Koliko daleko je Tramp spreman da ide? Ovo su njegove opcije za vojnu akciju protiv Irana

Predsednik SAD Donald Tramp zapretio je vojnom akcijom protiv Irana zbog gušenja protesta, dok za sada i dalje deluje kao da ostavlja otvorena vrata za pregovore o kontroverznom nuklearnom programu Islamske Republike.

Ali ukoliko Tramp, nakon nedelja američkih pretnji i uzvratnih pretnji iz Teherana, na kraju odluči da naredi vojnu akciju, pošto je već poslao američki nosač aviona u region, suočiće se sa još jednom dilemom, kakav oblik bi ta intervencija trebalo da ima, prenosi portal France24.

Takva akcija mogla bi da podseća na američke udare tokom izraelskog junskog rata protiv Islamske Republike, mogla bi da znači sprovođenje ekonomskog gušenja gađanjem energetskog sektora ili čak da predstavlja pokušaj zamene teokratskog sistema pod vrhovnim vođom ajatolahom Alijem Hamneijem.

Scenario ekonomskog pritiska poput blokade Venecuele

Relativno oprezan stav koji je Tramp do sada zauzimao podstakao je spekulacije da bi mogao da cilja iransku energetsku infrastrukturu i da pritisne izvoz nafte, oponašajući strategiju koju je Vašington koristio prema Venecueli.

Ta politika je ranije ovog meseca dovela do hapšenja venecuelanskog lidera Nikolasa Madura, nakon čega je Tramp sarađivao sa ostacima njegove bivše administracije.

"Američka pomorska grupa u vodama Bliskog istoka mogla bi da pokuša da blokira plovila flote koja prevoze iransku naftu i da izvrši pritisak na iranski izvoz nafte", rekao je Farzan Sabet, vodeći istraživač u Centru za sankcije i održivi mir pri Ženevskom institutu za međunarodne studije.

"Taj pritisak može biti postepen, slično onome što smo videli u Venecueli. Može se odvijati tokom dana, nedelja, meseci, teško je predvideti, ali moguće i duže", rekao je on, uz napomenu da Tramp "svoje karte drži veoma blizu grudi".

Pomorska grupa, koju Tramp često opisuje kao "armadu", sastoji se od nosača aviona USS Abraham Linkoln sa više od 80 letelica, kao i njegove pratnje od tri razarača, opremljena protivraketnim sistemima i krstarećim raketama "tomahavk".

Udari na vojne ciljeve i ciljeve IRGC

Ako Tramp odluči o kursu vojne akcije, glavne mete bi bile baze Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC) i njegove omladinske milicije, Basidža, koje grupe za ljudska prava optužuju da su preuzele ulogu na prvoj liniji fronta u smrtonosnom suzbijanju protesta u kojima su, prema grupama za ljudska prava, hiljade ljudi poginule.

Koristeći rakete "tomahavk" i borbene avione, Sjedinjene Države bi mogle da napadnu položaje Basidža i snaga IRGC, "posebno one snage koje su učestvovale i nastavljaju da učestvuju u ciljanju iranskih demonstranata", rekla je nezavisna vojna istraživačica Eva J. Kuluriotis.

Ona je rekla da američka obaveštajna služba, uz pomoć izraelske obaveštajne agencije Mosad, ima "jasnu sliku" o tim snagama i njihovoj lokaciji širom zemlje.

"Takav napad bi poslužio kao direktno upozorenje iranskom režimu", rekla je ona.

Tokom junskog rata protiv Teherana, Izrael je pokazao svoje duboko obaveštajno pronikanje u Islamsku republiku ubivši visoke bezbednosne zvaničnike, uključujući načelnika IRGC i načelnika štaba oružanih snaga, u ciljanim napadima zasnovanim na obaveštajnim podacima o lokaciji.

"U oštroj, ali odmerenoj akciji, Sjedinjene Države bi mogle da ciljaju operativnu komandu i visoke oficire umešane u masovna ubistva koja je izvršio iranski režim", rekla je ona.

Masovni napadi i pokušaj promene režima

Iranski teokratski sistem je na snazi od revolucije 1979. godine koju je predvodio ajatolah Ruholah Homeini, kojom je svrgnut uglavnom prozapadni šah.

Odnosi sa Sjedinjenim Državama su prekinuti nakon opsade američke ambasade u Teheranu, koja je počela te godine, i od tada su ostali prekinuti.

Pod Homeinijem, revolucija je preživela rat sa Irakom 1980-ih. Od kada je Hamnei preuzeo vlast 1989. godine, uspeo je da održi sistem uprkos ekonomskim sankcijama i ponovljenim protestima.

Pored takozvane "armade", Vašington već ima veliko raspoređivanje vojnih resursa u regionu, sa desetinama aviona raspoređenih u vazduhoplovnim bazama Al Udeid u Kataru i Al Dafra u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

"Američki cilj je da destabilizuje režim", rekao je Dejvid Kalfa, suosnivač istraživačkog centra Atlantski forum za Bliski istok (AMEF).

"Dakle, zaista postoji strategija koja će imati za cilj da ga parališe, da poremeti lanac komandovanja obeležen fizičkom eliminacijom Hamneija, njegovih bliskih savetnika i visokih generala IRGC", dodao je on inastavio:

"Režim je i dalje relativno čvrst i otporan, neće biti lak zadatak, posebno zato što su u Gardi predvideli ovaj scenario".

Farzan Sabet je rekao da se za sada čini da bi Vašington "više voleo nešto ograničeno, gde mogu da nastave proces slabljenja sistema, dok istovremeno minimiziraju želju Islamske republike i donekle njenu sposobnost, ali uglavnom njenu želju da izvrši odmazdu većih razmera".

(Telegraf.rs)