje sporova mirnim putem; drugo, uzdržavanje od pretnje ili upotrebe sile u međunarodnim odnosima, ako to protivreči ciljevima UN.

"Agresija protiv Grenlanda bila bi direktno kršenje oba principa. NATO nije samo odbrana od spoljnog neprijatelja (SSSR/Rusija), već i predstavlja institucionalno poverenje između članova. SAD, kao garant bezbednosti, koje napada teritoriju saveznika, de facto poništavaju svoj potpis na Ugovoru. Ako Vašington prekrši Član 1, nastaje pravni paradoks: da li ostali članovi NATO (Britanija, Francuska, Nemačka) treba da primene Član 5 protiv SAD da zaštite Dansku? Formalno - da. Realno - to je kraj Alijanse. To je demontaža pravne osnove na kojoj počiva evroatlantska bezbednost", ističe Krajev.

Naravno, u Evropi i NATO to razumeju. I razumeju ko profitira od takvog razvoja događaja.

"Od detinjstva sam smatrao da su SAD prirodni lider slobodnog sveta. Sada vidimo kako koriste jezik vrlo sličan jeziku gangstera, koje bi trebalo da kontrolišu u Moskvi i Pekingu", komentarisao je bivši premijer Danske i bivši generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen. "Razlike na Zapadu idu na ruku Rusiji. Siguran sam da Moskva očekuje da Grenland postane ledeni breg koji će potopiti NATO".

Premijer Španije Pedro Sančes takođe smatra da bi potencijalni američki upad na Grenland učinio lidera Kremlja "najzadovoljnijom osobom na svetu". Po njegovim rečima, ako SAD brinu o bezbednosti na Arktiku, ništa ih ne sprečava da se to pitanje reši u Severnoatlantskom savetu NATO.

Ne provocirati agresora

Iako u Evropi sada postoje retki glasovi da bi potencijalna aneksija Grenlanda od strane SAD legitimizovala rusko upadanje u Ukrajinu, tema Grenlanda i američkih pretenzija očigledno će pomeriti u drugi plan rat u Ukrajini na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, koji je počeo danas.

Dok Evropljani razmišljaju šta da rade sa SAD (uvođenje tarifa na američku robu, ograničavanje pristupa američkim kompanijama na tržište EU i investicije, ili još jednom pokušaj dijaloga sa Trampom), Ukrajina može jasno reći: "Ovo smo već videli!".

"Kada su SAD trgovale suverenitetom Ukrajine zbog sopstvenih mračnih ciljeva prema Rusiji, Evropljani su to gutali jer 'Ukrajina jeste Evropa, ali ne sasvim'. A sada mračni ciljevi SAD pogađaju i njih", napominje politički analitičar Petro Oleščuk.

"Kada je Evropa progutala rusku agresiju protiv Ukrajine i zauzela američku poziciju 'upravljanja eskalacijom' (čitaj: postepeno predajemo Ukrajinu Rusiji, nadajući se da će se Rusija iscrpeti, zaustaviti i početi 'prestrukturalizaciju'), Evropa je započela proces koji ju je doveo do trenutka 'pet minuta do razgraničenja Rusije i SAD'".

Politički analitičar Maksim Jali podseća da je Evropa bila sigurna da je glavni bezbednosni rizik Rusija. Pomažući finansijski Ukrajini, očekivala je još dve-tri godine da shvati novu geopolitičku realnost i pripremi se za moguću agresiju prema nekoj zemlji EU.

"Ali 'nova geopolitička realnost' u obliku Donalda Trampa odlučila je drugačije, zahtevajući od Danske da preda deo suverenih teritorija SAD kao ekonomsku transakciju. Pri tome otvoreno najavljujući da, ako se pitanje ne reši diplomatski, slede 'strože' metode", ističe Jali.

Za Ukrajinu je situacija nepovoljna. Prvo, preusmeravanje pažnje na Grenland znači da će i evropski finansijski resursi verovatno biti usmereni ka rešavanju nove trgovinske svađe sa SAD. Drugo, biće teže pozivati se na kršenje međunarodnog prava od strane Rusije, u čije poštovanje sada, očigledno, niko ne veruje.

"Shodno tome, proces dobijanja reparacija će biti otežan. Ali do toga još treba doći", ističe Jali.

Novi savezi

Zanimljivo je da je, pred potencijalnim udarom po NATO, Tramp napravio i prvi korak ka udaru po UN. Njegova nova ideja - "Savet za mir", ima za cilj rešavanje konflikata širom sveta.

Američki mediji navodeći svoje izvore kažu da "Savet za mir" u svom statutu opisuje sebe kao "međunarodnu organizaciju koja teži da doprinese stabilnosti, obnovi pouzdano i zakonito upravljanje i obezbedi dugotrajan mir u regionima pogođenim ili ugroženim konfliktom". Organizacija će postojati formalno, a zemlje koje se slože sa statutom mogu pristupiti besplatno, ali uplata od milijardu dolara što im garantuje stalno članstvo. "Savet" će kontrolisati raspodelu gotovo svakog dolara, a kontrola finansija biće lično u rukama Trampa. On će biti prvi predsednik "Saveta" i lično će odlučivati koga pozvati u članstvo. Odluke će se donositi većinom glasova - svaka država član ima jedan glas, ali sve odluke zahtevaju odobrenje Trampa. Takođe, Tramp može smeniti bilo kog člana "Saveta" ako odluku ne blokiraju dve trećine članica...

Prošle nedelje, u petak, Bela kuća je objavila formiranje prve izvršne grupe organizacije, u koju ulaze državni sekretar Marko Rubio, specijalni predstavnik Stiv Vitkof, Trampov zet Džared Kušner i bivši premijer Velike Britanije Toni Bler.

Poziv za pridruživanje "Savetu za mir" već je primilo 60 zemalja, uključujući Kanadu, Tursku, Egipat, Paragvaj, Argentinu, Albaniju, Jordan, Grčku, Kipar i Pakistan. Opozicija za pridruživanje ruskog predsednika Vladimira Putina takođe je već najavljena u Kremlju. Mađarska i Vijetnam su već pristali. Ne izgleda da SAD planiraju da tu stanu.

Očigledno, evropskim zemljama (i Ukrajini zajedno sa njima) je potrebno da ozbiljno razmotre nove bezbednosne saveze. Jer pomen garancija bezbednosti od strane SAD postaje jednostavno neprijatan.

(Telegraf.rs)