Mozgove preminulih iz Severne Makedonije slali u Ameriku: Šokantno otkriće iz Epstajnovih dosijea

Severna Makedonija je bila uključena u projekat pomenut u dokumentima koji se odnose na osuđenog američkog milijardera pedofila Džefrija Epstajna, ali je čitava procedura sprovedena u skladu sa zakonom, rekao je bivši direktor Instituta za sudsku medicinu u Skoplju, Aleksej Duma.

Severna Makedonija se pominje i u nedavno objavljenim dokumentima Ministarstva pravde SAD u vezi sa Epstajnom, osuđenim za trgovinu decom i seksualno zlostavljanje, u imejlu upućenom Ajku Grofu, osnivaču investicione firme Tourmaline Partners, u kojem se citira istraga Bloomberg Businessweek novinara Sintije Kuns i Roberta Lagreta, preneo je Dojče Vele.

U okviru projekta, američki naučnici povezani sa Univerzitetom Kolumbija formirali su veliku banku ljudskih mozgova namenjenu istraživanju samoubistava, šizofrenije i drugih psihijatrijskih poremećaja. Zbirka obuhvata oko 1.000 mozgova, neke od osoba koje su izvršile samoubistvo, a neke iz kontrolnih uzoraka.

U tom kontekstu pominje se i Severna Makedonija, koja je doprinela uzorcima. U izveštaju se navodi da je mozak uziman nakon smrti, odmah zamrzavan i transportovan u Sjedinjene Države pod strogom kontrolom, gde je arhiviran i obeležen QR kodovima. Postojali su strogi protokoli - Mozak je transportovan u kontrolisanim uslovima, pakovan u posebne kontejnere i čuvan na temperaturi od -80 stepeni Celzijusa.

Profesor Aleksej Duma, bivši direktor Instituta za sudsku medicinu u Skoplju, objašnjava koliko je uzoraka i u koje svrhe poslato iz Makedonije u Sjedinjene Države.

Duma navodi da je reč o međunarodnom projektu, u kojem je zemlja učestvovala slanjem 10 do 15 uzoraka. Procedura slanja uzoraka u Sjedinjene Države sprovedena je prema veoma strogim pravilima i kontrolama. Svaki uzorak morao je da odobre makedonski i američki etički komiteti.

"Uzorci su putovali uglavnom legalno avionom, prošli su carinu i imali su kompletnu dokumentaciju za sebe. Bez dozvole, uzorak nije mogao da uđe u Sjedinjene Države", decidan je Duma, odbacujući mogućnost profitiranja od celog postupka.

Takođe ističe da se brojka od 1.000 mozgova ne odnosi na makedonske uzorke, već na celu kolekciju iz više zemalja. Makedonija je svake godine davala oko 10-15 uzoraka.

"S obzirom na to da smo svake godine imali 300 do 350 obdukcija iz svih društvenih slojeva, pitanje je koliko ih je umrlo usled samoubistva. Na kraju se broj svodi na 10-15 slučajeva", kaže Duma.

Ne seća se da li je za intervenciju u to vreme bila potrebna dozvola porodica ili samo saglasnost Etičkog komiteta i informativno pismo.

Rad MANU iz jula 2014. godine, koji su napisali Gorazd Rosoklija, profesor na Univerzitetu Kolumbija, Aleksej Duma, bivši direktor sudske medicine, i Endru Dž. Dvork, objavljen je na veb-sajtu Nacionalne medicinske biblioteke SAD.

Rad opisuje višegodišnju saradnju između Univerziteta Kolumbija i Instituta za sudsku medicinu u Skoplju, koja je započela 1996. godine sa ciljem proučavanja promena na mozgu kod šizofrenije i samoubistva.

Gorazd Rosoklija se navodi kao glavna veza između Univerziteta Kolumbija i makedonskih institucija. Često je putovao u Severnu Makedoniju, organizovao administrativne procese i igrao važnu ulogu u odobravanju izvoza bioloških uzoraka.

Mediji su 2010. godine izvestili da vanredni profesor psihijatrije na Univerzitetu Kolumbija, dr Gorazd Rosoklija, aktivno radi na otvaranju centra za psihijatrijske bolesti u Makedoniji, prvog te vrste, sa ciljem pružanja tačne dijagnostike i modernih metoda istraživanja.

U intervjuu za Glas Amerike, Rosoklija je kasnije otkrio da je takođe bio inicijator projekta koji finansira Nacionalni institut za zdravlje SAD (NIH) za otvaranje centra za elektronsku mikroskopiju u Makedoniji. Centar je trebalo da omogući proučavanje ultrastrukture moždanog tkiva kod pacijenata sa šizofrenijom.

Profesor Duma, sa ove vremenske distance, kaže da su dobili zanimljive podatke o šizofreniji i njenoj vezi sa samoubistvom.

"Naš deo je bio da radimo na morfologiji da li postoji neka promena u mozgu koja je karakteristična za samoubistva. Štaviše, drugi univerzitet je radio na pronalaženju lekova".

Duma je uveren da je projekat dao važne naučne rezultate: "razvijene su metode za prepoznavanje morfoloških promena kod samoubistva; dobijena su nova saznanja o vezi između šizofrenije i samoubistva; rezultati su korišćeni u brojnim međunarodnim studijama; Makedonija je dobila opremu, laboratorije i mogućnost doktorskih studija za mlade naučnike".

(Telegraf.rs/DW)