Svet na ivici nove trke u naoružanju: Ostalo je još samo nekoliko dana za dogovor, prognoze su veoma mračne

Sjedinjene Američke Države i Rusija mogle bi da se upuste u neobuzdanu nuklearnu trku u naoružanju prvi put od Hladnog rata, ukoliko ne postignu dogovor u poslednjem trenutku pre nego što njihov poslednji preostali sporazum o kontroli naoružanja istekne za manje od nedelju dana.

Sporazum Novi START treba da istekne 5. februara. Bez njega, po prvi put još od kada su američki predsednik Ričard Nikson i sovjetski lider Leonid Brežnjev potpisali dva istorijska sporazuma 1972. godine, ne bi postojala nikakva ograničenja za strateške nuklearne arsenale dugog dometa. Ti sporazumi potpisani su tokom prve posete jednog američkog predsednika Moskvi, piše Reuters.

Ruski predsednik Vladimir Putin predložio je da se dve strane još godinu dana pridržavaju postojećih ograničenja za rakete i bojeve glave, kako bi se dobilo vreme da se razradi šta sledi, ali predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp još nije zvanično odgovorio.

Tramp je ovog meseca rekao da "ako istekne, neka istekne" i da bi sporazum trebalo zameniti boljim.

Neki američki političari tvrde da bi Tramp trebalo da odbije Putinovu ponudu, čime bi Vašington bio oslobođen ograničenja i mogao da proširi svoj arsenal kako bi parirao brzom nuklearnom jačanju treće sile, Kine.

Tramp kaže da želi da teži "denuklearizaciji" sa Rusijom i Kinom. Međutim, Peking navodi da je nerazumno očekivati da se uključi u pregovore o razoružanju sa dve zemlje čiji su arsenali i dalje daleko veći od njegovog.

Zašto su nuklearni sporazumi važni?

Još od najmračnijih dana Hladnog rata, kada su Sjedinjene Američke Države i Sovjetski Savez međusobno pretili "uzajamno zagarantovanim uništenjem" u slučaju nuklearnog rata, obe strane su sporazume o ograničavanju naoružanja posmatrale kao način da se spreči ili smrtonosni nesporazum ili ekonomski pogubna trka u naoružanju.

Ti sporazumi ne samo da postavljaju numerička ograničenja za rakete i bojeve glave, već i obavezuju strane da razmenjuju informacije, što predstavlja ključni kanal da se "pokuša razumeti odakle dolazi druga strana i koje su njene zabrinutosti i pokretači", rekla je Darja Dolžikova iz londonskog instituta RUSI.

Bez novog sporazuma, svaka strana bila bi prinuđena da postupa prema najgorem mogućem scenariju u vezi sa oružjem koje druga proizvodi, testira i raspoređuje, rekao je Nikolaj Sokov, bivši sovjetski i ruski pregovarač o kontroli naoružanja.

"To je samoodrživ proces. I naravno, ako imate neregulisanu trku u naoružanju, stvari postaju veoma destabilizujuće", rekao je on.

Novi sporazum nije jednostavan zadatak

Od raspada Sovjetskog Saveza, Rusija i Sjedinjene Američke Države su više puta zamenjivale i ažurirale sporazume iz doba Hladnog rata koji su ograničavali takozvano strateško oružje usmereno na gradove i vojne baze druge strane.

Najnoviji među njima, Novi START, potpisali su 2010. godine američki predsednik Barak Obama i Dmitrij Medvedev, Putinov saveznika koji je tada četiri godine obavljao funkciju ruskog predsednika.

Sporazum ograničava broj raspoređenih strateških bojevih glava na 1.550 po strani, uz najviše 700 sistema za njihovo isporučivanje sa kopna, mora ili iz vazduha, putem interkontinentalnih balističkih raketa, raketa lansiranih sa podmornica ili teških bombardera.

Zamena tog sporazuma novim ne bi bila jednostavan zadatak. Rusija je razvila nove sisteme sposobne da nose nuklearno oružje, poput krstareće rakete Burevestnik, hipersoničnog sistema Orešnik i torpeda Posejdon, koji ne potpadaju pod okvir Novog START-a. Tramp je, s druge strane, najavio planove za svemirski raketni odbrambeni sistem "Zlatna kupola", koji Moskva vidi kao pokušaj promene strateške ravnoteže.

U međuvremenu, kineski arsenal raste, bez ikakvih ograničenja sporazumima između Vašingtona i Moskve. Peking sada ima procenjenih 600 bojevih glava, a Pentagon procenjuje da će ih imati više od 1.000 do 2030. godine.

Dvopartijska kongresna komisija je 2023. godine saopštila da se Sjedinjene Američke Države sada suočavaju s "egzistencijalnim izazovom" ne od jednog, već od dva nuklearna rivala, i da moraju biti spremne na istovremene ratove sa Rusijom i Kinom.

Njene preporuke uključivale su pripreme za vraćanje iz skladišta nekih ili svih strateških nuklearnih bojevih glava uklonjenih prema Novom START-u i zadržanih u rezervnim zalihama.

To bi moglo da podrazumeva ponovno postavljanje bojevih glava uklonjenih s interkontinentalnih balističkih raketa Minuteman III i raketa Trident D5 koje se lansiraju sa podmornica, kao i vraćanje nuklearne uloge za oko 30 strateških bombardera B-52 koji su preinačeni za konvencionalne misije.

"Bojeve glave su tu. Rakete su tu. Ne kupujete ništa novo", rekao je bivši visoki američki zvaničnik uključen u politiku nuklearnog naoružanja, koji je zatražio anonimnost.

Bivši zvaničnik očekuje samo "umerena" povećanja u ponovnom punjenju bojevih glava, ukoliko Tramp naloži te opcije.

Međutim, Kingston Rajf, bivši zvaničnik Pentagona koji sada radi u istraživačkoj organizaciji RAND, rekao je na nedavnom vebinaru da bi, u gornjoj granici, Sjedinjene Američke Države mogle "otprilike da udvostruče" broj raspoređenih bojevih glava u odnosu na limit Novog START-a, dok bi Rusija bila u poziciji da doda oko 800. Obema stranama bi, rekao je, bilo potrebno najmanje gotovo godinu dana da sprovedu značajnije promene.

Putinova ponuda deli mišljenja u SAD

U krugovima koji se bave bezbednosnom politikom u Sjedinjenim Američkim Državama, mišljenja su podeljena oko toga da li bi Tramp trebalo da prihvati Putinovu ponudu da se postojeća ograničenja zadrže još godinu dana.

Tramp bi trebalo da preduzme korake "kako bi se smanjio rizik od rasipničke nuklearne trke u naoružanju i smanjio rizik od katastrofalnog pogrešnog tumačenja namera druge strane koje bi tokom krize moglo da izmakne kontroli", rekao je Pol Din, bivši zvaničnik za kontrolu naoružanja koji sada radi u organizaciji Nuclear Threat Initiative.

Zagovornici kontrole naoružanja ističu da se Sjedinjene Američke Države već suočavaju sa ogromnim troškovima modernizacije nuklearnih snaga, uključujući nove podmornice, bombardere i interkontinentalne balističke rakete, program koji trpi ozbiljna kašnjenja i masovna prekoračenja troškova.

Nestranačka Kongresna budžetska kancelarija procenjuje da će američke poreske obveznike modernizacija, održavanje i funkcionisanje nuklearnih snaga koštati gotovo 1 bilion dolara između 2025. i 2034. godine.

"Ako SAD pređu ograničenja Novog START-a dodavanjem bojevih glava, Rusija će učiniti isto, a Kina će to iskoristiti kao još jedan izgovor za izgradnju svog nuklearnog arsenala", rekao je za Reuters demokratski senator Ed Marki, vodeći zagovornik kontrole naoružanja.

"Na kraju, Tramp će započeti novu trku u naoružanju koja nam nije potrebna i koju ne možemo da dobijemo. Više oružja nas neće učiniti bezbednijima."

Na drugoj strani rasprave, stručnjaci i bivši zvaničnici tvrde da SAD ne bi trebalo da veruju Putinu, podsećajući da je on 2023. godine obustavio uzajamne inspekcije prema Novom START-u zbog američke podrške Ukrajini u ratu sa Rusijom.

Frenklin Miler, član dvopartijske kongresne komisije, rekao je da pretnje iz Rusije i Kine zahtevaju povećanje broja raspoređenih američkih strateških nuklearnih bojevih glava.

"Sada moramo biti u stanju da istovremeno odvraćamo Rusiju i Kinu", rekao je Miler. "Snage na koje je sporazum ograničio SAD 2010. godine nisu dovoljne da se zajedno suoče sa Rusijom i Kinom."

Zahtevi SAD u pogledu naoružanja trebalo bi da se povećaju, mada "ne radikalno, ne monumentalno", rekao je on, u procesu koji bi verovatno trajao nekoliko godina.

Upitan o Trampovim namerama, jedan zvaničnik Bele kuće rekao je: "Predsednik će odlučiti o daljem pravcu kontrole nuklearnog naoružanja, što će pojasniti u sopstvenom vremenskom okviru."

Medvedev, bivši ruski predsednik koji je potpisao Novi START, rekao je za list Komersant da je Tramp nepredvidiv.

"Rusija je spremna za svaki razvoj događaja. Nove pretnje našoj bezbednosti biće brzo i odlučno suzbijene", rekao je on.

(Telegraf.rs)