Zašto je papa Lav XIV odbio da primi Makrona u Vatikanu? Prozori u Notr Damu su vrh ledenog brega

Francuski predsednik Emanuel Makron je prošle nedelje postao viralan zbog ikoničnih sunčanih naočara koje je nosio na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, ali on je takođe bio i predmet viralnih tvrdnji drugog tipa, vezanih za geopolitiku.

Razni postovi na mreži Iks, uključujući neke koje su videli i delili na hiljade ljudi, tvrdili su da je papa Lav XIV otkazao sastanak koji je trebalo da ima sa Makronom početkom januara, a sve zbog njegovog nezadovoljstva novim vitražima katedrale Notr Dam.

Papa je navodno promenu nazvao "sramotom", prema jednom postu, i kritikovao predloženi zakon o asistiranom umiranju u Francuskoj, koji je od tada zapao u zastoju u Senatu zbog otpora konzervativnih i verskih grupa, prenosi Euronews.

Post je takođe tvrdio da će papa ukloniti nadbiskupa Pariza sa mesta u Notr Damu, jer je katedrala "Božja imovina", a ne državna, i da je atmosfera između Francuske i Vatikana postala "odvratna i nezdrava". Dalje, u postu se navodi da papi smeta što je Francuska postala "antiamerička".

Međutim, nijedna od ovih dramatičnih i naizgled nepovezanih tvrdnji nije tačna. Ministarstvo Evrope i spoljnjih poslova Francuske jasno je odbacilo tvrdnje, navodeći da se sastanak Makrona i pape i dalje organizuje.

U šaljivom odgovoru, ministarstvo je dodalo da usklađivanje rasporeda pape i predsednika "ostaje jedna od najvećih misterija" i da će, kada se sastanak dogodi, nastati lepa fotografija.

Vatikan je rekao manje-više istu stvar, objašnjavajući da su napori da se zakaže sastanak u toku i da nijedno od pitanja pokrenutih na mreži nije razlog za kašnjenje.

Šta je sa prozorima Notr Dama?

Jedna stvar koja je istinita je kontroverzna priroda novih vitraža Notr Dama. Nakon požara 2019. godine koji je uništio veliki deo kultne katedrale, predloženi su novi prozori kao deo napora za restauraciju, koje je dizajnirala Kler Tabure u savremenom stilu.

Oni dele priču o Duhovima, koja slavi silazak Svetog Duha na apostole, Mariju i prve sledbenike Isusa Hrista. Temu je odabrala Pariska nadbiskupija.

Prozori prikazuju biblijske događaje poput jakog vetra koji ispunjava prostoriju u kojoj su se okupili Isusovi sledbenici, vatrenih jezika koji počivaju na njihovim glavama i njihove nove, Svetim Duhom date moći da govore različitim jezicima i šire Jevanđelje svim narodima.

Ipak, kritičari tvrde da stare prozore, koje je projektovao arhitekta iz 19. veka Ežen Viole le Dik, nije potrebno menjati, jer su originali preživeli požar i zahtevaju samo čišćenje i manje napore za restauraciju.

Drugi kažu da uklanjanje Viole le Dikovih prozora potkopava arhitektonski i istorijski integritet Notr Dama. Neki su čak pokrenuli pravne postupke, tvrdeći da zamena netaknutih istorijskih prozora krši Venecijansku povelju, koja promoviše očuvanje istorijskih spomenika.

S druge strane, pristalice kažu da novi dizajni predstavljaju ponovno rođenje Notr Dama i pozivaju se na tradicionalne biblijske priče u savremenom stilu, a Tabure je za AP rekla da teži harmoniji sa delima Viole le Dika.

"Jedan od zahteva koji mi je takođe zaista ostao u sećanju i naveo me da želim da budem deo ovoga bio je taj što su želeli da delo bude figurativno i da ga svi razumeju bez objašnjenja", rekla je.

"I mislim da je velika moć figurativnog slikarstva ili umetnosti uopšte to što se može razumeti izvan jezika. I to odražava temu Duhova, gde svi mogu da razumeju jedni druge bez obzira na to kojim jezikom govore".

Šest novih prozora trenutno je izloženo u Velikoj palati u Parizu pre nego što budu premešteni da ukrase lađu katedrale.

Francuski zakon o palijativnoj nezi

Što se tiče drugog glavnog pitanja pomenutog u lažnoj objavi mreži Iks, predloženi zakon o potpomognutoj smrti zaista je izazvao politički zastoj u Francuskoj.

Francuski Senat je nedavno odbacio Član 4 zakona, koji je imao za cilj da definiše kako i kada pacijenti mogu pristupiti medicinski potpomognutoj smrti.

Zanimljivo je da su i socijalisti i konzervativci zajedno glasali da blokiraju zakon, pri čemu su prvi kritikovali nedavni amandman za koji su rekli da potkopava prvobitnu nameru da se legalizuje eutanazija, a drugi su zakon videli kao previše popustljiv.

Verske grupe su se takođe usprotivile predloženom zakonu, zalažući se za više palijativne nege kao alternativu potpomognutoj smrti.

Francuska biskupska konferencija je posebno izrazila zabrinutost zbog glasanja o zakonu, a papa Lav je u junu održao propoved francuskim hodočasnicima, ističući vrednost života "čak i u njegovom poslednjem satu" samo nekoliko nedelja nakon što je francuska Narodna skupština usvojila zakon.

Papa, međutim, nije eksplicitno ništa rekao o zakonu, niti je otkazao sastanak sa Makronom povodom njega.

Uz tekuće diskusije o zaštitnim merama, klauzulama o savesti za zdravstvene radnike i uslovima podobnosti, za sada je budućnost zakona neizvesna. Biće vraćen Narodnoj skupštini na dalje izmene pre nego što se vrati Senatu.

(Telegraf.rs)